Slučaj Maduro – pravni i politički izazovi američkog hapšenja i suđenja predsedniku Venecuele

Akcija američkih specijalaca u Karakasu i hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge izazvali su brojne rekacije u svetu, podrške i osude zvaničnika, kao i demonstracija građana. 

Na prvom ročištu sud je utvrdio identitet optuženih i proverio da li su razumeli navode optužnice, što predstavlja uobičajenu preliminarnu fazu krivičnog postupka u Sjedinjenim Državama. Maduro je tokom saslušanja govorio na španskom jeziku uz pomoć sudskog tumača, a tom prilikom se predstavio kao "zarobljeni predsednik Venecuele“, naglasivši da je "nevin i pristojan čovek“. Sledeće ročište zakazano je za 17. mart.

Uobičajena procedura, ali izuzetno ozbiljne optužbe

Advokat Blažo Nedić ističe da je reč o standardnoj proceduri izjašnjavanja o krivici, u kojoj sud nema zadatak da razmatra dokaze, već isključivo da utvrdi da li su optuženi razumeli optužnicu i da li se smatraju krivima ili ne.

"To je preliminarna faza u kojoj sud samo utvrđuje identitet optuženih i njihov stav prema navodima optužnice. Formalno i pravno, ono što je Maduro govorio u sudnici u ovom trenutku nema uticaja na sam tok postupka“, navodi Nedić.

On, međutim, upozorava da su same optužbe veoma ozbiljne. Prema njegovim rečima, Maduru se na teret stavljaju krivična dela koja spadaju u najteža u američkom pravnom sistemu i koja, ukoliko budu dokazana, mogu rezultirati i kaznom doživotnog zatvora.

Duga američka praksa eksteritorijalnog gonjenja

Nedić podseća da Sjedinjene Američke Države imaju dugu tradiciju eksteritorijalnog gonjenja, posebno kada su u pitanju trgovina narkoticima i terorizam.

"Amerika u ovakvim slučajevima ne pravi kompromise. Sa stanovišta njihovog pravnog sistema, ovo je postupak koji se uklapa u postojeću sudsku praksu“, ističe Nedić.

Dodaje da će se odbrana verovatno fokusirati na pitanje zakonitosti samog hapšenja, povredu suvereniteta Venecuele, kao i na Madurov navodni imunitet kao aktuelnog predsednika države.

Razlike između američkog i evropskog pravnog pristupa

Prema Nedićevim rečima, ključna razlika između američkog i evropskog pravnog sistema ogleda se u odnosu prema načinu Madurovog hapšenja.

"Američki sudovi se oslanjaju na doktrinu prema kojoj nije presudno kako je neko doveden pred sud, već da li mu je omogućeno pravično i fer suđenje. Postoje presedani u kojima je Vrhovni sud SAD zaključio da pravo na pravično suđenje nije povređeno čak ni kada hapšenje nije sprovedeno klasičnim putem ekstradicije“, objašnjava Nedić.

Za razliku od toga, evropske jurisdikcije, uključujući Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, strogo insistiraju na zakonitosti samog lišenja slobode, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. U Evropi bi, kako kaže, nezakonito hapšenje moglo da utiče na čitav postupak, uključujući i izdvajanje dokaza.

Kao interesantnu činjenicu, Nedić navodi ličnost sudije koji vodi postupak protiv Madura. U prethodnim presudama u koje je bio uključen Tramp, nije donosio odluke u interesu politike američkog predsednika.

Male šanse za kauciju i dugotrajan proces

Advokati Madura i njegove supruge za sada nisu podneli zahtev za kauciju, navodeći da će to učiniti u kasnijoj fazi postupka. Prema oceni Blaža Nedića, šanse da kaucija bude odobrena su veoma male, imajući u vidu težinu optužbi i dosadašnje presedane.

On podseća na slučaj bivšeg predsednika Paname Manuela Norijege, koji je na sličan način priveden i osuđen u Sjedinjenim Državama krajem osamdesetih godina prošlog veka, ocenjujući da će i ovaj proces biti dugotrajan i složen.

Političke reakcije i uticaj na administraciju Donalda Trampa

Ispred suda u Njujorku okupili su se demonstranti koji su zahtevali hitno oslobađanje venecuelanskog predsednika. Istovremeno, kritike su stigle i iz redova američkih demokrata, ali i pojedinih republikanskih senatora.

Politikolog Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put“ ocenjuje da ovaj slučaj neće ozbiljnije poljuljati poziciju predsednika Donalda Trampa, iako prve ankete pokazuju da taj potez nije najpopularniji u celokupnoj američkoj javnosti.

"Nezadovoljstvo uglavnom dolazi od demokrata i nezavisnih glasača, koji su i inače kritički orijentisani prema Trampovoj politici. Sam Maduro nije popularan u SAD, čak ni među venecuelanskim emigrantima“, ističe Milić.

Prema njegovim rečima, glavna zamerka u američkoj javnosti ne odnosi se toliko na samu ličnost Madura, koliko na proceduru i činjenicu da Kongres nije bio obavešten.

Širi geopolitički kontekst

Milić ocenjuje da je Venecuela jedinstven slučaj zbog dugotrajne unutrašnju i regionalne nestabilnosti, masovnog odliva izbeglica i neuspelih pokušaja dijaloga između vlasti i opozicije. Istakao je regionalne posledice venecuelanske krize.

Istovremeno, ovaj slučaj se, kako kaže, može tumačiti i kao deo šire američke strategije u Latinskoj Americi, koja kombinuje pritiske na režime koji su antiamerički orijentisani i podršku vladama koje su bliže Vašingtonu.

Prema oceni Milića, Evropska unija se našla u nezahvalnoj poziciji.

"Iako je godinama kritikovala Madurov režim i podržavala pojedine opozicione lidere u Venecueli, iz ugla sopstvene bezbednosne politike i slučaja Grenlanda, ne može odobriti način na koji su SAD sprovele njegovo hapšenje", smatra Milić.