Tim Tramp protiv tima Haris – koga podržavaju američki sportisti

Semafor na "Livajs stadionu" u San Francisku pokazivao je rezultat 30:24 u korist domaćih Fortinajnersa, koji su u jednom od najvećih klasika američkog fudbala dočekali Kaubojse iz Dalasa.

Na ogromnom satu su se pojavile četiri nule, čime je označen kraj meča, te je bilo vreme za izjave.

I dok je kvoterbek domaćeg tima Brok Pardi po glavi prebirao misli i sklapao odgovor na po ko zna koji put ponovljena pitanja, u kadar se ubacio njegov saigrač iz defanzive Nik Bosa.

Kratko je pogledao u kameru i pokazao na poruku koja je bila ispisana na njegovom kačketu, nakon čega se brzo uputio u svlačionicu. Na prvi pogled, ništa neobično.

Međutim, Bosin gest uzburkao je američku javnost koja se već mesecima sprema za predsedničke izbore. Na kačketu koji je stavio u prvi plan, pisalo je "Make America Great Again", što je slogan republikanskog kandidata Donalda Trampa.

Iako Bosa – inače često optuživan za rasizam – nikada nije krio svoju privrženost Trampu, prvi put ga je direktno podržao. Prethodno je po ulasku u ligu obrisao sve objave sa svog X naloga u kojima je odobravao Trampova gledišta i akcije.

Inače, nakon spomenutog događaja, Bosin dres je postao najprodavaniji u čitavom NFL-u, ali postoji i velika verovatnoća da će biti kažnjen od strane Lige zbog neprimerenog ponašanja.

Ipak, Bosa nije jedini sportista koji se javno opredelio za jednog od dva kandidata koji će se nadmetati za ulazak u Belu kuću, niti je to presedan u američkoj istoriji.

Primeri iz prošlosti

Rezultati ankete koju su 2023. sproveli Vašington post i Univerzitet Merilend, pokazali su da su američki građani podeljeni po pitanju toga da li bi sportisti trebalo da koriste svoju popularnost, kako bi se bavili političkim i socijalnim pitanjima.

Međutim, rezultati takođe pokazuju da su sportisti doprineli popularizaciji mnogih tema, kao što su rasizam, rodna nejednakost, problemi sa oružjem i prava seksualnih manjina.

"Ućuti i driblaj", glasila je poruka novinarke Foksa Laure Ingram upućena Lebornu Džejmsu, koji je u intrevjuu za I-Es-Pi-En 2018. godine govorio o rasizmu i određenim političkim pitanjima.

Poruka je naišla na veliku osudu javnosti, s tim da Džejms nije prvi sportista koji se drznuo da iskaže svoja politička stanovišta i podrži nekog od predsedničkih kandidata.

Legendarni bejzbol igrač Bejb Rut je tokom svog života u nekoliko navrata iskazivao svoju podršku pretendentima na Belu kuću. Vudroa Vilsona je nazivao "svojim dobrim prijateljem", a poziv Herberta Huvera da se uključi u kampanju je odbio, zbog toga što je podržavao njegovog protivnika Ala Smita.

Jedan od najboljih igrača američkog fudbala u istoriji Džim Braun je 1968. javno podržao Ričarda Niksona, obrazlažući svoju odluku "verom u to da će Niksonova politika biti od najveće koristi za crnačko stanovništo u Sjedinjenim Državama". Nekoliko godina pre nego što je preminuo, podržao je i Donalda Trampa.

Bivši kvoterbek Fortinajnersa Kolin Kapernik nije se javno opredelio za stranu, ali je svojim klečanjem tokom intoniranja himne pred utakmicu 2016. godine razljutio Trampa koji je od rukovodstva Lige tražio da se Kapernik suspenduje.

Klečanje za vreme intoniranja himne bio je inače vid protesta protiv učestalog nasilja nad afroameričkim stanovništvom.

Do suspenzije nije došlo, ali ni Kapernik posle pomenutog incidenta više nigde nije mogao da pronađe posao.

Barak Obama je takođe dobio veliku podršku sportista prilikom svojih predsedničkih kampanja, a najviše su se istakli NBA igrači, predvođeni upravo Lebronom Džejmsom.

Tim Tramp

Osim pomenutog Bose, nije mali broj igrača, trenera i vlasnika klubova iz različitih sportova koji su javno stali na Trampovu stranu.

Predsednik UFC-a Dana Vajt učestvovao je na mitingu u "Medison skver gardenu", gde je najavio bivšeg predsednika, dok je legendarni kečer i glumac Halk Hogan na nešto kreativniji način iskazao svoju podršku.

Kiker Kanzas Siti čifsa Herison Batker – posvećeni katolik i protivnik abortusa – takođe je Trampov pristalica, a istog opredeljenja je i košarkaš Orlando medžika Džonatan Ajzek.

Bivši igrači Pitsburg stilersa Antonio Braun i Livion Bel su bili deo Trampovih mitinga, a nekadašnji kvoterbek Grin Bej pekersa Bret Favr takođe je stao na Trampovu stranu.

Do mlađih glasača Tramp bio mogao da dođe i preko Džejka Pola, veoma popularnog influensera koji je pre nekoliko godina postao bokser i kog uskoro očekuje borba sa Majkom Tajsonom.

Trampovo najveće sportsko uporište je upravo NFL, a uz to ga podržava i veliki broj vlasnika klubova u različitim sportovima, među kojima je i Mirjam Adelson, prva žena Dalas maveriksa.

Tim Haris

Najveću podršku kada je svet sporta u pitanju, Kamala Haris ima u NBA igračima i trenerima.

Već pomenuti Lebron Džejms samo je jedan od mnogih košarkaša koji su u prethodnom periodu obukli plavi, demokratski dres.

Medžik Džonson i Kris Pol su takođe nakon Obame izabrali da podrže Harisovu, a isto je uradio i Stef Kari. To je podstaklo demokratsku kandidatkinju da oformi i kampanju pod nazivom "Sportisti za Harisovu".

Trener Golden Stejt voriorsa Stiv Ker je čak održao kratak govor na demokratskom skupu u Čikagu, gde je poručio Trampu u Karijevom stilu da će mu posle prebrojavanja glasova poželeti "laku noć".

Trener Milvoki baksa Dok Rivers i njegov kolega Greg Popovič, koji predvodi San Antonio Sparse, takođe su bili veoma kritični prema Trampu, podržavši njegovu protivnicu.

Na strani potencijalno prve žene predsednice u istoriji Sjedinjenih Država nalaze se i VNBA legenda Kendens Parker, kao i bivša fudbalerka Megan Rapino.

Rapinoova se u prošlosti putem medija i društvenih mreža često sukobljavala sa Trampom, koji ju je optužio da ne poštuje svoju zemlju.

Glasanje se bliži kraju

Iako je uticaj sportista na krajnji ishod izbora nemoguće izmeriti, jasno je da njihova popularnost i težnja ljudi da se sa njima poistovete mogu značajno doprineti šansama kandidata za pobedu.

Stoga se i u budućnosti može očekivati nastavak ovog trenda, koji sigurno neće prestati nakon 2024. godine.

Građani Sjedinjenih Američkih Država danas biraju predsednika. Oko 80 miliona Amerikanaca je već glasalo ranije, ili poštom, a gledaće se rezultati glasanja u sedam ključnih država – Nevadi, Arizoni, Džordžiji, Severnoj Karolini, Viskonsinu, Mičigenu i – pre svih – Pensilvaniji.

Ovo su 60. po redu američki predsednički izbori, a zvanični rezultati biće objavljeni 6. januara 2025. godine.