Retki minerali bez kojih se ne može – od nalazišta do političke eksploatacije

Donald Tramp je retke minerale stavio pod lupu svetske javnosti. No, oni su u žiži globalne geopolitike odavno.

"Bez njih ne bi bilo magneta u mom mikrofonu, tako da ne biste mogli da me čujete. Bez njih ne bi bilo sličnog magneta u mom mobilnom telefonu, tako da ne biste mogli da me vidite u boji. Bez jednog od retkih minerala ne bih mogla da uspostavim komunikaciju sa studijom. Dakle, bez njih se jednostavno ne može", kaže Ivana Miloradović, dopisnica RTS-a iz Londona.

Stručnjak za istraživanje tržišta firme Si-Si-Es insajt Ben Vud upozorava da su resursi koji su od ogromnog značaja za čitav niz elektronskih uređaja, ograničeni.

"Zato, dok čitav svet nikako da se zasiti te vrste uređaja, kontrola nad tim resursima postaje strateško pitanje za svaku državu i vladu“, kaže Vud.

Bez retkih minerala ne bi funkcionisali vojni komunikacioni, laserski i radarski sistemi, kao ni sistemi za navođenje raketa.

Ne bi bilo modernih vojnih aviona, kao ni nuklearnih podmornica.

Nestala bi stelt tehnologija, kao i noćno osmatranje.

Direktor Obaveštajnog centra za retke minerale doktor Gavin Mad naglašava da je vojni aspekt korišćenja retkih minerala izuzetno važan.

"Armije koriste i određene legure, hemikalije i katalizatore. Veoma je teško naći modernu tehnologiju, koja na direktan ili indirektan način ne koristi retke minerale. Dakle, izuzetno su važni, ali nažalost nose pogrešno ime. Oni nisu retki. Mnogih od njih ima barem koliko ima olova ili bakra. Možemo ih naći u izobilju u Zemljinoj kori. Problem nastaje kada želimo da eksploatišemo nalazišta tih minerala“, tvrdi Gavin Mad.

Dominacija zemalja Briksa

Zemlje Briksa proizvode preko devedeset dva miliona metričkih tona retkih minerala.

Skoro polovinu proizvodnje drži Kina. Slede Vijetnam, Brazil, Rusija i Indija.

Zapadne zemlje iskopaju deset posto resursa Briksa.

Najveći proizvođači su Sjedinjene Države, Australija, Kanada, Grenland i Švedska.

U tom svetlu treba sagledati i najnovije političke inicijative američkog predsednika Trampa, među kojima su i ideje o pripajanju Kanade i Grenlanda.

Zalihe u Ukrajini iznose samo 1,5 odsto resursa kojima raspolaže Rusija. Koncentrisane su mahom u oblastima Donjecka i Luganska, koji su trenutno pod ruskom vojnom kontrolom.

Zato nije jasno na koja nalazišta se odnosi sporazum o eksploataciji retkih minerala, koji treba da potpišu Vašington i Kijev.

Analitičar sirovina firme "Vud Mekenzi" Džejms Vilorbi objašnjava da je eksploatacija tih resursa mukotrpan proces.

"Potrebno je da se izađe na teren i urade istraživanja. Zatim ih treba pretočiti u relevantne podatke. Treba biti siguran da je eksploatacija isplativa. Zatim treba naći investitore za izgradnju rudnika, treba obučiti radnike i tek tada se može početi sa preradom. Od otkrića resursa minerala sve do njihove eksploatacije potrebno je najmanje deset godina, a obično i duže. Tako dobijamo samo koncentrat, što je tek pola puta do prerađenog proizvoda. Potom sledi prerada i izrada metala ili legure, koja može da bude ugrađena u bateriju ili laptop“, ističe Džejms Vilorbi.

Direktor Obaveštajnog centra za retke minerale doktor Gavin Mad smatra da izazov nije u tome da znamo gde su nalazišta.

"Izazov je imati dovoljno energije, vodnih resursa i adekvatnu tehnologiju. Kina je u sve to dugo ulagala i može da vrši preradu mnogo jeftinije od ostatka sveta. Time je razvila kontrolu nad preradom devedeset odsto retkih minerala“, kaže on.

Prerađeni retki minerali bili su izuzeti od carinskih nameta, koje je Donald Tramp uveo Kini tokom prvog mandata. Izuzeti su i sada.

Pod Trampovom palicom, američka vojna industrija je proširila ulaganja u nalazišta u Kaliforniji.

"Sjedinjene Države su iz godine u godinu na drugom ili trećem mestu u svetu po iskopavanju retkih oksida. One te rude izvoze u Kinu, gde se one prerađuju, da bi se potom vratile u Sjedinjene Države i bile iskorišćene u raznim industrijskim granama“, objašnjava analitičar sirovina firme "Vud Mekenzi" Džejms Vilorbi.

Recikliranje kao alternativa

Sjedinjenje Države ulažu i u nove tehnologije recikliranja retkih minerala.

Cilj Evropske unije je da se petnaest odsto tih resursa od 2030. godine obezbeđuje reciklažom.

Japan je vodeći u toj vrsti tehnologije, te "Hitači" na primer reciklira magnete iz električnih automobila i turbina na vetar.

Slični pogoni niču i u Australiji i na Novom Zelandu.

Analitičar sirovina firme "Vud Mekenzi" Džejms Vilorbi tvrdi da iz geopolitičkih razloga jača nastojanje da se nabavke vrše iz različitih izvora.

"To je važno zbog bezbednosti lanca snabdevanja. Pandemija koronavirusa nam je dokazala na kakve izazove nailazimo ako se vežemo za jedan lanac nabavke“, kaže on.

Rastu ulaganja i u nove tehnologije, koje se ne oslanjaju na retke minerale.

No, u međuvremenu svi putevi modernih tehnologija vode u Kinu i iz Kine.

Britanija tvrdi da je zadovoljna saradnjom sa Pekingom. Za sada.