Napad na zaboravljeno ostrvo u Persijskom zalivu, ko sve nišani iranske naftne terminale na Hargu

Na početku rata u Ukrajini, hrid usred Crnog mora nazvan Zmijsko ostrvo predstavljan je kao ključna tačka za kontrolu pomorskih puteva i okolnih luka. Prvo su ga zauzeli Rusi, da bi ga zatim napustili. Danas, ovo ostrvo je gotovo u potpunosti zaboravljeno. Navodno je baš na to ostrvo doneto Ahilovo telo i pohranjeno u hram koji su, kasnije, Rimljani nazvali Hramom devet oltara.

Nekoliko godina kasnije, usred potpuno drugačijeg rata, nešto veće ostrvo u Persijskom zalivu postalo je ključ strategije obaranja režima u Teheranu, iako na njega za desetak dana rata nije pala nijedna bomba.

Šest kilometara dugačko ostrvo, udaljeno 25 kilometara od iranske obale ključni je terminal za izvoz nafte, te izraelski i američki planeri smatraju da bi zauzimanje ili uništenje objekata zadalo smrtni udarac ionako kilavoj ekonomiji Irana.

Otimanje iranskih resursa i potraga za uranijumom

"Naš cilj je da ogromne resurse otmemo iz ruku terorista", rekao je savetnik Bele kuće Džared Egen televizijskoj mreži Foks, poredeći Iran sa venecuelanskim slučajem, kada je kontrola naftne industrije, posle zarobljavanja predsednika Nikolasa Madura, prešla u ruke Amerikanaca.

O otimanju Harga, kao ključne tačke za izvor resursa, bar do sada, izjašnjavali su se samo izvori u Trampovoj administraciji, koji tvrde da predsednik "razmišlja" o akciji specijalaca, kojom bi SAD preuzele kontrolu nad naftnim terminalom iz ruku Revolucionarne garde.

Za sličnu akciju, navodno, zainteresovan je i Izrael, čiji napadi nijednom u prethodnih desetak dana nisu ciljali ovo ostrvo, iako su, suprotno očekivanjima Pentagona, sa zemljom sravnili skladišta goriva oko Teherana, nakon čega je iransku prestonicu obavio oblak crnog, smrdljivog dima.

Obe države, ipak, zainteresovane su da pošalju specijalce na mesta na kojima Iran čuva zalihe obogaćenog uranijuma, koji su u poslednji čas sklonili iz centara nuklearnog programa tokom američkih napada u junu prošle godine. Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi rekao je, ranije u ponedeljak, da se oko 200 kilograma obogaćenog uranijuma nalazi u Isfahanu.

"Još nismo doneli takvu odluku. Nismo ni blizu toga", rekao je Tramp Njujork postu.

Trampova kapa i sedam mrtvačkih sanduka

Oklevanje američkog predsednika da pokrene akciju specijalaca na iranskoj teritoriji delimično je rezultat i priličnog odijuma američke javnosti nakon što je prvih sedam kovčega sa telima poginulih vojnika stiglo u SAD. Kritike na Trampov račun dodatno su pojačane činjenicom da tokom dočeka tela nije skinuo kapu, kao i pokušajem mreže Foks da taj gaf ispravi emitovanjem starog snimka.

Amerikanci i Izraelci tvrde da Iran raspolaže sa ukupno 406 do 460 kilograma uranijuma.

Očekuje se da će Amerikanci biti jako oprezni pre nego što pošalju specijalce na iransku teritoriju, tim pre jer su prethodni pokušaji – od pokušaja izbavljivanja talaca iz ambasade u Teheranu 1980. godine, do obaranja putničkog aviona osam godina kasnije, prema blagim ocenama, predstavljali prave debakle.

Harg je, tokom američko-izraelskih napada prošlog juna, takođe bio na listi meta Izraelaca, ali tek posle plotuna projektila kojima je Iran zasuo teritoriju te države. Na insistiranje Amerikanaca, tada, vlada Benjamina Netanjahua je odustala od napada.

Iako su Iranci, tokom prethodne krize, evakuisali sve tankere iz okoline Harga, ovaj put su njihovi brodovi ostali ukotvljeni nedaleko od ostrva, što vojne analitičare navodi na zaključak da ne očekuju napade naftni terminal, kapaciteta sedam miliona barela dnevno.  Pre izbijanja novog rata, Iran je dnevni izvozio do 1,7 miliona barela nafte.

Tri predsednika SAD nisu napala Harg

Prisustvo tankera, delimično, objašnjava se i spekulacijama da i dalje isplovljavaju ka Ormuskom tesnacu, te nastavljaju da, isključenih transpondera, isporučuju naftu kupcima. Ova verzija je, međutim, malo verovatna, jer se u vodama oko Persijskog zaliva nalazi nosač aviona "Abraham Linkoln" i desetak raketnih razarača.

Iračka avijacija je, tokom rata osamdesetih godina, u više navrata bombardovala ovo ostrvo pokušavajući da prekine izvoz nafte. Iako su terminali bili oštećeni tokom rata, ni u jednom trenutku transport nafte nije bio prekinut.

Tokom tih sukoba, goreli su tankeri u Persijskom zalivu, dok su Iranci tvrdili da su oborili najmanje tri iračka "miraža".

Iako je već bezmalo pola veka jasno da ostrvo Harg potencijalno predstavlja najslabiju tačku Irana u slučaju sukoba, vlasti u Teheranu nisu pokušavale da teret izvoza nafte prebace na neka druga mesta.

Kao jedan od razloga zbog kojih je ovo ostrvo, do sada, izbeglo ratna razaranja, pominju se odnosi Amerike i Kine, koja je upravo na ovim terminalima punila tankere iranskom naftom.

Pre Trampa, uprkos savetima vojnih zvaničnika, na napade na Harg nisu se odlučivali ni Džimi Karter, ni njegov naslednik Ronald Regan. Za sada, u pripravnosti su pripadnici 82. vazdušnodesantne divizije u Severnoj Karolini. Da li će krenuti put Persijskog zaliva, u ovom trenutku, zavisi samo od procena jednog čoveka.