Hiljade ljudi na uskršnjim mirovnim marševima širom Nemačke – apel za mir i razoružanje

"Uskršnji marševi ostaju i u ovim ratnim vremenima kičma živog mirovnog pokreta u zemlji", izjavio je Vili fan Ojen iz Informativne službe za uskršnje marševe u Frankfurtu na Majni. Ovi događaji su važni, "jer su hitno potrebni kao otpor protiv naoružavanja i ratova i za istinsku ‘promenu epohe' ka miru i međunarodnoj solidarnosti".

Na Veliku subotu, hiljade ljudi demonstrirale su za mir na oko 70 uskršnjih marševa širom Nemačke. Prve povorke krenule su u prepodnevnim časovima, između ostalog u Duizburgu, Majncu, Volfsburgu i Šverinu.

Ratovi u Ukrajini i Pojasu Gaze u fokusu

"Ove godine uskršnji marševi su posebno upućeni novoj vladi i zahtevaju od nje da Nemačka postane sposobna za mir, a ne spremna za rat", rekao je Kristijan Gola iz Mreže za mir.

"Umesto da se zadužujemo i trošimo desetine milijardi evra na naoružavanje, potrebni su nam ugovori o razoružanju i mudra diplomatija".

Glavne teme ovogodišnjih marševa su planirano naoružavanje u Nemačkoj, ruski agresorski rat protiv Ukrajine i rat između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.

Takođe se traži i odustajanje od planiranog razmeštanja američkih raketa srednjeg dometa u Nemačkoj.

Nemačka mirovna tradicija

Prema navodima organizatora, širom zemlje je do Uskršnjeg ponedeljka planirano više od 110 demonstracija, mitinga, biciklističkih tura i drugih oblika akcija – između ostalog u Berlinu, Bremenu, Minhenu, Lajpcigu i Štutgartu.

Uskršnji marševi se u Nemačkoj održavaju od 1960-ih godina. Najveći odziv zabeležen je tokom 1980-ih, u vreme Hladnog rata, kada su učestvovale stotine hiljada ljudi. U poslednjim godinama mobilizacija je bila znatno slabija, delimično i zbog zabrana okupljanja tokom pandemije korone.

Osim toga, nakon početka ruskog napada na Ukrajinu došlo je do velikih neslaganja unutar mirovnog pokreta.