Primirje u Pojasu Gaze, ili dan kada je Hamas iskočio iz ruševina

Zelene zastave Hamasa postavljene su i na autobuse, kojima je u Gazu dovezena prva grupa Palestinaca, netom oslobođenih iz izraelskih zatvora, dok su maskirani borci brigade El Kasam pratili konvoje humanitarne pomoći. Zvaničnici Hamasa pojavili su se i čim su povratnici počeli da raščišćavaju ruševine.

Iako dramatično oslabljen posle 15 meseci bespoštednog rata protiv Izraela, Hamas je uspeo da preživi i opstane kao najmoćnija politička opcija u Pojasu Gaze. Izrael pak smatra da situacija nije toliko ozbiljna i da preživeli pripadnici Hamasa pokušavaju da zadrže primat među Palestincima.

Najezda Hamasovih boraca usledila je svega nekoliko dana pošto su preživeli lideri ove organizacije nagovestili da su spremni da prepuste deo civilne vlasti drugim palestinskim partijama, ali i da nemaju nameru da odustanu od vojnog krila na način na koji je na političke tokove, donedavno, u Libanu uticao Hezbolah.

Američka ideja o Gazi posle rata predviđala je angažman Palestinske uprave, koja ima ograničenu vlast na Zapadnoj obali, ali je taj deo plana Vašingtona izraelski premijer Benjamin Netanjahu prilično odlučno odbacio.

Izrael, takođe, ne želi da Hamas ubuduće igra bilo kakvu ulogu u Gazi, smatrajući, kao i dobar deo diplomata, da će bilo kakav ozbiljniji uticaj ove organizacije na palestinsku političku scenu, pre ili kasnije, neminovno dovesti do novog sukoba.

Pre nekoliko dana, o tome je govorio i izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar, koji je rekao da njegova zemlja nije pristala na trajni prekid vatre u kojem bi Hamas nastavio kontrolu Gaze.

Osim Hamasa, sve strane se nadaju da će Izrael, kako vreme bude prolazilo, nekako uspeti da neutrališe uticaj ove organizacije, što bi se moglo ispostaviti kao preambiciozna ideja ako se izraelske snage povuku.

Hamas pak tvrdi da su borce i policajce uputili na ulice Gaze kako bi sprečio anarhiju u situaciju kada ovim područjem, nominalno, ne vlada nijedna snaga. Ipak, nepun dan posle ove objave, broj boraca Hamasa na ulicama je porastao.

Dve decenije i više od milijardu dolara za čišćenje ruševina

Osim boraca i policajaca, od Hamasa direktno zavisi i oko 50.000 radnika javnih službi u Gazi, što svakako dodatno otežava proces promene političke slike u ovom regionu.

Dodatni problem leži i u činjenici da i posle 15 meseci rata sa Izraelom, potpunog razaranja Pojasa Gaze i oko 45.000 mrtvih Palestinaca, Hamas prema istraživanjima javnog mnenja ostaje glavna politička snaga.

U takvim okolnostima, angažovanje Katara ili Egipta moglo bi se pokazati ključnim u prvim koracima obnove Gaze. Računa se da će samo za uklanjanje ruševina biti potrebno dvadesetak godina, ali bi proces mogao trajati i duže ukoliko uloge u lokalnim vlastima ne budu mudro podeljene.

Ujedinjene nacije su procenile da je potrebno ukloniti oko 50 miliona tona šuta, što će koštati oko 1,2 milijarde američkih dolara.

Ili, kako to tvrde diplomate, iako je rat u Pojasu Gaze možda i završen, proces obnove mogao bi biti jednako dug i bolan. Sa postojećom podelom snaga, rađanje nove Gaze će biti praktično nemoguće bez ozbiljne uloge Hamasa.