Jordanski profesor za RTS: Ako Palestinci budu prisiljeni da idu u Jordan, to bi bio čin rata

Hasan Ajmomani, dekan Škole političkih nauka i međunarodnih odnosa "Princ el Husein bin Abdulah" u Amanu, kaže u razgovoru za RTS da je na Bliskom istoku od 2011. godine i Arapskog proleća bilo mnogo konflikata zbog čega region, uključujući i Jordan, živi u senci velikog regionalnog rata, uprkos intenzivnoj diplomatskoj misiji Evrope i međunarodne zajednice. Kako navodi, veliki su napori da dođe do mira u Pojasu Gaze i u južnom Libanu. 

Šta sve ovo znači za stabilnost u Jordanu? Vaša zemlja već decenijama zbrinjava izbeglice koje su stizale nakon različitih kriza?

Jordan je kao zemlja usklađen sa međunarodnom politikom Bliskog istoka. Svi ovi konflikti generisali su za Jordance značajne bezbednosne, političke, socijalne i ekonomske izazove. Jordan se do sada aktivno bavio ovim turbulencijama, jer verujemo u stabilnost, ali smo veoma zabrinuti za naše nacionalne interese.

Istorijski gledano, Jordan je jedna od zemalja sa najvećom izbegličkom populacijom. Podsetimo, bilo je palestinsko pitanje i tokom četrdesetih i šezdesetih godina prošlog veka, a zatim je nestabilnost u regionu ponovo pokrenula izbegličko pitanje. Kada govorimo o brojevima, oko 40 odsto stanovništva u Jordanu čine izbeglice. Rat u Gazi je ponovo pokrenuo naše strahove od prisilnog iseljavanja stanovništva i migracija.

Jordan i Izrael su sklopili primirje 1994. Vi ste svojevremeno rekli da već od 1995. stalni palestinsko-izraelski sukobi imaju negativan uticaj na odnose Tel Aviva i Amana. Šta danas mislite o tome?

Kada govorimo o sporazumu između Izraela i Jordana, on je veoma zategnut. Jordanu je blisko palestinsko pitanje, tako da su ti sukobi uvek bacali senku na mir. Treba gledati na mir na dva načina – zvanični i javni. Zvanično, mir funkcioniše, bez obzira na povremene žalbe i razmene teških reči.

Ali na javnom nivou, zbog demografske slike zemlje, geografske bliskosti i nedostatka mira između Palestinaca i Izraelaca, javnost je uvek imala određen odnos prema Izraelu.

Sada vidimo kako je od prošle godine sve to uticalo na jordansko-izraelske odnose do tačke zategnutih odnosa. Ukoliko bi Izrael preduzeo akcije koje bi prisilile Palestince da se presele u Jordan, Aman bi to smatrao činom rata.

Već godinu dana razmenjuju se oštre reči, a Jordan pokušava da izvrši pritisak na Izrael i predstavi uslove koji bi doveli do mira. Mnogi traže da se poništi taj ugovor, ali on je alat kojim se reguliše ovaj komplikovan odnos kao što je palestinsko pitanje.

Kakav uticaj bi nedavni američki predsednički izbori mogli da imaju na ovaj region?

Ako uzmemo u obzir da su Sjedinjene Države supersila i da su uvek imale ključnu ulogu u međunarodnoj politici, vrlo je važno za naš region ko sedi u Beloj kući. Različite administracije su pokazale različit odnos prema regionu. Uzimajući u obzir prvi Trampov mandat, postoji dosta straha i skepticizma.

Ljudi iščekuju, jer znamo da će to uticati na politiku na Bliskom istoku. Iako nemamo direktne geografske veze, SAD se smatraju najuticajnijom zemljom u regionu – imaju vojno, ekonomsko i političko prisustvo. Do sada su pokretale mirovne napore. Sa onim što se dešava u Libanu, Siriji, Iraku, previše je toga na stolu, pa čak i Evropa čeka u kom pravcu će delovati nova administracija.