Iranski ambasador u Srbiji: Od obmane do agresije – skriveni ciljevi nedavnog rata protiv Irana

Ujutro u subotu, 28. februara 2026. godine, ponovio se scenario od 13. juna 2025. godine. Dok je Iran bio usred pregovora sa SAD, Amerikanci su ponovo, izdajući diplomatski sto i u saradnji sa Izraelom, ciljali Iran raketnim i vazdušnim napadima i mučenički ubili vrhovnog vođu Islamske Revolucije, brojne vojne komandante i nevine ljude ove zemlje.

Precizno planiranje ove operacije ukazivalo je činjenicu da su Amerikanci lažno koristili pregovarački sto kao pokriće za obmanu. Dok je Tramp tvrdio da je uništio sve iranske nuklearne kapacitete u prethodnom napadu, američki predsednik, zavođen od strane premijera izraelskog režima, ponovo je ušao u rat sa nepokolebljivim i čvrstim narodom Irana, sa jednim proglašenim ciljem da se spreči da se Iran navodno domogne nuklearnog oružja.

Ako malo dublje posmatramo, moramo odbaciti apsurdne i neosnovane Trampove tvrdnje. U stvari, treba reći da ova agresija nije bila zbog nuklearnih pitanja, već je njena svrha bila sprovođenje glavnih geopolitičkih ciljeva u regionu, uključujući rušenje nezavisnog suvereniteta Irana u regionu Zapadne Azije, dominaciju nad prirodnim i energetskim resursima Irana i utabavanje puta ekspanzionizma Izraela na Bliskom istoku.

Drugim rečima, nuklearni program je bio samo obmana. U tom smislu, vredne su pažnje izjave zvaničnika Bele kuće, uključujući izvršnog direktora Energetskog saveta Trampove administracije, koji je zvanično rekao da je cilj SAD bio da preuzmu potpunu kontrolu nad iranskim rezervama nafte. Ove izjave pokazuju da Trampov rat protiv Irana nije nuklearno pitanje, već naftno. Cilj američko-britanskog puča 1953. godine protiv Mosadekove vlade u Iranu bio je i osiguravanje kontrole nad cenom iranske nafte. Širi cilj SAD je takođe kontrola energetskih resursa u regionu Persijskog zaliva kako bi delovali kao poluga za obuzdavanje Kine; kao što je bio slučaj sa Venecuelom.

Što se tiče podrške Izraela, moram reći i da SAD ne žele da bilo koja zemlja spreči Izrael da ostvari svoju opsežnu okupaciju regiona. Tako su 2006. godine predstavili plan za novi Bliski istok kojim bi se podelile sve zemlje u regionu, što je propalo. U narednim godinama, uključujući i formiranje ISIS-a, što su i priznali, sledili su isti plan i ciljali Siriju, Irak i Liban, ali i dalje nisu uspeli.

Razlog njihovog neuspeha bio je otpor Irana i nekih zemalja regiona terorizmu. U stvari, Iran nije dozvolio da se region i njegove zemlje podele. Stoga, sada Sjedinjene Države žele da promene iranski režim kao uvod u dezintegraciju i rasparčavanje Irana, kako bi i druge zemlje koje one žele, dospele u istu situaciju i Izraelu bila data prava prilika da ostvari svoje ekspanzionističke ciljeve.

Zato je Izrael sada preuzeo kormilo Trampove spoljne politike kako bi postigao sopstvene ciljeve krvlju američkih vojnika i novcem američkih poreskih obveznika. Tramp, prevaren od strane Netanjahua, mislio je da može da sruši iranski režim udarom na Iran u roku od 24 sata, a zatim da započne podelu zemelje. Težio je da šokira iranski narod kako bi mogao da iskoristi šok da rastrgne Iran na komade, što je Tramp priznao u tvitu 7. marta.

Naravno, ovo nije ništa novo. Sjedinjene Države i njihovi predsednici teže takvom cilju više od četiri decenije. Ali Trampa, bez obzira na sve svoje tvrdnje da je veoma vešt i sposoban, prevario je Netanjahu. Čovek koji je tvrdio da je "Amerika na prvom mestu“, sada se kreće u pravcu "Izrael na prvom mestu“ i koštao je Sjedinjene Države više od 100 milijardi dolara. Američki narod je glasao za Trampa da okonča skupe američke sukobe na Bliskom istoku, jer je obećao da neće ponovo ratovati. Ali, poništavajući svoja obećanja, sada je američkom narodu predstavio vladu koju je Netanjahu, nakon decenija neuspešnih pokušaja, konačno uspeo da prevari da se bori u ime Izraela. Ovaj rat je rat po izboru, koji je pokrenuo mali krug onih koji veruju u "Izrael na prvom mestu“ i nemaju nikakve veze sa Amerikom.

Njihove pogrešne procene u atentatu na vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Hamneija, ostavile su Americi tamnu mrlju u istoriji, čije će posledice dugo proganjati Ameriku. Najvažniji problem Amerike je što ne poznaje način razmišljanja i kulturu naroda Zapadne Azije, posebno Irana.

Tramp je mislio da se ono što je uradio u Venecueli može ponoviti u Iranu, dok u Iranu preovladava drugačiji način razmišljanja. Tramp, koji se predstavlja kao pametan i pronicljiv, kako bi izbegao probleme sa slučajem Epstin, na veoma loš način je prevaren od strane Netanjahua i upao je u zamku iz koje je izlaz postao veoma težak, i zato čini zločine.

Sada je Amerika u potpunosti odgovorna za krvoproliće. Moćne oružane snage Irana, koje se dugo pripremaju za ovaj rat, sada će pokazati da, ko god želi da nastavi ovaj rat, uvukao je sebe u veliku močvaru. Rat je bio izbor Amerike, a ne Irana. Zato su Sjedinjene Američke Države i cionistički režim zajedno izvršili kukavički atentat na Vrhovnog vođu Revolucije, ubili veliki broj građana i studenata, i napali bolnice, džamije, sportske objekte, sedište diplomatske policije, servisne centre, domove ljudi, kancelarije i civilne organizacije, što je jasno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i osnovnih principa međunarodnog prava.

Međutim, Islamska Republika Iran, oslanjajući se na svoje odbrambene kapacitete i uz podršku iranskog naroda, više neće prihvatati nikakve pregovore sa Sjedinjenim Državama i braniće nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet zemlje u okviru svog urođenog prava na legitimnu odbranu i odlučno će odgovoriti na svaki čin agresije.

Ovde je neophodno naglasiti da je Islamska Republika Iran nema neprijateljstva ni prema jednom od svojih susednih zemalja i posvećen je politici dobrosusedstva i prijateljstva sa ovim zemljama, ali žalimo što se vojne i špijunske baze Sjedinjenih Država i Izraela, koje su izvršile agresiju na Iran, nalaze u ovim zemljama, i iz ovih baza, Sjedinjene Države i Izrael, koristeći nebo ili mora ovih zemalja, izvršili su brutalan napad na muslimansku zemlju i masakrirali muslimane tokom meseca Ramazana.

Stoga će odgovor Irana na ove agresije i zavere biti baze i objekti Sjedinjenih Država i Izraela, a ne teritorija zemalja regiona. Nažalost, američki agresori ciljaju nevinu decu i civile sa teritorije arapskih zemalja prijatelja Irana, a odgovor Irana će nesumnjivo biti usmeren na baze i objekte Sjedinjenih Američkih Država.

Sada, više od nedelju dana nakon početka zajedničke agresije Sjedinjenih Država i lažnog izraelskog režima protiv Irana, Amerikanci i Izraelci, koji nisu mislili da će ovaj rat trajati duže od dva dana, počinili su još jedan opasan čin napadajući postrojenja za desalinizaciju vode na ostrvu Kešm, počinivši očigledan i očajan zločin, poremetivši snabdevanje vodom u 30 sela.

Ciljanje vitalne iranske infrastrukture je veoma opasan čin koji će imati teške posledice. Sjedinjene Države su te koje su pokrenule takvu praksu, a ne Iran. Vredi napomenuti da je gospodin dr Pezeškijan, uvaženi predsednik Irana, istakao svoju spremnost da smanji tenzije u regionu, jer je Iran pokazao stalnu hrabrost da smanji tenzije, pod uslovom da se vazdušni prostor, kopnena i vodena teritorija iranskih suseda ne koriste za napad na iranski narod, ali je i ovaj pristup uništen zbog Trampovog pogrešnog shvatanja iranskih sposobnosti, volje i namera. Stoga još jednom naglašavam da će odgovornost za bilo kakvu eskalaciju akcija Irana u ostvarivanju njegovog prava na samoodbranu direktno biti na vladi Sjedinjenih Država.

Čitaocima bi moglo biti zanimljivo da znaju da je Nacionalni obaveštajni savet Trampove administracije, koji povezuje 18 američkih obaveštajnih agencija, zaključio da rat protiv Irana neće imati nikakav kraj, osim neuspeha. To je uprkos činjenici da je iranski ministar spoljnih poslova dr Arakči upozorio Trampove izaslanike u pregovorima da rat neće poboljšati njihovu pregovaračku poziciju. Međutim, očigledno, ova upozorenja nisu preneta Trampu, a Netanjahu i drugi nepošteni Trampovi savetnici su mu lagali, i on je takođe upao u zamku.

Na kraju, naglašavam da je ovaj rat nametnut nama i regionu, ali mi se legitimno branimo i definitivno ćemo agresorima održati tešku lekciju.