I Japanci žrtve američkog protekcionizma – Bajden stopirao prodaju čeličane bivšeg vlasnika železare u Smederevu

Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden izdao je dekret kojim je, iz bezbednosnih razloga, obustavljena realizacija kupoprodaje domaćeg proizvođača čelika "Ju-es stil".

Japanska korporacija "Nipon stil" ponudila je 14,9 milijardi dolara za poznatu američku čeličanu sa sedištem u Pitsburgu, koja je deset godina, od 2002. do 2012, bila vlasnik železare u Smederevu.

Bajdenova direktiva nalaže "Nipon stilu" i "Ju-es stilu" da za najviše trideset dana preduzmu sve što je potrebno da bi se kupoprodaja u potpunosti i trajno obustavila.

Pusti snovi

Japanska korporacija već više od godinu dana pokušava da realizuje kupovinu "Ju-es stila" kako bi stabilizovala svoje poslovanje u uslovima žestoke konkurencije koja dolazi iz Republike Kine, čijih se čak šest preduzeća nalaze među prvih deset čeličana sveta.

Pored 14,1 milijarde dolara za kupovinu akcija i 800 miliona dolara za pokrivanje duga, japansko preduzeće je obećalo i da će uložiti 2,7 milijardi dolara u tehnološko i ekološko unapređenje postrojenja "Ju-es stila". Takođe, ono je pristalo da uključi američke stručnjake u novi upravni odbor i ispoštuje sve postojeće sindikalne kolektivne ugovore. 

"Nipon stil" je i potrošio nekoliko meseci da uveri državnu Komisiju za strana ulaganja da preuzimanje trećeg najvećeg domaćeg proizvođača čelika neće predstavljati rizik po američku ekonomsku bezbednost. Štaviše, Japanci su nedavno čak obećali da čitavih deset godina nakon preuzimanja "Ju-es stila" neće smanjivati proizvodnju u njegovim postrojenjima.

No, uprkos svom tom trudu da izađe u susret radničkim sindikatima i državnim regulatorima, japanska kompanija je ostala bez važnog posla koji je trebalo da joj omogući trajan pristup rastućem američkom tržištu i tako obezbedi njenu budućnost u trenutku kada, uporedo sa produbljivanjem geopolitičkih tenzija, potražnja za čelikom u susednoj Kini počinje da opada.

Odluka američke administracije naneće ozbiljan udarac novoj strategiji razvoja japanskog preduzeća, koje se prošle godine najvećim delom povuklo iz Kine kako bi se preorijentisalo na kupovinu i izgradnju proizvodnih kapaciteta u SAD i Indiji. 

Kontroverzna odluka

"Tom kupovinom jedan od najvećih američkih proizvođača čelika bi potpao pod stranu kontrolu, što bi stvorilo rizik za našu nacionalnu bezbednost i vitalne lance snabdevanja", stoji u tekstu Bajdenovog saopštenja, koje je šokiralo japansku javnost uprkos tome što su od ranije postojale jasne naznake da bi ponuda japanske kompanije mogla da bude odbačena.

Jedna od njih bilo je odlučno protivljenje novoizabranog predsednika Donalda Trampa, koji je tokom predizborne kampanje nedvosmisleno najavio da neće dozvoliti da simbol američke privrede, jedna od kompanija koja je praktično izgradila američku državu, pređe u strane ruke. Štaviše i njegov protivkandidat potpredsednica Kamala Haris je tokom svoje predizborne posete Pitsburgu izjavila da čeličana, koju su 1901. godine osnovali magnati i Džej Pi Morgan i Endrju Karnegi, treba da ostane u domaćem vlasništvu.

Japanski gigant, koji zapošljava preko 113.000 radnika, odluku predsednika Bajdena smatra politički obojenom i neosnovanom. On najavljuje da će tužiti američku državu kako bi zaštitio svoj interes.

Generalni direktor "Ju-es stila" Dejvid Burit od ranije je mišljenja da će njegovo preduzeće zbog nedostatka sredstava morati da zatvori svoje najveće postrojenje "Mon Veli" ako propadne dogovor sa japanskim investitorom. Za realizaciju sporazuma o kupoprodaji su i tri od četiri gradonačelnika naselja u kojima se nalaze peći "Ju-es stila". 

S druge strane, Bajdenovu odluku su pozdravile vođe sindikata Ujedinjeni radnici čeličana (USW). Oni strahuju da bi novi japanski vlasnici mogli da demontiraju postrojenja u Pensilvaniji i proizvodnju izmeste u svoju zemlju, te tvrde da je "Ju-es stil" likvidan i sposoban da samostalno nastavi poslovanje.

Međutim, Bajdenova direktiva smesta je oborila vrednost akcija "Ju-es stila" na berzi za sedam odsto. Tržišni kapital te kompanije sada iznosi oko 6,87 milijardi američkih dolara, u poređenju sa gotovo 11 milijardi u decembru 2023. godine, kada je plan kupoprodaje prvi put objavljen.

Domaći kritičari Bajdenove odluke da blokira preuzimanje "Ju-es stila" iz bezbednosnih razloga s pravom ističu da je ona štetna po odnose Vašingtona i Tokija, s obzirom da je Japan izrazito blizak vojnopolitički saveznik SAD - u Zemlji izlazećeg sunca se nalazi najveći broj američkih vojnika koji se stacioniraju u inostranstvu, njih oko 53.000. 

S tačke gledišta tih kritičara, a to je stav koji nesumnjivo dele i japanski političari i biznismeni, tvrdnja da bi kompanija iz takve prijateljski nastrojene zemlje mogla da naudi bezbednosti američke ekonomije i države deluje apsurdno.

Takođe, poslovni ljudi u Japanu su ogorčeni zbog toga što je investicija "Nipon stila" onemogućena iako američke vlasti, a naročito novoizabrani predsednik Tramp, od stranih preduzeća upravo zahtevaju da ulažu u fabrike na američkom tlu preteći im visokim carinama na uvoz. 

Razumljiva ali opasna logika?

No, odluka Vašingtona ima svoju logiku. Ona najpre sadrži aspekt koji je motivisan unutrašnjim prilikama. Reč je je razumljivoj želji da se pokaže da vlada vodi računa o tzv. "pojasu rđe", industrijskom i rudarskom pojasu koji se proteže od istočne obale do srednjeg zapada i obuhvata i državu Pensilvaniju.

Reč je o prostoru u kojem je proizvodni sektor poslednjih nekoliko decenija doživeo drastičnu redukciju, što se negativno odrazilo na životni standard stanovništva i izgled naselja, koja su išarana napuštenim, rđajućim fabrikama.

Pored toga, blokiranjem japanske investicije u važnu, stratešku granu industrije, Vašington sebi daje za pravo da tvrdi kako se njegove zabrane stranih investicija ne odnose samo na komunističku Kinu, odnosno, nisu ideološki motivisane i pristrasne, već utemeljene u realnim brigama vezanim za bezbednost.

To, međutim, ima svoju drugu, štetnu stranu, jer prouzrokuje sumnju i nemir da vojnopolitička vernost Vašingtonu i praćenje američke politike ekonomske izolacije Kine i Rusije, što zahteva "krvava" finansijska i druga odricanja, njegovim saveznicima ne garantuje poštedu od ograničenja i kazni u poslovanju sa SAD.