Jastrebovi u Londonu ne odustaju od dozvole Kijevu za rakete dugog dometa, protivnici upozoravaju na katastrofu

Britanija i Sjedinjene Države nisu dozvolile Ukrajini da koristi njihove rakete dugog dometa za napade na Rusiju.

Pre samita u Vašingtonu čija ja to bila centralna tema, analitičari su najavljivali mogućnost da London tu dozvolu ipak jednostrano dâ.

Prošlog vikenda svet je odahnuo kada američki predsednik Bajden i britanski premijer Starmer na samitu u Vašingtonu nisu dozvolili Ukrajini da upotrebi njihove rakete dugog dometa.

Time nisu prekoračili crvenu liniju ruskog predsednika Putina.

No, jastrebovi u Vajtholu nisu zadovoljni.

Direktor programa za Rusiju i Evroaziju u Čatam hausu Džejms Niksi ukazuje da Britanija nezvanično priznaje da bi volela da restrikcije na upotrebu njenih raketa dugog dometa u napadima unutar Rusije budu ukinute.

"Međutim, nije voljna da se suprotstavi Amerikancima. To je tradicionalan stav svih britanskih vlada. Ne znam o čemu su se Starmer i Bajden sporazumeli, ali Bajdenov radni ugovor samo što nije istekao. Starmer ima mnogo duži ugovor i zato će se on, za razliku od Bajdena, tim problemom baviti u narednim mesecima“, tvrdi Niksi.

Konzervativci insistiraju na jednostranom delovanju Londona

Pritisak na laburiste raste. U najnovijem izdanju Sandej Tajmsa bivši premijer Boris Džonson i petoro nekadašnjih britanskih ministara odbrane, koji su služili u svim sukcesivnim konzervativnim vladama od Kameronove do Sunakove, zatražilo je da London jednostrano dâ zeleno svetlo za upotrebu svojih "storm šedou" raketa dugog dometa u Ukrajini.

Bivši ministar odbrane Ben Valas, koji ne krije ambicije da na čelu NATO-a nasledi Jensa Stoltenberga, upozorava da "postoji opasnost da se Britanija svrsta uz prevrtljivce i odlagače, iako je jedini način suprotstavljanja snaga, jedinstvo i odlučnost".

Tri milijarde funti za Ukrajinu

Starmerov tim ostaje uzdržan, ako ni zbog čega, a ono iz tehničkih razloga, jer je za lansiranje britanskih raketa u Ukrajini neophodna američka logistička podrška.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami smatra da je važno da izdvajanja za vojnu opremu u Ukrajini budu povećana na tri milijardi funti godišnje, koliko god rat bude trajao.

"Tražili su još raketa. Dali smo ima šesto pedeset 'brimstoun' raketa. Najavili smo nove pošiljke municije i artiljerije. Naravno da sa saveznicima razgovaramo o čitavom nizu sistema, koji bi omogućili Ukrajini da prebrodi zimu i odbije do sada najveću Putinovu agresiju“, objašnjava ministar Lami.

Scenario katastrofe

Jedini protivnici dalje eskalacije među političarima su Najdžel Faraž i njegovi tvrdo desni reformisti.

Direktor programa za Rusiju i Evroaziju u Čatam hausu Džejms Niksi naglašava da ima ljudi, koji bi više voleli da se Britanija ne zalaže toliko snažno za ukrajinsku pobedu, jer bi time stvari eskalirale.

"Možda bi bio oboren ruski predsednik, možda bi nastala anarhija. Možda bi se nuklearno oružje otelo kontroli. O svim tim katastrofičnim scenarijima razmišljaju razumni i ozbiljni ljudi u, na primer, američkoj administraciji“, smatra on.

Britanci, koji vesti više prate putem društvenih mreža, nego putem klasičnih medija, reaguju na pretnju šefa ruskog Nacionalnog saveta za bezbednost Medvedeva.

On je naime Britaniji obećao da će potonuti u cunamiju, koji će navodno izazvati ruske hipersonične rakete i podvodni dron 'posejdon'.

Međutim, većina građana veruje da će London kad-tad Kijevu dozvoliti upotrebu spornih raketa.

Veliki broj građana u živim javljanjima u radijske programe ukazuje da je ta odluka suviše važna, te da se o njoj mora raspravljati u parlamentu i da vreme donošenja takve odluke mora da bude blagovremeno saopšteno celokupnoj naciji.