Posledice terorističkog napada u Ankari – ima li rešenja za staro kurdsko pitanje

Tajming terorističkog napada u Ankari je precizno odabran jer dolazi do otopljavanja odnosa između vladajuće koalicije i kurdske manjine u Turskoj, ocenio je za RTS Dragoslav Rašeta iz organizacije "Novi treći put". Ističe da je napad zapravo pokušaj da se "saseče" normalizacija odnosa između ove dve strane, koja bi dovela do rešavanja kurdskog pitanja koje je otvoreno više od četiri decenije.

Turska je raketama pogodila lokacije povezane sa kurdskom grupom Radnička partija Kurdistana (PKK) u severnom Iraku i Siriji posle terorističkog napada na središte turske vazduhoplovne industrije kod Ankare, u kojem je stradalo najmanje pet osoba, a 22 ih je povređeno.

Ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja objavio je da su dvoje terorista, od kojih je jedna bila žena, eliminisani, kao i da su počinioci napada verovatno članovi PKK.

Dragoslav Rašeta iz organizacije "Novi treći put", gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je "tajming" za napad veoma precizno odabran, s obzirom na to da dolazi do otopljavanje odnosa između vladajuće koalicije i kurdske manjinske partije u Turskoj.

"Pokušaj je da se saseče normalizacija odnosa, što bi dovelo do rešavanja kurdskog pitanja koje je otvoreno više od 40 godina. Sužava se manevarski prostor turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da nastavi s tim", kaže Rašeta.

Prema njegovim rečima, teško da je Turska mogla da uoči da se sprema takav teroristički napad, posebno bombaša samoubice.

"Turska obaveštajna služba investira na severnoj granici sa Sirijom, u Iraku i sukobu u Pojasu Gaze. Moguće je da je bila iznenađena", smatra Rašeta.

Zahlađenje odnosa

Napominje da PKK i dalje predstavlja opasnost po tursku bezbednost, posebno za vreme velikih verskih praznika i političkih skupova, podsećajući na napad koji se dogodio pre skoro godinu dana, takođe u Ankari.

"Posledice su, verovatno, da nećemo videti normalizaciju odnosa između kurdske manjine i vladujuće koalicije, kojoj će biti teže da sakupi dvotrećinsku većinu za reformu Ustava, što se pretpostavlja i da je cilj predsednika Turske da bi osvojio i treći mandat. Doći će i do zahlađenje između iračkog Kurdistana i Turske", ukazuje Rašeta.

Na pitanje da li je napad povezan sa smrću turskog disidenta Fetulaha Gulena, gost Jutarnjeg programa ne vidi tu vrstu veze.

"Gulen je Erdoganu poslužio kao žrtveno jagnje da se okrene ka autoritarnom sistemu i režimu vladavine. U poslednjih deset godina, svako ko je imao veze sa Gulenom bio je eliminisan, u obrazovnim i vojnim strukturama, pa i Vladi i Skupštini", ukazuje Rašeta.