Novi pristup proširenju - može li Zapadni Balkan uticati na budućnost Evropske unije

Već na samom početku, Evropska komisija koristi novi rečnik: kaže da podržava ambiciju Crne Gore da završi pregovore do kraja 2026. godine, da podržava ambiciju Albanije da zaključi pregovore do kraja 2027.

Iako predstavnici Komisije i dalje izbegavaju da govore o datumima, to je najbliže nekom vremenskom okviru koji se iz Brisela mogao čuti još od 2018 godine, kada je (u dokumentu Strategija proširenja) 2025. godina označena kao mogući momenat prijema Srbije i Crne Gore.

Doduše, tadašnji pokušaj Komisije da se odredi mapa puta za naredno proširenje zemlje članice su hladno ignorisale i gurnule u fioku.

Ali, u međuvremenu se dogodio rat u Ukrajini.

Slovenka Marta Kos preuzima resor proširenja u trenutku kada je ova politika geopolitički najznačajnija za EU u poslednjih 15 godina.

Njen izbor je na Balkanu uglavnom viđen kao dobra vest, jer poznaje region i dolazi iz zemlje koja snažno podržava članstvo Zapadnog Balkana - iako nema iskustva u EU i ličnu političku težinu.

Nova komesarka za proširenje kaže da prvi put posle više od decenije postoji šansa da se zaključe pregovori sa jednom ili više zemalja.

Rokovi i zasluge kandidata

Kos navodi da bi do kraja svog mandata želela da vidi sve zemlje Zapadnog Balkana u EU, uz ogradu da će to zavisiti od njihovog učinka.

Kao i šefica Komisije Ursula fon der Lajen, na pitanja o rokovima, Marta Kos se zaklanja iza poznatih formulacija da proces zavisi pre svega od zasluga kandidata.

Iskustvo, međutim, pokazuje da je to samo delimično tačno.

Pored zasluga zemalja kandidata, napredak odlučujuće zavisi od institucionalne i političke spremnosti EU da prihvati nove članice. I možda iznad svega – od spremnosti EU da na sto stavi jasnu ponudu prijema u članstvo u doglednom roku.

Tek kada se to desi, lopta će u potpunosti biti u dvorištu zemalja Zapadnog Balkana, a politički lideri Srbije i regiona zaista u situaciji da pokažu: da li rade u korist članstva u EU, ili ne. Hoće li se takva ponuda naći na stolu?

Ono što je sigurno je da u Briselu, Berlinu, Parizu i drugim prestonicama shvataju da status kvo i politika "po starom" više nisu mogući.

Zato je Balkanu već stigla ponuda Plana rasta, vrednog šest milijardi evra. Zbog toga se govori i različitim oblicima faznog pristupanja, koji, doduše, tek treba da se popune sadržajem.

Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja uistinu novi pristup i, po svemu sudeći, biće osnova politike EU prema regionu do 2027. godine.

Novac za reforme

Formula je jednostavna – Brisel nudi dodatni novac u zamenu za sprovođenje reformi koje vode ka EU.

Problem je što mnogi smatraju da je plan – iako korak u dobrom pravcu - nedovoljan da bi postigao proklamovane ciljeve : ekonomsku konvergenciju i priblizavanje zemalja članstvu.

Pored Plana rasta, analitičari u prve dve-tri godine nove Komisije očekuju intenzivniju politiku "malih koraka": brže i češće otvaranje pregovaračkih klastera, zatvaranje klastera u slučaju Crne Gore, pokretanje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom.

Pravo pitanje je, međutim, šta će se dešavati posle 2027 godine.

Da li će najnaprednije zemlje, Crna Gora i možda još neke, dobiti jasnu mapu putu ka članstvu, ili će pristupanje ostati neoročeni proces, bez jasne ciljne linije na horizontu?

Adi Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost smatra da EU treba da označi jasan cilj koji bi bio otvoren za sve zemlje kandidate.

"Ako ostvare sve kriterijume, taj cilj je punopravno članstvo do 2030 godine. Za Crnu Goru je potrebna jasna garancija da, ako zaključi pregovore do 2026 godine, može da uđe u EU 2028. Drugi uspešni kandidati pristupili bi 2030. Ako EU ne bude spremna za nove članice do tada, zemlje kandidati bi morali bar dobiti puni pristup zajedničkom EU tržištu, uz pravo na sve četiri slobode kretanja.(ljudi, roba, usluga i kapitala, prim.n)."

"28 zemalja u 2028 godini"

Jedan od indikativnih signala u kom pravcu bi mogle da idu stvari je nedavna odluka o formiranju radne grupe u Savetu EU za pripremu Ugovora o pristupanju Crne Gore. Potpisivanje ovog ugovora je poslednji čin u procesu pristupanja, nakon čega sledi ratifikacija u parlamentima i – prijem u članstvo.

Žolt Darvaš iz instituta Brojgel u Briselu kaže da se u EU krugovima sve više govori o Evropi sa "28 zemalja u 2028 godini".

"Postoji očekivanje da bi Crna Gora mogla da pristupi EU već u 2028 godini. Ne mogu da potvrdim da li će se to zaista desiti, ali sama činjenica da govorimo o 28 zemalja članica u ovom roku šalje signal da postoji stvarna želja lidera EU da se napreduje u proširenju", kaže Darvaš.

Ipak, mnogi zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana nisu još uvek sigurni da EU ovog puta misli ozbiljno. Predsednik vlade Srbije nedavno je postavio pitanje zašto bi Srbija uvodila sankcije Rusiji danas, ako nije sigurna da će je to sutra dovesti do članstva.

Diplomate u Briselu se nadaju da bi brz napredak Crne Gore mogao i da utiče na Srbiju, čije pristupanje je zakočeno ambivalentnim geopolitičkim opredeljenjem Beograda, problemima u demokratiji i vladavini prava i odnosima sa Prištinom.

Da li je proširenje zaista na putu

"Najbolji dokaz da je proširenje moguće će biti kada do njega zaista i dođe", navodi jedan evropski diplomata.

Nekoliko ključnih stvari će u narednim godinama pokazati da li je naredno proširenje zaista na putu.

Prvo pitanje je šta će EU staviti na sto posle 2027 godine. Hoće li to biti jasnija mapa puta ka članstvu, ili će se EU zadovoljiti da ponudi"Plan rasta 2"- ažuriranu verziju postojećeg plana, sa nešto više novca i integracijom u više sektora jedinstvenog tržišta.

Drugo važno pitanje je kako će izgledati budžet EU za period 2028 -2035, o čemu će pregovori početi uskoro. Hoće li novi sedmogodišnji budžet izdvojiti više novca za kandidate i predvideti mogućnost novih članova?

"Nova Evropska komisija treba da ambicizono pregovara i postavi visoke ciljeve kada se bude dogovarao novi budžet EU i da izdvoji sredstva za proširenje. Sume koje su trenutno izdvojene nisu dovoljne da obezbede konvergenciju sa EU, kaže Steven Blockmans iz Centra za evropske studije (CEPS)

"Komesari za proširenje i budžet treba zajedno da rade na izdvajanju dovoljnih iznosa, mnogostruko većih od onog što sada postoji u okviru predpristupnih fondova IPA", veruje Blokmans

Najzad, otvoreno pitanje je unutrašnja reforma EU.

Mnoge zemlje članice, počev od Francuske i Nemačke, vide ovu reformu kao preduslov daljeg prosišrenja. Ali, ostaje nejasno kada i da li će do nje doći. Evropska komisija je najavila da će početkom 2025 godine izaći sa predlozima za reformu budžeta, institucija i načina odlučivanja u proširenoj Uniji. To bi mogao da bude trenutak istine za političku volju unutar same EU.

Na početku novog madata Evropske komisije retorika i prioriteti već su bitno drugačiji, ali stvarni, opipljivi napredak u realnosti tek treba da se dogodi. Predstojeći petogodišnji mandat mogao bi da bude odlučujući za budućnost politike proširenja.