Reakcije u Kini na NATO samit: Da li je Peking "presudni pomagač" Moskve u ratu u Ukrajini

Na nedavnom samitu lidera zemalja NATO-a u Vašingtonu, kojim je obeleženo 75 godina od osnivanja alijanse, Narodna Republika Kina je označena kao "presudni pomagač" koji doprinosi produženju rata u Ukrajini.

Pri tom se, naravno, misli na ekonomsku pomoć koju je Peking do sada pružio Moskvi, a koju u Briselu vide kao suštinski doprinos razvoju i održavanju ruske vojnoindustrijske baze.

Kina, ističu državni mediji u toj zemlji, pominje se čak 14 puta u saopštenjima NATO samita i opisuje i kao "sistemski izazov za evroatlantsku bezbednost", odnosno, kao zemlja "čije javno iznete ambicije i politika prisile nastavljaju da budu izazov za interese, bezbednost i vrednosti NATO-a".

Motivi NATO-a po kineskim stručnjacima i medijima

Džou Bo, naučnik Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju Univerziteta Cinghua, smatra da je njegova zemlja imala desetogodišnje zahlađenje u odnosima sa zemljama NATO-a zbog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu tokom rata u Jugoslaviji 1999.

Ipak, kako kaže, oni su normalizovani od momenta kada su se se deset godina kasnije mornarice NR Kine i NATO-a susrele u Adenskom zalivu ne bi li zajedno radile na rešavanju problema piratstva na obodu istočne Afrike.

Bo veruje da su kvalifikacije iznete na račun Kine na samitu NATO-a u Vašingtonu izraz shvatanja američke vlade da je Kina njen dugoročni i strateški kompetitor, a ne pokazatelj realnih problema u odnosima.

Drugi kineski analitičari ističu da se gore pomenute kvalifikacije odnose i na činjenicu da su kineske kompanije tokom trajanja rata u Ukrajini otkupljivale velike količine ruske nafte i gasa, kao i to da su preduzeća najveće azijske države prodavala znatne količine robe široke proizvodnje, automobile i kamione Rusiji.

Mnogi od tih proizvoda na Zapadu se karakterišu kao roba "dualne namene", odnosno, kao produkti, koji mogu naći primenu i za vojne svrhe.

Ti kineski komentatori, međutim, ističu da je Peking istovremeno i najveći spoljnotrgovinski partner Ukrajine, te i da njoj prodaje velike količine robe dualne namene.

Po njima, naročito je poznato da Kijev u svojim ratnim naporima koristi ogromne količine (prerađenih) komercijalnih dronova kineskog proizvođača "DJI".

Zbog toga, kineski komentatori smatraju da su kvalifikacije NATO-a u odnosu na njihovu zemlju prestroge i nepravedne.

Kao glavni razlog za njih, pored strateškog opredeljenja Vašingtona da Peking definiše kao svog najvećeg globalnog geopolitičkog takmaca, vide nameru NATO-a da opravda jačanje svog prisustva u Pacifiku i njegovu želju da u Kini nađe ubedljiv izgovor za nepovoljnu vojnu situaciju u Ukrajini.

Kineski novinari manje su uzdržani u svojim komentarima od profesionalnih analitičara i severnoatlantsku alijansu kritikuju ne samo za "hladnoratovski mentalitet" i bezrazložno "paničenje", već i nastojanje da u Kini nađu žrtveno jagnje za sopstvene političke promašaje.