Godinu dana od masakra Hamasa nad Izraelcima – od lokalnog sukoba do rata koji preti da proguta Bliski istok

Palestinski militantni pokret Hamas je na današnji dan, pre godinu dana, u iznenadnom masovnom napadu ubio više od 1.000 građana Izraela i drugih zemalja, većinom civila. Napad je bio okidač za rat u Pojasu Gaze, koji je odneo živote desetina hiljada Palestinaca i za godinu dana prerastao u sukob regionalnih razmera, uz stalnu pretnju pogoršanja i dalje eskalacije.

Rano ujutro 7. oktobra 2023. godine, pripadnici Hamasa, Narodnog fronta za oslobođenje Palestine i Islamskog džihada izvršili su iz Pojasa Gaze upad unutar Izraela, na godišnjicu Jomkipurskog rata 1973. godine.

Hamas je ispalio više hiljada projektila na prostore oko Pojasa Gaze i na izraelske gradove.

U napadu ektremista ubijeno je, prema izraelskim podacima, oko 1.200 lica građana Izraela i stranaca, većinom civila.

Zarobljeno je više od 250 ljudi, koji su odvedeni u Pojas Gaze kao taoci, među kojima su se našli i građani Srbije.

Napad je izvršen kopnenim putem, ali i sa mora i iz vazduha. Oko 3.000 ekstremista prodrlo je u Izrael moticiklima, automobilima i drugim vozilima.

Sa mora, korišćeni su gliseri, a za napade iz vazduha dronovi i paraglajderi.

Ubijeni su civili u obližnjim poljoprivrednim zajednicama, kibucima, kuće su zapaljene.

Pripadnici El Kasam brigade, koja predstavlja vojno krilo Hamasa, upali su na muzički festival Supernova, koji se održavao tog jutra na otvorenom u blizini Reima, i ubili 364 lica, od čega 17 pripadnika snaga bezbednosti, a 40 osoba je oteto.

Izraelske snage reagovale su ubrzo nakon napada. Pokrenuta je operacija IDF "Gvozdeni mačevi" u Pojasu Gaze. Mobilisane su desetine hiljada rezervista, proglašeno je vanredno stanje na prostoru 80 kilometara oko Gaze.

U isto vreme, izraelska elektroprivreda, izvor za oko 80 odsto elektične energije unutar Pojasa Gaze, prekinula je snabdevanje.

Kopnena invazija i kratkotrajno primirje

Kopneni napad više od 100.000 izraelskih vojnika počeo je 27. oktobra.

Primirje je usaglašeno 22. novembra, posredovanjem Katara, na četiri dana, ali je rok potom produžen. Sporazum je odredio oslobađanje 50 talaca držanih u Gazi i paralelno puštanje 150 zatočenih Palestinaca. Uz međusobne optužbe za kršenje primirja, neprijateljstva su nastavljena 1. decembra.

Od početka sukoba 117 talaca su se živi vratili u Izrael, najviše kroz razmenu zarobljenika sa Hamasom, dok je 97 još uvek u zarobljeništvu. Strahuje se da njih 33 više nije živo.

Pregovori o primirju i taocima održavaju se od tada bezuspešno, uz posredovanje Katara, SAD i Egipta.

Eskalacija sukoba

Rat je eskalirao i u regionalni sukob, u koji je uključen Iran, kao i grupe koje Teheran podržava na Bliskom istoku.

Na severu, Hezbolah je iz Libana već 8. oktobra 2023. započeo artiljerijske napade na Izrael. Svakodnevni okršaji prelili su se i na Golansku visoravan.

Procenjuje se da je raseljeno oko 500.000 lica u Libanu i više od 96.000 u Izraelu.

Takođe, Izrael je na meti Huta, šitske grupe u Jemenu koju podržava Iran.

Za to vreme, Tel Aviv i Teheran razmenjuju međusobne pretnje odmazdom, IDF nastavlja napade na Liban, a Hezbolah na Izrael, što na Bliskom istoku, ali i širom sveta, povećava dugogodišnju zabrinutost od sveobuhvatnog rata u tom regionu.

Gaza: Stradalo skoro 42.000 Palestinaca

O početka sukoba, gotovo čitava populacija Gaze je raseljena, približno 2,3 miliona ljudi.

Prema podacima palestinskih vlasti u Gazi, od početka rata je stradalo skoro 42.000 Palestinaca, većinom žena i dece.

Međunarodni sud pravde, postupajući po tužbi za genocid protiv Izraela, naložio je Tel Avivu da preduzme sve mere "u okviru svojih ovlašćenja" da spreči sva dela koja pokriva konvencija o genocidu.