Čekajući izraelsku osvetu, ili 60 sekundi nad Iranom

Bela kuća se nada da će izraelska osveta za nedavni raketni napad na vazduhoplovne baze u Izraelu zaobići nuklearna postrojenja i naftne terminale, posebno onaj na ostrvu Harg u Persijskom zalivu, koje je tokom istorije bilo poprište nekoliko neuspešnih vojnih akcija i špijunskih afera.

Apel Amerikanaca proizvod je straha da bi neumereni napad na neki od ovih ciljeva mogao dovesti do širenja rata iz Pojasa Gaze na čitav region Bliskog istoka, uključujući Iran, Irak, Liban, Siriju i Jemen.

Za sada, kako navode Vol strit džornal i Njujork tajms, Bajednova administracija nema predstavu ni kada ni gde će Izraelci napasti Iran, iako je više nego izvesno da će akcija biti uskoro pokrenuta.

Izraelska pretnja odgovor je na nedavni napad Irana, čija je Revolucionarna garda ispalila oko 200 projektila na vazduhoplovnu bazu Nevatim. Posle iranskog napada na satelitskim snimcima vide se 32 kratera od eksplozija bojevih glava, ali se čini da ni jedan od aviona nije opštećen.

Odmah zatim, izraelske vlasti obznanile su da je osvetnički napad neminovan, što je u administraciji Džozefa Bajdena izazvalo prilično uznemirenje s obzirom na nekoliko prethodnih slučajeva u kojima Jerusalim nije obaveštavao Amerikance o vremenu i ciljevima napada.

Američki ministar odbrane, Lojd Ostin je pre dva dana izraelskom kolegi Joavu Galantu rekao da "izbegava napad koji bi izazvao osvetničku reakciju Irana", nakon čega je najavljeno da će se dvojica ministara u sredu sastati u Vašingtonu.

Umesto tog susreta, očekuje se telefonski razgovor Netanjahua i Bajdena.

Poslednji ovakav slučaj dogodio se 28. septembra, kada je u izraelskom vazdušnom napadu na južno predgrađe Bejruta ubijen lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah.

Galant je o akciji obavestio Ostina kada su avioni već uveliko bili u vazduhu. Američki mediji tvrde da je Lojd Ostin bio iznenađen napadom Izraelaca.

60 sekundi iznad Irana

Izraelski borbeni avioni su, u svgustu 2022. godine, u nekoliko navrata neopaženo uleteli u iranski vazdušni prostor, vežbajući moguće napade na objekte povezane sa nuklearnim programom Teherana.

Avioni F-35 uspeli su da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48. Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova.

Prema američkim i izraelskim izvorima, Iran već izvesno vreme obučava grupu ruskih oficira za upravljanje dronovima, koji bi u Rusiju mogli stići u sklopu trampe - borbeni avioni za bespilotne letelice.

Takva igra nerava između Tel Aviva i Teherana, tada, vremenski se podudarila sa novom fazom pregovora o iranskom nuklearnom programu, koji je Vašington blokirao još u vreme administracije Donalda Trampa.

Istovremeno sa navodnim upadom izraelskih aviona u iranski vazdušni prostor, Tel Aviv je u Crvenom moru uvežbavao napade na ciljeve u Iranu i napade na brodove te države. Tokom tih vežbi, izraelske podmornice pratile su iranski brodove Behšad, Jamaran i nosač helikoptera Hingam. Behšad je registrovan kao teretno plovilo, ali niz obaveštajnih agencija, uključujući i Mosad tvrde da je reč o špijunskom brodu.

Formulacija prema kojoj je Iran na nekoliko meseci od proizvodnje nuklearnog oružja provejava kroz izveštaje zapadnih obaveštajaca još od 2006. godine, odnosno od perioda kada je administracija mlađeg Džordža Buša "identifikovala" više od 1.100 potencijalnih meta mogućih napada na iranski nuklearni program.

Među potencijalnim metama bile su listom sve iranske naučne institucije i nuklearni centri, uključujući Erak, Bušer, Darhovin, Fordo, Natanz i Ishafan, ali i stotine položaja i objekata povezanih s iranskom Revolucionarnom gardom. Mapu su, na pritisak neokonzervativaca, načinili planeri Pentagona, a njih je pratio i jednako ambiciozan projekat unutrašnje promene vlasti u Iranu, čije su arhitekte bili Donald Ramsfeld, Dik Čejni, Džon Bolton, Njut Grinič i Rudi Đulijani.

Izraelske Vatrene kočije

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je, pre dve godine, izvelo i seriju manevara vazdušnih snaga, nazvanih "Vatrene kočije", tokom kojih su simulirani napadi na objekte povezane sa iranskim nuklearnim programom.

Vežbe, u kojima su učestvovali borbeni avioni, tankeri KC-46, obaveštajne službe i raketne jedinice, usledile su nedugo pošto je šef izraelske vojske Aviv Konavi naredio da se načine novi planovi za mogući napad na mete povezane sa iranskim nuklearnim programom.

Iako to Teheran odlučno demantuje, vlasti u Izraelu ubeđene su da je izrada atomske bombe krajnji cilj iranskog nuklearnog programa, potkrepljujući tvrdnje stotinama kilograma dokumenata koje su agenti Mosada krajem januara 2018. ukrali iz tajnog centra u Teheranu.