Sahrana pape u subotu, vernici od srede mogu da se oproste od njega u Bazilici Svetog Petra

Vernici se u sve većem broju okupljaju na Trgu Svetog Petra u Vatikanu, dan nakon smrti pape Franje, gde se molitvom opraštaju od pape koji je preminuo u ponedeljak ujutru.

Očekuje se da će hiljade ljudi posetiti Vatikan tokom papskog interegnuma – perioda između smrti jednog pape i izbora drugog – kako bi odali počast Franji i njegovom nasleđu reformi unutar Katoličke crkve.

Telo pape trenutno se nalazi  u vatikanskoj rezidenciji Kasa Santa Marta, gde pristup ima samo osoblje papskog domaćinstva, verski velikodostojnici i šefovi država. Vatikan je objavio prve slike pape Franje kako leži u drvenom kovčegu.

Telo pape Franje biće od srede u Bazilici Svetog Petra kako bi vernici mogli da mu odaju počast i oproste se od njega uoči sahrane, koja će se održati u subotu.

Kao deo procesa za izbor novog pape, kardinali koji ispunjavaju uslove iz celog sveta moraju da se okupe na Konklavi na kojoj se bira Franjin naslednik. Trenutno ima 136 kardinala koji ispunjavaju uslove, ali samo 120 može da učestvuje.

Konklava će se održati u roku od najviše 20 dana, kada će se kardinali zatvoriti u Sikstinsku kapelu, odakle neće izaći sve dok ime jednog kardinala ne dobije dve trećine glasova, što će svetu biti objavljeno belim dimom.

Sahrana kao poslednji gest skromnosti pape Franje

Kada je pokojni papa Franja izašao na balkon Bazilike Svetog Petra da bi održao svoj prvi govor kao vođa Rimokatoličke crkve u martu 2013, odbacio je formalnost obukavši se u jednostavne bele haljine umesto u kraljevski ogrtač ukrašen hermelinom koji obično nose novoizabrani pontifeksi.

Sledećeg dana, Franja – ime izabrano u čast Franje Asiškog, italijanskog sveca koji se odrekao života u luksuzu da bi pomogao siromašnima – vratio se u rimski hotel u kome je odseo pre Konklave da pokupi svoj prtljag i plati račun.

Zamenio je raskošni papski apartman za jednostavnu sobu unutar vatikanskih zidina i, za razliku od svojih prethodnika, nije provodio leta u Kastel Gandolfu, raskošnoj tvrđavi iz 12. veka blizu Rima.

Ovi skromni gestovi postavili su ton većem delu Franjinog 12-godišnjeg papstva, pri čemu je jedan od njegovih poslednjih odluka bio pojednostavljenje papskih pogrebnih obreda, prekidajući dugogodišnju vatikansku tradiciju.

Tradicionalne papske sahrane uključivale su tri kovčega – jedan od čempresa, jedan od olova i jedan od bresta, koji se stavljaju jedan u drugi pre nego što se telo stavi unutra, a zatim sahranjuje u vatikanskoj Bazilici Svetog Petra.

Međutim, papa Franja je odabrao pojednostavljena pravila, koja omogućavaju vernicima da vide njegovo telo u Bazilici, ali će njegovi ostaci biti smešteni u jedan jednostavan kovčeg od drveta obložen cinkom, i neće biti podignut na platformi. Kovčeg će ostati otvoren do noći uoči sahrane.

Papa je, takođe, odlučio da umesto u Bazilici Svetog Petra bude sahranjen van zidina Vatikana – u Bazilici Santa Marija Mađore, uz jednostavan natpis Franciscus.