Spušta se zavesa na Ekspo u Osaki, srpski paviljon posetilo više od milion ljudi

U ponedeljak, 13. oktobra, u japanskom gradu Osaki spušta se zavesa na Svetsku izložbu, šestomosečni događaj epskih proporcija koji sadrži mnoštvo dimenzija: ekonomsku, tehnološku, kulturološku i tehnološku.

Na njemu se atraktivnim paviljonom, koji je posetilo više od milion ljudi, predstavila i naša zemlja, organizator specijalizovane izložbe 2027. u Beogradu, koja je posvećena igri – sportu i muzici.

Spori početak, opterećen zaziranjem i skepsom

Polugodišnji Ekspo u industrijskom i trgovačkom gradu na zapadu Japana počeo je 13. aprila ophrvan brojnim kritikama i negativnim glasinama.

Televizijski komentari, kolumne urednika novina i komentari građana na društvenim mrežama bili su saglasni u viđenju da je reč o još jednom kolosalnom gubitaškom projektu, koji na prvi pogled deluje privlačno kao značajan događaj koji može da pruži ogromni podsticaj lokalnoj privredi i podigne ugled zemlje u međunarodnoj zajednici, ali, u stvari, u praksi prouzrokuje teško zaduživanje lokalnih vlada, koje se u krajnjoj instanci obija o leđa građana, poreskih obveznika. Pričalo se o kašnjenju u izgradnji paviljona, hroničnom nedostatku radnika i materijala, o tome kako će zbog toga neke poznate države, poput Indije na primer, početi da primaju goste tek nekoliko nedelja nakon otvaranja Ekspa.

U Osaki i celom Japanu strahovalo se da se Svetska izložba neće isplatiti i dugo govorilo o tome kako se karte slabo prodaju, odnosno da je cifra od oko osam miliona ulaznica koje su navodno prodate unapred, zapravo, najvećim delom sastoji od karata koje su po bagatelnim cenama prepuštene školama i kompanijama sponzorima za njihove radnike. Međutim, Ekspo u Osaki ne samo što je nadmašio broj od 18 miliona prodatih ulaznica koliko je bilo dovoljno da se pokriju troškovi samog održavanja, već je i dostigao cifru od preko 25 miliona kupljenih karata i oko 28 miliona posetilaca ukupno.

Toj početnoj anksioznosti nesumnjivo je doprinela duga senka nesrećnih Olimpijskih igara u Tokiju, koje su zbog pandemije kovida odložene za godinu dana i potom održane bez publike, ostavivši za sobom veliku rupu u državnom, gradskom i budžetima privatnih kompanija i gorki ukus u ustima građana – oni ne samo što nisu mogli da prisustvuju tom planetarnom događaju i direktno bodre svoje miljenike već ni da se mentalno opuste zbog straha da bi brojni strani takmičari, sportske delegacije i novinari mogli da raspale epidemiju.

Zato, kada je prvih dana održavanja Ekspa sredinom aprila došlo do otkazivanja aparata čitača bar-kodova na ulaznicama i ogromnih gužvi na kapijama u kišnim uslovima, narod i mediji su osuli paljbu na organizatore, kritikujući ih ne samo za propuste u automatizaciji već i za nedostatak restorana i zaklona od prirodnih nepogoda.

Otud je u prvih par meseci, uprkos povoljnim vremenskim prilikama, dnevni broj posetilaca jedva nekoliko puta prešao 100.000, u gradu sa blizu tri miliona stanovnika i koji je fizički spojen sa mnogim drugim urbanim sredinama, poput Kjota i Kobea, u konglomerat od više od 19 miliona stanovnika.

Pobeda radoznalosti i želje za istraživanjem

Kada se sva ta žuč ima na umu, sada zvuči neverovatno da je sparnih i vlažnih letnji meseci, kada je temperatura dobrano prelazila 30 stepeni, veštačko ostrvo Jumešima na kojem su smešteni paviljoni dnevno posećivalo više od 150.000, pa i 200.000 ljudi.

Ne samo to, percepcija lokalnog i drugog japanskog stanovništva toliko se promenila nabolje, da je uprkos ponekad višesatnom čekanju pred pojedinačnim paviljonima, Ekspo postao tako popularan da su se mase upućivale na mesto njegovog održavanja već od oko pet časova ujutro prvim gradskim vozom i strpljivo čekale do devet sati na otvaranje pred ulaznom kapijom.

Mnogi penzioneri, đaci i studenti uživali su u postavljenim materijalnim prikazima stranih kultura, tehnološkim demonstracijama, plesnim priredbama i raznim drugom sadržajima posećujući Ekspo nekoliko puta – neki od njih su i više od deset puta istraživali njegova zdanja i staze. Mediji su počeli da pišu o ograničavanju posete, o činjenici da prosto fizički nema dovoljno prostora da bi se dozvolio ulazak svima koji to žele. Početkom ovog meseca, dnevni broj posetilaca sa ulaznicama probio je i granicu od 220.000.

Tako se početkom oktobra, desetak dana pred zatvaranje, internet u Japanu zapalio – mnogi građani su shvatili da neće uspeti da vide istorijski događaj u Osaki ili da bar neće uspeti da obiđu sve paviljone koje žele, pa se rodila inicijativa da se od domaćih organizatora zatraži da pošalju peticiju Međunarodnom birou za izložbe (BIE) da se održavanje Ekspa produži za još nekoliko nedelja.

Kada su lokalne vlasti kroz medije odgovorile da je tako nešto pravno i logistički nemoguće, jer one sa Međunarodnim biroom za izložbe imaju jasan sporazum u kojem su precizirani dani održavanja, kao i hiljade ugovora sa građevincima, sponzorima i ugostiteljima koje bi bilo nemoguće sve obnoviti, na društvenim mrežama je počela da kruži ideja da se onda umesto autentičnih stranih paviljona ispunjenih zvanicama i eksponatima bar na izvesno vreme ostave njihove prazne zgrade uz nekoliko funkcionalnih paviljona domaćih kompanija, kako bi oni koji uopšte nisu posetili Svetsku izložbu mogli makar da, kao u muzeju na otvorenom, vide neke od građevina ili predmeta koji su bili korišćeni za njeno održavanje.

Dobitak za sve

Groznica japanskih građana za krupnim međunarodnim događajima koji obiluju bojama, ukusima i mirisima, zahvatila je i lepi, maštoviti srpski paviljon, koji je tematski bio podređen predstavljanju Ekspa u Beogradu. On je svojom postavkom na temu igre kao magnet privlačio roditelje s decom i plenio sjajnim restoranom u prizemlju. U njemu su domaći kuvari, inače specijalizovani za japansku kuhinju, uspeli da majstorski ovladaju srpskim receptima i da preukusnim ćevapima, pitama sa sirom i mesom, te sokovima od breskve i jabuke i srpskim vinima vežu japanske posetioce za naš paviljon.

A on je poslužio kao ostrvo Srbije u Japanu, uporište koje ne samo što je funkcionisalo tako da širi poruku o beogradskom Ekspu i pozive japanske i druge strane posetioce izložbe u Osaki u našu prestonicu već je delovao i kao utočište za održavanje kulturnih manifestacija i investicionih seminara, kao poprište takmičenja japanskih studenata u znanju srpskog jezika, ali i prostor za vođenje visoke diplomatije, budući da su ga prilikom svog boravka u Zemlji izlazećeg sunca posetili i predsednik Aleksandar Vučić i čitav špalir vladinih ministara.

Iako u početku kontroverzna, Svetska izložba u Osaki se svojim japanskim domaćinima isplatila u svakom pogledu – kao izvor novca i motor privrednog razvoja, riznica kulture, stecište informacija i inkubator prestiža.

Ona se isplatila i našoj zemlji – i kao medij za širenje znanja i svesti među japanskom publikom o Srbiji i kao instrument promocije Ekspa 2027. u Beogradu. Učešće na njoj bilo je izuzetno korisno i stoga što je ona poslužila kao velika učionica za prikupljanje iskustava i organizacionih rešenja primenljivih na krupnim i složenim međunarodnim događajima.