Japanski premijer Kišida objavio da se povlači

Nakon gotovo pune tri godine na čelu države, japanski premijer Fumio Kišida najavio povlačenje s funkcije.

S obzirom na to da vođa vladajuće partije obično bude u parlamentu izglasan za premijera države, to praktično znači da Kišida sigurno neće ostvariti novi premijerski mandat, odnosno da će napustiti funkciju predsednika vlade (čak i ako budu raspisani opšti izbori i njegova stranka ponovo pobedi na njima).

Šezdesetsedmogodišnji političar na funkciju premijera je stupio u oktobru 2021. godine, a pre toga je, između ostalog, pet godina bio ministar inostranih poslova.

Osnovni razlog za odustajanje od nove kandidature za šefa partije i premijera je izuzetno niska podrška od svega oko 15 odsto koju, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, ima u glasačkom telu.

Uzroci nezadovoljstva birača su pre svega sada već trajna inflacija i nestabilnost, odnosno gubitak vrednosti domaće valute jena.

Tome treba dodati i ogorčenje javnosti zbog skandala u kojem su poslanici vladajuće partije prikrivali svoje prihode od donacija i na taj način izbegavali oporezivanje i pravila u vezi sa finansiranjem stranaka – utisak dobrog dela japanske javnosti je da, mada je Kišida uložio napore za iskorenjivanje tog segmenta korupcije, on nije uspeo da suštinski promeni karakter svoje partije.

Ovo naročito u svetlu nedavnog hapšenja jedne od poslanica iz njegove LDP, koja je lažno prijavila postojanje sekretarice i novac koji joj je država uplaćivala za platu te fiktivne zaposlene koristila za svoje političke aktivnosti.

Premijer koji je promenio decenijsku politiku u vezi sa odbranom

"Partijski izbori treba da pokažu da se LDP promenila. Prvi korak koji može da na razumljiv način pokaže da se LDP menja je da se ja povučem", rekao je Kišida na vanrednoj konferenciji za štampu u Tokiju u sredu i dodao da se neće kandidovati za lidera stranke na predstojećim izborima u septembru.

Kišida je pored pomenutih finansijskih skandala, kao nerešeno pitanje koje je umanjilo ugled njegove stranke u narodu, naveo i njen odnos prema religijskoj grupi korejskog porekla "Unifikaciona crkva", koja je ozloglašena zbog finansijske eksploatacije japanskih vernika, a čiji su pripadnici pomagali kandidate LDP-a tokom izbornih kampanja.

"Uopšte nemam nikakve rezerve prema tome da kao glava stranke preuzmem odgovornost za teške prestupe koje su napravili poslanici iz njenih redova", rekao je Kišida i trenutak svog povlačenja obrazložio potrebom za snažnom i otvorenom debatom i partijskom reformom uoči izbora za šefa stranke sledećeg meseca.

Kišida će u međunarodnim odnosima ostati upamćen po odluci da udvostruči japanski vojni budžet, po brojnim sporazumima sa SAD i njenim saveznicima kojima je unapređena i učvršćena vojna saradnja (trilateralni sporazum SAD – Japan – Južna Koreja i bilateralni ugovori o odbrani sa Velikom Britanijom, Australijom i Filipinima), kao i po brzom uvođenju sankcija protiv Rusije po otpočinjanju sukoba u Ukrajini.

Odlukom Kišidinog kabineta da se izdvajanja za odbranu udvostruče podizanjem na dva posto BDP-a, napuštena je višedecenijska posleratna praksa Zemlje izlazećeg sunca da troškove za vojsku drži na nivou od oko jednog procenta BDP-a.