Odlazak zaštitnika siromašnih – kako će nasleđe pape Franje uticati na budućnost Vatikana

Papa Franja, 266. papa Katoličke crkve, preminuo je u 89. godini u svojoj rezidenciji u Vatikanu, gde se oporavljao nakon što je izašao iz bolnice u kojoj je proveo više od mesec dana zbog akutnog bronhitisa, polimikrobne infekcije i obostrane upale pluća.

Primljen je 14. februara u bolnicu Đemeli u Rimu, u stanju koje su tada lekari opisali kao vrlo ozbiljno i teško. Papa je pre toga dva puta pao u svojoj rezidenciji, mnogobrojne obaveze u Svetoj, jubilarnoj godini sve teže je obavljao.

Bio je figura koja je duboko uticala na modernu istoriju crkve. Sa svojim pontifikatom, koji je započeo 13. marta 2013. godine, doneo je vetar promena, kako u unutrašnjoj politici crkve, tako i u percepciji koju svet ima o njoj.

Ko je zapravo bio papa Franja i kako je došao do toga da postane jedan od najuticajnijih ljudi na svetu.

Život pre pontifikata

Papa Franja, čije je ime pri rođenju bilo Horhe Mario Bergoljo, rođen je 17. decembra 1936. godine u Buenos Ajresu, u Argentini, od italijanskih emigranata Marija Bergolja i Ređine Marije Sivori.

Odrastao je u skromnom porodičnom okruženju, a mladi Horhe je od samog početka pokazivao snažnu versku posvećenost, pod uticajem katoličke kulture koja je bila deo njegovog svakodnevnog života.

Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo ljubavlju prema porodici, ali i ekonomskim teškoćama koje su u njemu razvile osetljivost prema najsiromašnijima i onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Bergoljo je započeo svoju religijsku karijeru kada je imao 21 godinu, ulaskom u Družbu Isusovu (Jezuite) 1958. godine. U početku je pohađao seminar u Buenos Ajresu, gde se izdvojio svojim duhovnim i intelektualnim angažmanom.

Postao je sveštenik 1969. godine i počeo da se posvećuje formaciji mladih jezuita. Njegovo religijsko obrazovanje dovelo ga je do toga da postane jedan od najcenjenijih teologa Latinske Amerike.

Bergoljo je tokom godina obavljao različite funkcije unutar crkve. Bio je provincijal jezuita u Argentini od 1973. do 1979. godine, u periodu kada je zemlja bila pod vojnom diktaturom. Posvećivao se običnim ljudima i borio se protiv marginalnosti i nepravde trudeći se da održi ravnotežu između religije, društvenog i političkog života fokusirajući se na dobrobit najugroženijih.

Postao je pomoćni biskup Buenos Ajresa 1992. godine, a 1998. godine nadbiskup tog grada. Papa Jovan Pavle Drugi ga je unapredio u kardinala 2001. godine, prepoznajući njegov veliki angažman u religijskom i društvenom životu.

Tokom godina kao kardinal, postao je poznat po svom pastoralnom pristupu, direktnom i iskrenom, nikada ne odustajući od svoje vizije crkve kao "siromašne, za siromašne".

Izbor za papu posle abdikacije Benedikta Šesnaestog

Nakon istorijske abdikacije pape Benedikta Šesnaestog, Horhe Mario Bergoljo marta 2013. godine izabran je za papu, uzimajući ime Franja u čast svetog Franje Asiškog, simbola siromaštva, skromnosti i ljubavi prema bližnjima.

Izbor ovog imena označio je početak revolucionarnog pontifikata, jer je Papa Franja odmah postao sinonim za crkvu koja je inkluzivnija, bliža siromašnima i marginalizovanima, udaljena od rigidnih crkvenih ceremonijala i posvećena realnim društvenim problemima.

Stekao je momentalne simpatije vernika kada se prvi put pojavio na slavnom prozoru u Vatikanu obrativši se vernicima na jednostavan način rekavši obično "Dobro veče". Osim toga, krst koji je nosio nije više bio zlatan, već od srebra.

Njegov izbor da živi u rezidenciji Santa Marta, umesto u tradicionalnoj Apostolskoj palati, navika da pere noge siromašnima i migrantima, i njegov kontinuirani poziv na milosrđe i društvenu pravdu, učinili su ga papom koji je bliži narodu, takozvani "papa poslednjih" (papa degli ultimi).

Papa Franja se od početka posvetio unutrašnjoj reformi crkve, započinjući proces obnavljanja koji je obuhvatio različite oblasti, uključujući borbu protiv korupcije u rimskoj kuriji, osudu seksualnih zloupotreba od strane klera i angažman za ljudska prava. Jedan od njegovih glavnih ciljeva bio je i oživljavanje međureligijskog dijaloga i promocija kulture mira i bratstva na globalnom nivou.

Tokom svog pontifikata, papa Franja suočavao se sa brojnim svetskim izazovima, uključujući krize izbeglica, oružane sukobe, ekonomske i socijalne nejednakosti i klimatske promene.

Njegova enciklika Laudato si' iz 2015. godine, posvećena zaštiti životne sredine, imala je značajan uticaj na javnost i politiku, naglašavajući važnost zaštite naše planete i usvajanja odgovornijeg i održivog načina života.

Njegov pastoralni pristup doveo je do veće otvorenosti prema kontroverznim temama kao što su prihvatanje homoseksualaca i reforma crkve u vezi sa ulogom žena. Iako je ostao veran katoličkoj doktrini, papa Franja je nastojao da učini crkvu usklađenijom sa izazovima savremenog sveta.

Drugi ključni aspekt njegovog pontifikata bio je njegov stav prema dijalogu sa drugim religijama, naročito islamom i judaizmom. Njegova poseta Jerusalimu i susret sa imamom El Azharom postali su simboli otvora i bratstva među religijama.

Papa Franja je za vreme svog pontifikata putovao 47 puta, bio je prvi papa koji je posetio Korziku, a u septembru prošle godine je posetio Aziju i Okeaniju kada je za 12 dana prešao 32.000 kilometara i to je bilo njegovo najduže putovanje.

Među ključnim trenucima pontifikata pape Franje, jedan od prizora koji je teško zaboraviti jeste kada se pojavio potpuno sam na mračnom Trgu Svetog Petra, mokar od kiše, moleći se Bogorodici Salus Populi Romani da zaustavi pandemiju kovida.

Bio je 27. mart 2020. godine, a Italija je, kao i ostatak sveta, bila potpuno blokirana. Papa je tada govorio o "gustom mraku koji se spustio na naše trgove, ulice i gradove, koji je zavladao našim životima, ispunjavajući naše dane zaglušujućom tišinom i prazninom koja sve parališe".

Papa je tada rekao: "To se oseća u vazduhu, u gestovima i u pogledima koji govore više od reči. Odjednom smo uplašeni i izgubljeni". Papa se zalagao za mir u Ukrajini i prestanak sukoba u Gazi i za vreme svog pontifikata se sreo sa najvećim državnim predstavnicima iz svih zemalja, od Obame do Putina, Trampa i Angele Merkel ali i sa slavnim ličnostima poput Bona Voksa, Grete Tunberg, Maradone i Roberta Beninjija.

Papin odnos prema smrti

Papa Franja nije skrivao da je često razmišljao o smrti. Sa 88 godina, tokom poslednjih godina prošao je kroz nekoliko delikatnih operacija u Poliklinici Đemeli, a bolovi u leđima i problemi sa disanjem stavljali su njegov organizam na ozbiljan test.

Iako je uvek smatrao papstvo životnom misijom, poštujući odluku svog prethodnika, pape Benedikta Šestnaestog da se povuče, Franja je ipak pažljivo organizovao sve aspekte u vezi sa svojim pogrebom unoseći u taj poslednji čin revolucionarne promene.

Nekoliko meseci nakon izbora, papa Franja je zamolio argentinskog lekara Nelsona Kastra da napiše knjigu o zdravlju papa i njihovim neurozama, što je on i učinio te napisao knjigu Zdravlje papa: Medicina, teorije urote i vera od Leona Trinaestog do Franje, koja sadrži dug intervju sa papom iz 16. februara 2019, u kojoj Franja kaže: "Ne plašim se smrti i zamišljam da će se to desiti u Rimu".

Ovo je bio prvi put da je jedan papa javno progovorio o svom zdravlju, i fizičkom i psihološkom. Prema autoru, Franja je to učinio da "se prikaže kao i svako drugo ljudsko biće", ističući da, iako je nepogrešiv u doktrini, on je i dalje čovek koji pati kao i svi drugi.

Bolesti pape

U razgovoru sa Nelsonom Kastri, papa Franja je detaljno govorio o svojim ranijim bolestima, ne skrivajući svoju ranjivost. Sećao se operacije iz 1957. godine, kada mu je uklonjen gornji režanj desnog plućnog krila zbog tri ciste, kao i druge operacije na žuči dok je bio provincijal jezuita.

Takođe je spomenuo probleme sa jetrom, koji su ga naterali da se pridržava stroge dijete, i srčane probleme iz 2004. godine, uz već u to vreme prisutne bolove u leđima zbog kompresije između četvrtog i petog pršljena. Operisao je kataraktu 2019. godine.

Papa je 2021. godine patio i od divertikularne stenoze debelog creva, što je zahtevalo hiruršku resekciju jednog dela creva.

Često je bio u invalidskim kolicima zbog poteškoća u kretanju jer je patio i od gonalgije, tj. bola u desnom kolenu. Imao je i išijas koji mu je izazivao bolove. Poslednjih meseci je dva puta pao u svojoj rezidenciji te se pojavio sa plavim okom.

"Već sam potpisao dokument na kome dajem ostavku u slučaju da moje zdravlje više ne dozvoljava da se bavim mojim poslom", izjavio je papa u intervjuu za italijanske medije u decembru.

Papa je išao na psihoanalizu

Papa Franja se nije ustručavao da govori i o svom mentalnom zdravlju. U intervjuu sa sociologom Dominikom Voltonom, objavljenom u knjizi Politika i društvo (Politique et société, 2017), otkrio je da je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka išao na psihoanalizu kod jevrejske terapeutkinje, dok se pripremao da postane rektor Univerziteta jezuita u zemlji pod vladavinom Videline diktature.

U tom mračnom periodu, Franja je priznao da mu je psihoanaliza pomogla da se nosi sa svojim strahovima.

Kao papa, objasnio je da je odluka da živi u Kući Svete Marte, mestu koje može da se posmatra kao dom za stariji kler, bila vođena psihološkim razlozima. Ovo predstavlja značajnu promenu u odnosu na raniju tradiciju Crkve, koja je istorijski odbacivala psihoanalizu.

Novi pogrebni obred po želji pape Franje

Franja je pojednostavio i papinski pogrebni obred. U intervjuu sa novinarkom Valentinom Alazaraki, sa ironičnim osmehom je rekao: "Pojednostavili smo ga značajno. Moralo je to da se uradi, biću prvi koji će to isprobati!"

Verovatno će jedna od promena biti u trajanju pogreba, koji tradicionalno traje devet dana.

Grobnica u Bazilici Santa Marija Mađore

U drugom delu intervjua, papa Franja je otkrio da je odlučio da bude sahranjen izvan vatikanskih zidina, tačnije u Bazilici Santa Marija Mađore, umesto da bude sahranjen u vatikanskim grotama ispod Bazilike Svetog Petra, gde su sahranjeni mnoge pape, uključujući Benedikta Šesnaestog.

Franja je izabrao Santa Marija Mađore, delimično zbog svoje posebne posvećenosti prema ikoni Madone Salus Populi Romani, kojoj se redovno obraćao na početku i kraju svakog apostolskog putovanja. Ova lična veza sa Madonom, kojoj se molio često tokom svog pontifikata, učinila je ovu odluku za njega posebno značajnom.

Papa Franja je od 2013. godine pokazao da je vizionarski duhovni lider, sposoban da dopre do srca i umova ljudi širom sveta. Njegova figura postala je referentna tačka za crkvu koja želi da bude bliža narodu, nikada ne zaboravljajući svoju misiju da promoviše ljubav, pravdu i mir.

Njegov život, pre i tokom pontifikata, svedoči o čoveku koji je svoju egzistenciju posvetio veri i službi drugima, primer za milione ljudi širom sveta. Katolički vernici duboko žale ovaj veliki gubitak, a ko god došao posle pape Franje neće imati lak posao.