Na vidiku bolji dani za severnokorejsku ekonomiju – Moskva, Peking i Minsk za mirnije snove dinastije Kim

Nakon višegodišnjeg trgovinskog zatišja nastalog usled međunarodnih ekonomskih sankcija, čiji je cilj bio da vladu u Pjongjangu prisile na denuklearizaciju (kojima su se delimično bili pridružili i Peking i Moskva) i usled epidemije novog koronavirusa, Demokratska Narodna Republika Koreja zaključuje sve više poslovnih sporazuma - uglavnom sa ruskim preduzećima, ali i ekonomskim subjektima iz Belorusije i Narodne Republike Kine.

Mediji u Istočnoj Aziji, naročito oni u Južnoj Koreji, s velikom pažnjom prate obnavljanje  ekonomskih veza Severne Koreje sa inostranstvom. Konkretni povod za to je niz sastanaka ruskih, beloruskih i kineskih zvaničnika sa severnokorejskim političarima i birokratama u martu i aprilu ove godine. 

Na primer, među njima je bio i aprilski susret gubernatora dela Hersonske oblasti koji je pod kontrolom ruskih snaga Vladimira Saljda sa severnokorejskim ambasadorom u Moskvi, tokom kojeg je razmatrano šta bi od hrane i prehrambenih proizvoda ta oblast mogla da ponudi severnokorejskom tržištu. Tada su pomenuti brašno, ulje i razne prerađevine. 

Otprilike u isto vreme, polovinom aprila, udruženja sindikata Rusije i DNRK su potpisala novi sporazum, koji će dalje otvoriti put za angažovanje severnokorejskih radnika u ruskoj industriji, uključujući tu i vojnu.

Rad u Rusiji (i Kini) je važan izvor deviznih prihoda za izolovanu severnokorejsku državu, jer, bar po izveštavanju južnokorejskih medija, ti gastarbajteri osim za svoje porodice, jedan deo plate stečene u inostranstvu odvajaju i za severnokorejsku državu. 

Ova forma saradnje, naravno, bitna je i za Rusiju, jer je zbog rata u Ukrajini deo muške radne snage napustio zemlju kako bi izbegao mobilizaciju, dok je nekoliko stotina hiljada ljudi regrutovano u armiju, pa najvećoj slovenskoj zemlji sada nedostaje radnika. U 2025. godini Moskva je izdala oko 36.000 viza za severnokorejske građane. 

Novi početak za turizam u Severnoj Koreji

Treba reći i da polako ali sigurno raste broj ruskih turista u Severnoj Koreji. Oni su po prvi put od pandemije počeli da pristižu u tu zemlju u februaru 2024. U letnjim mesecima prošle godine njih oko 2.500 je posetilo dalekoistočnu komunističku državu. 

Poznato je i da je za ovo proleće planirano otvaranje avio-linije između Moskve i Vonsana, novog primorskog turističkog kompleksa u Severnoj Koreji koji ima smeštajne kapacitete za oko 20.000 gostiju.  

Takođe, u drugoj nedelji aprila ove godine u Pjongjangu je održana Međunarodna izložba turizma, suvenira i zdravlja - jedna vrsta sajma turizma, na kojem su, pored ruskih, učestvovale i kineske putničke agencije, pa se očekuje da će u planinsku državu na severu Korejskog poluostrva u većem broju uskoro početi da pristižu i Kinezi. 

Vazdušni i šinski saobraćaj između Kine i Severne Koreje obnovljen je upravo u martu ove godine, nakon posete kineskog ambasadora Vonsanu.

Kineske turističke agencije u ponudi, pored plaža i luksuznih hotela u regionu Vonsan-Kalma, imaju i prestonicu Pjongjang, planinska odmarališta, istorijski grad Kesong i demilitarizovanu zonu na granici sa Južnom Korejom. Njihove organizovane ture za Severnu Koreju, smatra se, počeće u junu. 

Zapadni izvori procenjuju da je pre pandemije ta zemlja od turizma zarađivala relativno skromnih 120 do 175 miliona dolara godišnje.

Međutim, sada postoji jasan interes Moskve i Pekinga da Severnu Koreju ekonomski snažnije podupru i čvršće integrišu u vojnopolitički blok koji se opire globalnoj dominaciji SAD i njihovih saveznika. Zato je logično pretpostaviti da će se taj devizni priliv u narednom periodu povećati. 

Ruska ekonomska pomoć kičma koji drži severnokorejsku vladu

Krajem marta Pjongjang je posetio beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je sa domaćinom predsednikom Kim Džong Unom razgovarao o potencijalnoj ekonomskoj saradnji u nizu oblasti od poljoprivrede do informacionih tehnologija, potpisao sporazum o prijateljstvu i saradnji i dogovorio otvaranje beloruske ambasade u Pjongjangu.

Beloruski mediji tada su javili da postoji potražnja i realna mogućnost za izvoz hrane i lekova iz bivše sovjetske republike u Severnu Koreju.

S tim u vezi, istočnoazijski mediji, ali i američki tink-tenkovi prenose da su sredinom aprila ruski predsednik Vladimir Putin i beloruski lider održali telefonsku konferenciju tokom koje su razgovarali o mogućim zajedničkim projektima u DNRK.

Rusija je u 2024. godini sa Severnom Korejom potpisala strateški ugovor o međusobnoj vojnoj i ekonomskoj pomoći, koji podrazumeva učešće potpisnica u odbrani druge strane ukoliko ona bude napadnuta od neke treće zemlje.

Severnokorejski pešadinci i artiljerci učestvovali su u borbama u Kurskom regionu u Rusiji, i Pjongjang je, ustvrdila je južnokorejska novinska agencija Jonhap, Moskvi isporučio topovske granate, višecevne raketne bacače i odgovarajuće projektile, te balističke rakete.

S druge strane Rusija, smatra se, snabdeva Severnu Koreju za nju deficitarnim sirovinama i robom, kao što su nafta, gas i hrana. Ona joj je, smatra se, ustupila i tehnološka rešenja za vojne sisteme i oruđa, kao što su balistički projektili, dronovi ili podmornice.

Takođe, po izveštavanju južnokorejskih medija, Rusija je DNRK isporučila i protivvazdušne sisteme "pancir", protivbrodske rakete i drugo.

Američki vojni vrh već više od godinu dana spekuliše da će Moskva u bliskoj budućnosti Severnu Koreju snabdeti i savremenijim ratnim vazduhoplovima od onih koje ta dalekoistočna zemlja sada poseduje, kao što su "MiG-29" i "Su-27". 

Međutim, ono što se čini izvesnim je da je Rusija, praktično, uzela na sebe ulogu vodećeg finansijera DNRK koju je prethodno godinama imala Kina. Naime, pre nego što se pridružio sankcijama UN u drugoj polovini 2010-ih Peking je od Severne Koreje svake godine kupovao ugalj i gvozdenu rudu vrednu nekoliko milijardi dolara.

I mada je nastavio da (relativno pasivno) podupire vladu u Pjongjangu kroz svoj bankarski sistem i pograničnu trgovinu, zbog smanjenog obima razmene sa Kinom, Severna Koreja je nešto pre i tokom pandemije doživela nekoliko teških godina kada su u pitanju nestašice hrane i energenata.

Zbog toga su obnovljeno interesovanje i konkretno angažovanje Moskve (i njenog saveznika Minska) od suštinskog značaja za vladu u Pjongjangu.