Klimatolog Đurđević otkriva za RTS da li će biti miholjskog leta

Klimatolog sa Instituta za meteorologiju, prof. Vladimir Đurđević, navodi za RTS da će biti miholjskog leta jer se očekuje da će kraj septembra i početak oktobra biti topliji od proseka, sa temperaturom od 25 do 30 stepeni.

Vladimir Đurđević je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da će u narednom periodu nad Srbijom biti oblaka koji će ponegde uslovljavati kratkotrajnu kišu, a u pojedinim delovima zemlje su, kako kaže, mogući i pljuskovi praćeni grmljavinom.

"Sledeća nedelja će biti relativno hladna, pomalo će biti i kiše, ali poslednja nedelja septembra i početak oktobra po onome što sada imamo od materijala i prognoza, vidimo da će temperature možda opet biti vrlo blizu 30 stepeni – kretaće se od 25 do 30 stepeni", navodi Đurđević.

Navodi da smo imali jedno od najtoplijih leta sa jako visokim temperaturama i to je, kako kaže, posledica izuzetno izraženog toplotnog talasa koji je zahvatio centralno i istočno Sredozemlje.

Objašnjava da su istraživanja pokazala da se broj izuzetno toplih dana sa temperaturama i do 50 stepeni u poslednjoj deceniji u svetu udvostručio – pre tri decenije imali smo 13 izuzetno toplih dana, a sada 26, pa je, kako kaže, temperaturni stres na organizam bio izuzetno velik.

"U suptropskim i tropskim oblastima te temperature koje su znatno iznad 40 stepeni su izuzetno opasne zato što u nepovoljnoj kombinaciji sa vlagom vazduha mogu da proizvedu vremenske uslove u kojima je maltene ljudskom telu nemoguće da funkcioniše na neki normalan način i tu vrstu toplotnih talasa mi u klimatologiji nazivamo – smrtonosnim toplotnim talsima jer je smrtnost u populaciji daleko veća od očekivane", objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Ako ne uspemo da skrenemo sa te eksponencijalne krive, ističe Đurđević, broj takvih dana u tim oblastima biće veći od 240 i taj prostor će biti nenastanjiv za ljude.

"Takvih dana je u prethodnim decenijama bilo desetak, kombinacija vazduha i temperature je bila takva da je taj temperaturni stres na naš organizam bio izuzetno veliki. Do kraja veka, ako ne uspemo da skrenemo sa te eksponencijalne krive, broj takvih dana u tim oblastima će biti veći od 240, tako da će taj prostor veći deo godine biti nenastanjiv", zaključio je Đurđević.