Kako se dodvoriti Trampu – japanski način

Dvadeset sedmog ovog meseca američki predsednik Donald Tramp ide na kraću istočnoazijsku turneju - on će najpre posetiti Japan, a onda i Republiku Koreju, u kojoj će biti održan sastanak šefova država članica Organizacije za ekonomsku saradnju u Azijsko-pacifičkom regionu (APEC).

Pred njegov dolazak, kao jednu vrstu pozdrava ili izraza poštovanja za njegove zahteve da Japan uveze više američkih vozila, vlada u Tokiju razmatra kupovinu stotinu kamioneta marke "ford F-150", pišu ovih dana japanski listovi oslanjajući se na izveštaj televizije "Asahi".

Pritom, japanski mediji ne kriju da je taj model izabran upravo zato što ga predsednik Tramp voli, kao i da pomenuti kontingent četvorotočkaša ne bi bio usmeren u prodaju namenjenu građanstvu pošto američka vozila nisu popularna među japanskim potrošačima, već bi bio uvršten u inventar državnih organa, poput Ministarstva zemlje, infrastrukture i saobraćaja, gde bi bili korišćeni za nadzor saobraćajnica i popravke drumova.

Doba jednostranog protekcionizma

Sjedinjene Američke Države i Japan tokom leta su postigli dogovor, koji će ako bude sproveden, fundamentalno izmeniti ekonomske odnose između dve zemlje. Po njemu, Zemlja izlazećeg sunca bi trebalo da uloži čak 550 milijardi dolara u američku privredu i povrh toga potroši stotine milijardi dolara na kupovinu američkih energenata, putničkih aviona i naoružanja, te uveze američke automobile i poljoprivredne proizvode, poput pirinča, soje, kukuruza i mesa.

Pregovori koji su u julu rezultirali tim dogovorom pokrenuti su u aprilu zbog Trampovih protekcionističkih mera - tzv. "recipročnih tarifa" i carina na automobile. Vlada prethodnog japanskog premijera Šigerua Išibe pristala je na pomenute ustupke kako bi svoje izvoznike, pre svega automobilsku industriju, zaštitila od visokih carina od 25 posto, odnosno, predsednika Trampa umilostivila da iste smanji na 15 procenata.

Suprostavljeni pogledi

Jedna od tema zbog kojih su se pregovori bili odužili je problem uvoza američkih automobila u Japan. Američki pregovarački tim nije odustajao od zahteva da dalekoistočna carevina ukloni sve prepreke za uvoz američkih četvorotočkaša, dok je japanska strana, ističući da njihova država ne sprovodi carine i kvote na uvoz automobila, pokušavala da dokaže da je razlog zašto se u Japanu godišnje proda samo između 13 i 16 hiljada američkih vozila to što ona nisu prilagođena potrebama japanskih potrošača.

Naime, stanovnici u prenaseljenim japanskim gradovima, koji imaju mnoštvo uzanih ulica i vrlo gustu mrežu javnog prevoza, preferiraju automobile manjeg ganbarita koji ne troše puno goriva. U tom segmentu "Tojota", "Suzuki", "Daihacu" i drugi domaći proizvođači su neprevaziđeni, pa američki automobili, koji su po pravili pravljeni da impresioniraju veličinom i snagom i služe za prevaljivanje velikih razdaljina (u uslovima gde javni prevoz nije dovoljno razvijen), otud nemaju dobru prođu u Japanu.

Osim toga, u toj ostrvskoj državi se vozi na levoj strani kao i u Velikoj Britaniji ili na Kipru, pa je za prodaju vozila u njoj potrebno prebaciti volan na desnu stranu i izvršiti druga tehnička prilagođavanja, u čemu su američki proizvođači u prošlosti bili relativno pasivni u odnosu na druge strane firme.

Uprkos ovim argumentima, američki pregovarački tim, sastavljen od ministra finansija Skota Besenta i ministra trgovine Hauarda Lutnika, insistirao je da je pravi razlog za slabu prodaju američkih vozila na japanskom tržištu to što dalekoistočna carevina sprovodi necarinska ograničenja uvoza u formi posebnih zahteva za bezbednost vozila i očuvanje životne sredine, odnosno, standarda vezanih za motore i drugo. Japanski pregovarači su uzvraćali da bezbednosni i ekološki kriterijumi koje je njihova država usvojila važe u više od 60 država sveta.

Kako odobrovoljiti Trampa?

Ipak, predsednik Tramp, koji još od osamdesetih godina prošlog veka kada su jeftini i kvalitetni japanski automobili preplavili američko tržište snažno veruje da između dve zemlje postoji neravnopravan i nefer odnos u trgovini automobilima, čini se, nije prihvatio ni taj argument. Na to mišljenje, nesumnjivo, navode ga statistički podaci - veliku razliku u prodaji automobila između dve zemlje ilustruje podatak da je prošle godine u SAD uvezeno 1,37 miliona automobila iz samog Japana (Otprilike još toliko je na put do američkih potrošača pošlo iz japanskih fabrika u Kanadi i Meksiku).

Zbog toga, u Japanu se razvila ideja da bi Tokio mogao da umanji svoj ogromni suficit u prodaji automobila sa Vašingtonom tako što bi, ironično, uvezao vozila proizvedena u japanskim fabrikama u SAD, jer bi ona više odgovarala ukusu i potrebama japanskih građana od automobila "Dženeral motorsa", "Forda" ili "Stelantisa" ("Krajslera").

Još jedna, potencijalno rizična, opcija je da japanska država izmeni pravila vezana za tehničku ispravnost vozila, odnosno, ublaži ili umanji ekološke i bezbednosne standarde kako bi američki automobili na njenom tržištu mogli da se prodaju lakše, bez vršenja prepravki.

Japanske birokrate, sada je vidno, iznašle su još jedan način da odobrovolje američkog predsednika kada je u pitanju problem uvoza američkih vozila - tako što će podići njegovom egu nabavkom pikap traka koji je, po rečima glavnog japanskog pregovarača Rjoseja Akazave, njegovo omiljeno vozilo.

Ono je, pišu japanski mediji i simbol američke automobilske industrije - jedna vrsta nacionalnog vozila. Jer, Fordova serija "F" u proizvodnju je ušla još daleke 1948. godine i do 2023. se prodalo preko 40 miliona četvorotočkaša koji joj pripadaju.