Avioni na zemlji, računi u oblacima – ko će platiti "parkiranje" ruskih letelica u Nemačkoj

Tri plavo-bela džina koji stoje pored kontrolnog tornja na aerodromu Lajpcig-Hale više ne smeju da polete. To su teretni avioni tipa "Antonov AN-124", koji pripadaju ruskoj teretnoj avio-kompaniji Volga-Dnjepr i već više od tri godine podležu zabrani poletanja i letenja zbog sankcija Evropske unije protiv Rusije.

Međutim, ove džinovske metalne ptice ionako ne bi mogle da polete – još tokom radova na održavanju, zbog kojih su avioni u februaru 2022. stigli u Lajpcig, izvađeni su im motori. Nije jasno gde se nalaze, niti da li su možda prevezeni u Rusiju.

A oni nisu jedini – prema informacijama VDR-a, ukupno sedam aviona širom Nemačke podleže zabrani letenja od 28. februara 2022. godine, u skladu sa uredbom EU 833/2014. Na aerodromu Keln-Bon, na primer, stoje "boing 737" teretne avio-kompanije Atran iz Moskve i "bombarder čelendžer" Bombardier Challenger 300 avio-kompanije Utair.

Na aerodromu Frankfurt-Han stoji "boing 747" britanske teretne kompanije Kargo logidž er, koja je 2022. zbog sankcija povezanih sa ratom u Ukrajini morala da obustavi poslovanje i ubrzo posle toga otišla u stečaj. U pitanju je podružnica kompanije sa ruskim vlasnicima. "Ovlašćeni korisnik" sredstava te kompanije završio je na britanskoj listi sankcija.

Zbrka oko vlasništva

Na minhenskom aerodromu više od 800 dana stajao je "erbas A320" koji je iznajmila ruska kompanija Aeroflot. U junu 2024. avion je konačno poleteo i prvo odleteo u Češku. Kineski vlasnici su preuzeli avion i platili otvoreni račun veći od 460.000 evra.

Portparol nemačkog Ministarstva saobraćaja, koje je zaduženo za sprovođenje EU sankcija u vezi sa vazdušnim saobraćajem, izjavio je da su poznati i drugi avioni koji se nalaze u Nemačkoj, ali da se "zbog tekućih istražnih postupaka o nerazjašnjenim vlasničkim odnosima" ne mogu dati konačne informacije.

Usled ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022, i paketa sankcija EU koji su usledili, u Nemačkoj je formirana radna grupa za sprovođenje sankcija. Vodeća ministarstva bila su Ministarstvo privrede i finansija, uz saradnju službi poput Saveznog kriminalističkog biroa (BKA) i nemačke obaveštajne službe BND.

U januaru 2023, zadaci radne grupe preneseni su na novoosnovanu direkciju pri carinskoj upravi – Centralni ured za sprovođenje sankcija (ZFS). Ta kancelarija je od tada zadužena za otkrivanje i zamrzavanje imovine sankcionisanih osoba i kompanija u Nemačkoj. To uključuje, pored novčane imovine u bankama i nekretnina, vozila, brodove i avione.

Istrage su često teške. Pravi vlasnički odnosi često se prikrivaju složenim i prekograničnim mrežama firmi i posrednika.

Privatni mlaznjak pokojnog vođe Vagnera

Tako je verovatno i sa avionom koji već godinama stoji na aerodromu Berlin-Brandenburg (BER). U oktobru 2020, beli privatni mlažnjak tipa stigao je iz Sankt Peterburga u Nemačku – očigledno radi održavanja. Od tada avion nije napustio Nemačku.

Avion, koji ima mesta za do osam putnika i domet veći od 4.600 kilometara, već je pre rata u Ukrajini dospeo u fokus američkih vlasti. One su uverene da je avion pripadao sada pokojnom šefu ruske plaćeničke grupe Vagner, Jevgeniju Prigožinu.

Prema saznanjima Amerikanaca, vlasništvo verovatnog Prigožinovog mlaznjaka, koji je uglavnom leteo između Moskve, Sankt Peterburga, Sočija i Turske, proteže se kroz čitavu mrežu fiktivnih firmi. Na papiru avion pripada firmi iz San Marina, a dalji tragovi vlasništva vode do firme iz Sankt Peterburga koja je bila zadužena za rad i održavanje aviona Vagner grupe.

Kako je izvestio nemački nedeljnik Cajt, američke vlasti su početkom 2022. navodno zamolile nemačku vladu da zapleni avion. Međutim, među nemačkim institucijama postojalo je neslaganje oko toga da li je to pravno moguće. Umesto zaplene, prvo je pokrenut carinski postupak kako bi se proverilo da li je sa radovima na održavanju sve bilo u redu. Avion se privremeno nije smeo pomerati.

"Parkiranje" se naplaćuje tek pri odlasku

Zatim je Rusija napala Ukrajinu, usledili su brojni paketi sankcija EU, a u avgustu 2023. godine – posle pobune njegove plaćeničke grupe protiv Kremlja – šef Vagnera Prigožin poginuo je u još uvek nerazjašnjenoj avionskoj nesreći u Rusiji.

Spomenuti mlaznjak sada stoji na berlinskom aerodromu već skoro pet godina. Već na proleće 2023,  troškovi smeštaja aviona iznosili su oko 37.000 evra.

"U principu, troškovi koje zaračunavamo fakturišu se tek kada avion ponovo želi da napusti aerodrom", izjavila je tada portparolka aerodroma.

Objasnila je da, pošto se navedeni avion još uvek nalazi na području aerodroma, račun još nije ispostavljen.

Pitanje je da li će troškovi ikada biti podmireni.

U slučaju tri antonova, koji su već godinama stalni gosti na aerodromu Lajpcig-Hale, situacija je drugačija. Naknade za smeštaj aviona, kako je izjavio portparol aerodroma, podmiruju vlasnici – dakle ruska avio-kompanija. Očigledno ih jednom žele ponovo preuzeti

.