Bajdenov poslednji sprint, beg od Trampa

U Sjedinjenim Američkim Državama administracija odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena upustila se u veliku potrošačku trku u kojoj je cilj potrošiti što više novca pre nego što kormilo države preuzme novi/stari lider Donald Tramp i eventualno poništi njene važne projekte.

Dobitnici su režim u Kijevu, ali i strane kompanije ulagači kojima je Vašington obaćao izdašne subvencije ako svoje napredne tehnologije prenesu u SAD. To se naročito odnosi na proizvođače najsavremenijih logičkih i memorijskih čipova: tajvanskog diva "TSMC" i južnokorejskog džina "Samsung elektroniks", ali i "SK Hajniks" (bivši "Hjundai elektroniks").

Oni su se povinovali istovremenom pritisku i udvaranju Vašingtona i obavezali da će na američkom tlu izgraditi izuzetno skupe i tehnološki složene fabrike koje će proizvoditi najsofisticiranije poluprovodnike. Time će značajno doprineti realizaciji strateških ambicija vlade u Vašingtonu za stabilnim snabdevanjem američke automobilske i elektronske industrije najkvalitetnijim čipovima i za sticanjem odsudne tehnološke prednosti u odnosu na kineske rivale.

Od Trampove politike strahuju ne samo azijski izvoznici, već i investitori

Međutim, "TSMC", "Samsung" i "SK Hajniks", kao i vlade u Tajpeju i Seulu, sada strahuju da bi Donald Tramp po stupanju na funkciju mogao (da pokuša) da stopira program Bajdenove vlade za unapređivanje nauke i jačanje proizvodnje u oblasti naprednih tehnologija težak 280 milijardi dolara (Zakon o čipovima i nauci). Taj stimulativni paket poslužio je kao šargarepa u privlačenju istočnoazijskih korporacija u SAD - štap su bile pretnje raznim vrstama sankcija ako one nastave da izvoze najsavremenije čipove i mašine za njihovu proizvodnju u Kinu.

Bajdenov program predviđa 52,7 milijardi dolara za razvoj industrije poluprovodnika i vlada u Vašingtonu je odlučila da najveći deo kolača dodeli domaćem proizvođaču "Intelu" - 8,5 milijardi dolara, ali i preda 6,6 milijardi "TSCM"-u, 6,4 milijardi "Samsungu" i 450 miliona "SK Hajniksu".

Strahovanja potiču otud što je Tramp tokom predizborne kampanje, uključujući tu i intervju koji je dao poznatom jutjuberu Džou Roganu svega nekoliko dana pred glasanje, izjavljivao da se protivi Zakonu o čipovima i nauci jer on nalaže ogromna izdvajanja iz državnog trezora za strana preduzeća. Tramp je tvrdio da bi on državi uštedeo novac za subvencije tako što bi strane kompanije prisilio na otvaranje postrojenja u SAD uvođenjem carina, koje bi im poskupele i onemogućile izvoz u nominalno najveću ekonomiju sveta.

To praktično znači da za vreme trajanja Trampovog mandata značajnu štetu mogu da pretrpe ne samo izvoznici iz Vašingtonu bliskih istočnoazijskih zemalja i regiona, kojima se preti carinama od deset do 20 posto, već i (zaslužni) investitori koji su tokom Bajdenove vlade duboko odrešili kesu kako bi zadovoljili Belu kuću.

Bajdenov sprint za kraj

Upravo prošle nedelje (15. novembra) Bajdenova vlada je zvanično dodelila "TSMC"-u 6,6 milijardi američkih dolara koje je obećala u sklopu pomenutog programa.

Taj potez se tumači kao nastojanje da se Tramp dovede pred svršen čin, odnosno, onemogući da sprovede u delo svoj diskurs o ukidanju povlastica za strana preduzeća.

Bajdenova vlada, dakle, u svojim poslednjim danima je ušla u očajničku trku čija je svrha da se što više novca razdeli iz državnih kofera kako bi se ograničila eventualna šteta po ekonomske i geopolitičke ciljeve Demokratske partije koju bi mogao da prouzrokuje novi predsednik republikanac Donald Tramp.

Tajvanska kompanija investicioni rekorder

Inače, logično je da novac namenjen stranim investitorima, proizvođačima poluprovodnika, prvo dodeljen "TSMC"-u, jer se on i najviše obavezao da uloži u SAD.

Naime, svetski lider u proizvodnji čipova planira da u Arizoni izgradi tri fabrike i u SAD ukupno ulije fantastičnih 65 milijardi dolara ("Samsung elektroniks" bi trebalo da investira više od 40 milijardi dolara i stvori preko 20.000 radnih mesta u Teksasu, dok bi "SK Hajniks" trebalo da uloži 3,87 milijardi i zaposli oko hiljadu radnika u Indijani).

U prvoj fabrici "TSCM"-a u Americi, koja bi trebalo da počne sa radom iduće godine, biće proizvođeni čipovi sa razmakom od četiri i pet nanometra. U drugoj, koja bi trebalo da pokrene proizvodnju 2028. godine, praviće se čipovi s promerom od samo tri i dva nanometra, a u trećoj, koja bi se uključila u privredne tokove 2030, čipovi od dva nanometra, koji su na granici fizički mogućeg.

Anksioznost koju je teško zalečiti

Ipak, anksioznost, pišu mediji u istočnoj Aziji, nije sasvim nestala jer se tajvanska kompanija plaši da bi Trampova administracija da bi iznudila ekonomske ustupke mogla, ako ne da potpuno zaustavi isplatu koju je odobrio Bajden, onda bar da je zamrzne i tako ozbiljno poremeti investicioni ciklus i uspostavljanje fabrika. Jer, od dodeljenih 6,6 milijardi, na račun "TSMC" će do stupanja Trampa na dužnost predsednika stići samo jedna milijarda.

Takođe, tajvanska kompanija bi tek trebalo da od američke države dobije i pet milijardi dolara kredita i poreske olakšice od 25 posto.

To sve znači da Trampova vlada još uvek ima prostora da redukuje Bajdenov paket za podsticaj ekonomiji i kompaniju dovede u ozbiljne probleme.