Merc proglasio pobedu: Nema vremena za gubljenje; Šolc priznao poraz i odbacio saradnju sa AfD

Na izborima su na trećem mestu po broju Socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca sa 16 odsto, potom Zeleni sa 13,5 odsto glasova.

Izborni prag od pet odsto neophodan za ulazak u Bundestag prešla je i Levica, osvojivši 8,5 odsto glasova.

Prve izlazne ankete ukazuju da su blizu cenzusa Liberali, koji su osvojili 4,9 odsto glasova, kao i levičarski Savez Sare Vagenkneht, koji je osvojio 4,7 odsto glasova.

"Svet ne čeka na nas"

Kandidat koalicije CDU/CSU za nemačkog kancelara Fridrih Merc proglasio je pobedu, naglasivši da je ovo "istorijsko izborno veče".

Merc je istakao da je svestan odgovornosti i nivoa zadataka koji su pred njim i dodao da je kampanja bila veoma teška i da se doticala pitanja ekonomske politike, migracija, spoljne i bezbednosne politike.

Uveren je da će uskoro moći da stvori vladu koja će biti sposobna da deluje u interesu Nemačke.

"Svet napolju ne čeka nas i dugotrajne pregovore", rekao je Merc.

Nemački kancelar Olaf Šolc priznao je u međuvremenu poraz, čestitavši svom konzervativnom izazivaču Fridrihu Mercu.

"Ovo je gorak izborni rezultat za Socijaldemokratsku partiju. Ovo je i izborni poraz", rekao je Šolc, odbacivši saradnju sa AfD-om.

Sa druge strane, koliderka desničarske Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel nazvala je rezultate te stranke istorijskim, budući da su udvostručeni u odnosu na izbore 2021. godine.

Prema njenim rečina, stranka ostaje otvorena za koalicione pregovore sa drugim strankama, a isključivanje AfD-a iz razgovora o formiranju vlade bilo bi ekvivalentno "prevari birača".

Da li će Merc održati obećanje

Ako sedam lista uđe u Bundestag, to će biti partijski najrascepkaniji sastav parlamenta u poslednjih nekoliko decenija, što će otežati najverovatnijem budućem kancelaru Fridrihu Mercu da formira većinsku vladu samo sa jednim koalicionim partnerom.

Za parlamentarnu većinu će mu biti potrebne bar tri stranke, ako ostane pri obećanju da vladu neće praviti sa desničarskom AfD-om.

Uskoro se očekuje da bude objavljene i projekcije rezultata zasnovane na izlaznim anketama i delu prebrojanih glasova na pojedinim biračkim mestima, koje uobičajeno verno prognoziraju rezultate nemačkih parlamentarnih izbora.

Birališta su od 8 do 18 sati bila otvorena za vanredne parlamentarne izbore. Više od 59 miliona građana imalo je pravo glasa da izabere 630 poslanika za novi saziv Bundestaga, koji će imati mandat od četiri godine i zadatak da izabere novog kancelara i vladu.

Na izborima je učestvovalo 29 stranaka, ali je samo 10 imalo kandidata u svih 16 nemačkih saveznih pokrajina. Najzastupljenija je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) koja učestvuje u 15 pokrajina, osim u Bavarskoj gde je predstavlja sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU).

Najviše stranaka učestvuje u Berlinu i pokrajini Severna Rajna–Vestfalija – po 18 lista, dok ih je u Bavarskoj 17, a mnoge stranke nastupaju u samo po jednoj pokrajini.

Izbori su organizovani nakon raspada vladajuće "semafor" koalicije kancelara Olafa Šolca, koja je bila sastavljena od tri stranke – socijaldemokrata, liberala i zelenih.

Prve zvanične projekcije rezultata očekuju se tokom izborne noći.