Bombardovanje Irana – simbolika, razaranje i zaustavljanje sata koji odbrojava vreme do izraelskog sudnjeg dana

Ajatolah Ali Hamnei, svojevremeno, proročki je predvideo da će Izrael nestati sa lica zemlje u septembru 2024. godine. Kako bi njegova vizija dobila kakvo zemaljsko otelotvorenje, na trgu Palestina u Teheranu postavljen je sat koji odbrojava vreme do sudnjeg dana.

"Izrael do septembra 2040. godine neće postojati", rekao je iranski vrhovni verski lider pre tačno deset godina, najavljujući pobedu zajedničkog fronta koji će kako je zamislio, iz Teherana voditi Libance, Sirijce, Iračane i Hute u pohod na jevrejsku državu.

Prošle noći, međutim, displej na kojem se na nekoliko jezika odbrojava vreme preostalo Izraelu razleteo se po trgu Palestina, pošto ga je, jednako simbolično, pogodio izraelski projektil.

Od kada je 2017. godine postavljen u centru Teherana, prestao je da radi samo jednom i to 2021. godine zbog nestanka struje, što je kritičarima režima poslužilo kao argument u tvrdnjama da ajatolah i njegovi poslušnici ne mogu da održavaju ni običan digitalni sat, a kamoli da unište Izrael.

Vlasti u Teheranu, nekoliko časova posle izraelskog napada, obznanili su da je sat netaknut i da se odbrojavanje do kraja Izraela nastavlja. Agencija Mehr objavila je i fotografiju netaknutog displeja, ali za sada nije moguće proceniti kada je taj snimak nastao.

Detoniranje zatvora u Teheranu

Serija simboličnih napada na Iran nastavljena je odmah nakon eksplozije na trgu Palestina, kada su izraelski projektili razneli i kapiju na ulazu u zatvor Evin u Teheranu, koji iranski disidenti opisuju kao mučilište političkih protivnika, novinara, navodnih špijuna i aktivista svih vrsta.

Teško je proceniti motiv izraelskog napada na ovaj objekat, tim pre što su vlasti u Teheranu odmah objavile da je šteta neznatna, kao i da čuvari u potpunosti kontrolišu situaciju.

Osim prilično velikog kratera na mestu na kojem je projektil udario, u eksplozijama je oštećeno još nekoliko zatvorskih objekata, uključujući i zgradu u kojoj su smešteni čuvari.

Nema podataka da je neko od zatvorenika pokušao bekstvo, tim pre jer je čitav kompleks opasan bodljikavom žicom kroz koju teče struja, te oko pola kilometra širokim minskim poljem.

Dodatnu simboliku u istoriju ovog objekta unosi činjenica da je zatvor Evin, kao mučilište i stratište političkih protivnika još 1971. godine, izgradio nekadašnji šah Reza Pahlavi, čiji je sin, ranije u ponedeljak, u Parizu pozvao sunarodnike da ustanu protiv tiranije i zbace režim ajatolaha Alija Hamneija.

Od tada, zatvor koji se nalazi u podnožju planine Alborz, predstavlja najmračniju tamnicu u Iranu, u kojoj je 1988. godine pobijeno nekoliko hiljada navodnih protivnika režima, uključujući i masu pripadnika organizacije Mudžahedin e-Kalk, koji sklonjeni u Albaniju, takođe promovišu smenu režima u Teheranu.

Tokom protesta zbog smrti aktivistkinje Mahse Amini 2022. godine u zatvoru je izbio veliki požar nakon kojeg su iranske vlasti saopštile da je stradalo najmanje šest i ranjeno nekoliko desetina zatvorenika. Grupe disidenata tvrdile su, tada, da je požar izbio tokom pobune zatvorenika, koju su čuvari ugušili mecima i bombama.

Simbolika bombardovanja, ili bombardovanje simbolike

Raketni udari na sat u centru Teherana, zatvor, ali i neprestani napadi na objekte nuklearnog programa, tvrde izraelski mediji, predstavljaju poruku vlade Benjamina Netanjahua da je mreža iranskih saveznika na Bliskom istoku uništena, te da je sada red na ajatolaha Alija Hamneija.

Napade na Iran usledio je pošto su Izraelci u seriji napada, potpuno uništili političko vođstvo i likvidirali masu ključnih operativaca Hezbolaha, pa ta, nekada moćna organizacija, nije ni prstom mrdnula od kada je, pre deset dana, počeo napad na Iran.

I šiitske milicije u Iraku, koje su koliko pre godinu dana tvrdile da su u stanju da mobilišu stotine hiljada boraca za hipotetički marš na Jerusalim, ostale su neme na izraelske napade, tvrdeći da ovo "jednostavno nije njihov rat".

U Siriji, od pada režima Bašara el Asada prošlog decembra, Iran gotovo i da nema nikakve saveznike, pa su izraelski avioni na putu ka Teheranu, bez ikakvih smetnji preletali vazdušni prostor te države.

Na iranskoj strani ostali su samo Huti u Jemenu, koji se nalaze predaleko i preslabo su naoružani da bi predstavljali bilo šta više od simbolične pretnje Izraelu. Za svaki slučaj, Izraelci i Amerikanci su u prethodna dva meseca dobrano izbombardovali infrastrukturu te države.

Takav razvoj situacije, doveo je i do talasa nezadovoljstva u Iranu, pa je general Beruz Esbati, koji je u jednoj teheranskoj džamiji objašnjavao dubinu poraza Revolucionarne garde u Siriji.

"Ne mislim da je poraz u Siriji nešto zbog čega treba da budemo ponosni. Poraženi smo i to veoma ozbiljno. Pretrpeli smo veliki udarac i sve je bilo veoma složeno", snimak je govora generala Esbatija, koji su preneli iranski mediji.

Reči generala, suštinski, predstavljale su pokazatelj dubokog nezadovoljstva Iranaca razvojem situacije na Bliskom istoku, tim pre jer je Teheran tokom prethodnih nekoliko decenija ulupao desetine milijardi dolara u obuku i naoružavanje protivnika Izraela.

Listom sve te organizacije, Hezbolah u Libanu, Hamas u Pojasu Gaze i Asadov režim, zbrisani su sa lica zemlje za svega nekoliko meseci izraelskog rata protiv iranskih saveznika.

Sve dok, kako je objasnio izraelski premijer Benjamin Netanjahu, nije došao red na režim ajatolaha Alija Hamneija.