Ideologija, izolovanost ili pohlepa – kako se dogodilo da Izraelci špijuniraju za Iran

Izraelska policija i obaveštajna agencija Šin bet saopštili su da su uhapsili mrežu izraelskih državljana koji su špijunirali za Iran, a koji su navodno odavali informacije o vojnim bazama i vršili nadzor nad pojedincima.

Istražitelji su utvrdili da je mreža bila aktivna oko dve godine. Prema izveštajima izraelske štampe, osumnjičeni su optuženi za fotografisanje i prikupljanje informacija o izraelskim vojnim bazama i objektima, uključujući štab odbrane u Tel Avivu, poznat kao Kirija, i vazdušnim bazama Nevatim i Ramat David.

Naknadno je otkriveno da je špijunirana i vazduhoplovna baza Tel Nof, poznata i kao Vazdušna baza 8, najstarija i glavna baza izraelskih vazduhoplovnih snaga koja se nalazi u blizini grada Rehovot.

Tajne Kirije i Tel Nofa

U Tel Nofu su stacionirani udarni lovci, kao i helikopteri i eskadrila bespilotnih letelica. U bazi se nalaze i centar za ispitivanja "Manat" i nekoliko specijalnih jedinica izraelskih odbrambenih snaga, između ostalih Jedinica 669 za potragu i spasavanje i centar za obuku padobranske brigade i njen štab.

Baza Nevatim je bila meta u dva navrata iranskih raketa ove godine, a Ramat David je meta napada Hezbolaha.

"Ovo je jedan od najozbiljnijih bezbednosnih slučajeva koji su istraženi poslednjih godina", rekli su izraelski državni tužioci. Policija je saopštila da je grupa izvela 600 operacija tokom dve godine.

Vesti o špijunskoj mreži koju čine izraelski građani navode da su u nju bila uključena i dva maloletna lica, a povezuje se i sa hapšenjem jednog izraelskog biznismena.

Prema navodima iz istrage, neimenova biznismen je dva puta putovao u Iran kako bi razgovarao o mogućnosti ubistva izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, ministra odbrane Joava Galanta i šefa obaveštajne agencije Šin bet Ronena Bara.

Izveštaji izraelskih medija navode da su uhapšeni jevrejski imigranti iz Azerbejdžana koji žive u oblasti Haife, i očekuje se da će biti optuženi za pomaganje neprijatelju u ratu.

Zvanično sedam izraelskih državljana uhapšeno je zbog prikupljanja osetljivih informacija o bazama izraelskih odbrambenih snaga i energetskoj infrastrukturi.

List Haarec navodi da su osumnjičeni primili stotine hiljada dolara u gotovinskim transferima preko ruskih posrednika, kao i u kriptovalutama.

Trojica osumnjičenih uhapšena su dok su fotografisali osetljive lokacije na jugu Izraela, a policija je otkrila desetine dokumenata u njihovom posedu.

Kuda vode tragovi Alkana i Orhana

Istraga je otkrila da su u periodu dužem od dve godine osumnjičeni radila za dva iranska obaveštajna agenta poznatim kao ’Alkan’ i ’Orhan’.

Alkan je često muško ime među Jevrejima, međutim, oba imena imaju zanimljivo muslimansko značenje – Alkan tako može da znači i "crvena krv", a Orhan "veliki vođa".

Istražitelji tvrde da su članovi mreže bili svesni da obaveštajni podaci koje su pružili ugrožavaju nacionalnu bezbednost i potencijalno mogu pomoći neprijateljskim raketnim napadima.

Mreža je sprovela opsežne izviđačke misije u bazama IDF-a širom zemlje, fokusirajući se na vazduhoplovne i mornaričke instalacije, luke, lokacije sistema Gvozdena kupola i energetsku infrastrukturu kao što je elektrana Hadera.

"Ove aktivnosti su finansijski nadoknađene isplatama u stotina hiljada dolara, koje su često omogućene putem kriptovaluta", dodaje se u saopštenju izdatom posle hapšenja.

Operacija je uključivala fotografisanje i dokumentovanje strateških lokacija, pri čemu su prikupljeni podaci preneti iranskim agentima. Članovi mreže su koristili naprednu opremu nabavljenu posebno za ove zadatke.

"Postojao je sistem", rekao je jedan od istražitelja Jaron Binjamin.

Istražitelji su prikupili na desetine dokumenata u kojima se navode tačna mesta za fotografisanje, koje informacije treba da prikupe i koliko će novca dobiti za to.

Metod je bio da se prvo dobije zadatak koja baza se snima, zatim se otputuje i nađe dobro mesto gde se postavlja oprema za snimanje. Fotografije i snimci se zatim prosleđuju iranskim obaveštajcima putem šifrovanog softvera.

Uhapšeni su takođe imali zadatak dat od strane iranskih agenata da prikupe obaveštajne podatke o više izraelskih državljana.

Najnovija hapšenja pokazuju da izraelske obaveštajne operacije usmerene na Iran, Gazu i Hezbolah nisu jednosmerna ulica, i da Iran i njegovi zastupnici takođe vode operacije u Izraelu.

Izraelski državni tužilac je sugerisao da bi drugi slučajevi tek mogli da budu otkriveni.

Aplikacija Strava 'otključala' kretanje vojnika

Najnovija podaci izraelskih obaveštajnih službi pokazali su da su preko lažnih naloga na aplikaciji Strava prikupljani podaci o kretanju i navikama vojnika i osoblja koji rade u vojnim bazama i objektima u Izraelu, uključujući i američku vojnu bazu.

Strava je američka internet usluga za praćenje fizičkih vežbi, a koja uključuje funkcije društvenih mreža.

Počelo je tako što je pratila uglavnom aktivnosti biciklista i trčanja na otvorenom koristeći podatke Globalnog sistema za pozicioniranje GPS-a. Međutim, aplikacija se sada koristi za desetina drugih vrsta vežbi, uključujući i aktivnosti u zatvorenom.

Uz pomoć GPS-a prati se i čak unapred iscrtava ruta vežbača, što u slučaju špijunaže dodatno komplikuje stvar.

Ukoliko se ispostavi tačnim da se uz pomoć lažnih naloga na ovoj aplikaciji pratilo kretanje izraelskih vojnika, moglo bi da se desi da su uz pomoć ove aplikacije 'otključane' i mape izraelskih baza, i ne samo njihovih. Pitanje je samo za čiji račun. 

Motivi i kako Iran vrbuje za špijunažu

Eksperti navode tri uobičajena motiva za špijunažu: ideologiju, novac i pritisak. U slučaju Irana, veruje da je glavni podsticaj finansijski, ali ne samo on.

"U slučaju Irana, pretpostavljam da to nije ideologija, niti pritisak. To je novac – ono što Iranci nude", tvrdi profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Haifi Uri Bar-Josep.

Međutim, malo je verovatno da će Iran uspešno regrutovati dobro integrisane Izraelce, odnosno one koji su rođeni u Izraelu i one koji su služili izraelsku vojsku.

Umesto njih, fokus je na onima koji se ne uklapaju u ovaj profil.

Beni Sabti, istraživač u iranskom programu na Institutu za nacionalne bezbednosne studije i koordinator podkasta Glasovi iz Irana, objasnio je da iranska obaveštajna služba često igra na kartu novih imigranata gde finansijska dobit ili kriminalni milje nisu jedini faktori u igri.

Neki imigranti u Izrael nisu zadovoljni svojom situacijom nakon imigracije. Nedostaje im njihov pređašnji dom, jer prelazak iz jedne zemlje u drugu nije lak, a izazove prilagođavanja novoj kulturi, jeziku i okruženju dodatno otežavaju integraciju u društvo.

Ovaj proces eksploatacije često počinje psihološkom manipulacijom.

Razumevanje za probleme sa kojima se suočavaju novopridošli u izraelsko društvo i početna pažnja može se osećati kao emocionalni spas za nekoga ko se bori da se integriše, i vremenom stvara "zavisnost".

Kada se izgradi poverenje, počinju zahtevi. Počinje se sa malim zadacima, kao što je fotografisanje tržnog centra. U početku deluje bezopasno, ali brzo eskalira u nešto daleko opasnije.

Slede i male nagrade od 100 ili 200 dolara, ali kada se "upecaju" zadaci postaju veći, kao i iznosi isplata.

Stručnjaci to porede sa slučajevima u SAD, gde su strane obaveštajne agencije uspevale da regrutuju čak i agente FBI i CIA isključivo radi finansijske dobiti, iako su oni prošli sve bezbednosne provere.

Ako je moglo da se dogoditi da Amerikanci rade za Ruse ili Kineze, moguće je da se to dogodi i Izraelcima.

Važnost prepoznavanja znakova upozorenja

Takođe, kulturne veze igraju ključnu ulogu u naporima za regrutovanje Irana, čineći imigrante iz regiona poput Azerbejdžana ili Uzbekistana posebno ranjivim.

Iako pre govore ruski, kulturno su bliži Irancima. Sa njima dele slične tradicije i stavove, što Irancima olakšava da izgrade poverenje.

Osim toga trenutni pristup Izraela ovom pitanju je neadekvatan.

Oni koji su prošli kroz proces imigracije u Izrael kažu da sve što je interesovalo Izraelce jeste da li su oni Jevreji, i to je bilo to. Danas to više nije dovoljno, smatraju stručnjaci.

Nove tehnologije i evoluirajuće metode špijunaže doprinose izazovu. Sa aplikacijama koje samouništavaju poruke i pametne telefone, čak i maloletne osobe mogu da se regrutuju u špijune, što nedavna praksa i dokazuje.

Nedavni slučaj koji uključuje sedam palestinskih stanovnika istočnog Jerusalima optuženih za saradnju sa iranskim operativcima naglašava dodatne motive u iranskim strategijama regrutovanja.

Ove osobe, starosti od 19 do 23 godine, optužene su za navodnu zaveru za ubistvo izraelskog nuklearnog naučnika i gradonačelnika.

Osim izolovanosti iz društva i svakodnevne borbe za golu egzistenciju, stanovnike Zapadne obale politički i ideološki faktori u vezi sa izraelsko-palestinskim sukobom dodatno motivišu da sarađuju sa iranskim agentima.

Kombinacija ekonomske ranjivosti, društvene marginalizacije i ideološko-politički motivi koliko prave razliku, toliko pokazuju i sličnosti između Palestinaca i Jevreja koji su vrbovani.