Nemoguća odbrana Džozefa Bajdena i teški dani za demokrate – komplikovan put do novog kandidata

Američki profesor i autor knjige "Predsedničke debate: Rizik u kampanji" Alan Šreder rekao je u analizi za RTS da su retki primeri u kojima je šteta američkih predsedničkih kandidata u debatama nepopravljiva.

Posle rasprave između Džozefa Bajdena i Donalda Trampa, komotno bi mogao da uvrsti i slučaj aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država. Demokrate su svakako zabrinute i pitaju se da li je Bajden mentalno i fizički spreman da se nadmeće sa Trampom. 

Ankete: Mišel Obama jedina može protiv Trampa

Sve više imena iz redova demokrata testira se u anketama kao moguća alternativa Bajdenu. Pomalo iznenađujuće je da od svih najbolje stoji Mišel Obama, američka advokatica i supruga Baraka Obame, bivšeg predsednika SAD.

Mišel bi u ovom trenutku jedina "sigurno" pobedila Trampa, sa 50 prema 39 odsto, barem tako govori istraživanje Rojtersa i Ipsosa. Bajden i Tramp bi imali podjednaku podršku registrovanih birača, oko 40 procenata.

Aktuelna potpredsednica Kamala Haris bi za Trampom zaostajala za jedan procenat, a guverner Kalifornije Gevin Njusom za tri. Njusomu poznavaoci američke politike inače predviđaju lidersko mesto u Demokratskoj stranci u budućnosti, pa su trenutne ankete iznenadile mlađu struju u stranci. 

Mišel i Kamala su zvanično izjavile da ne nameravaju da se uključuju u trku za "Ovalni kabinet", a Bajden ponavlja da da se neće povući. Podršku ima među pojedinim guvernerima i senatorima, ali otpor prema Bajdenu jača u Predstavničkom domu.

Takođe, predsednik SAD je saradnicima navodno preneo da mu je jasno da će teško spasiti kampanju ukoliko u narednim danima ne ubedi javnost da je u stanju da bude kandidat, mada demokrate javno tvrde da ne spremaju rezervnu opciju.

Lakše do novog kandidata ako Bajden odustane "dobrovoljno"

Ukoliko Bajden pristane na "ultimatum" (kojeg, kao, nema), bilo bi relativno jednostavno proglasiti drugog kandidata.

Demokratska stranka kandidata za predsednika SAD bira na Nacionalnoj demokratskoj konvenciji koju u Čikagu, od 19. do 22. avgusta, organizuje stranački Nacionalni demokratski komitet (DNC).

Stvar je zakomplikovala država Ohajo koja je odlučila da listić za izbore u novembru štampa već polovinom avgusta, pre demokratske konvencije. Računajući da su kandidati već izabrani, kako bi izašli u susret onima koji bi da glasaju ranije.

Zbog toga su demokrate planirale da Bajdena i Kamalu Haris nominuju uoči konvencije, na virtuelnom skupu, kako bi imali kandidata na listiću u ovoj saveznoj državi. 

Međutim, bez obzira na formu, predloženi kandidat demokrata na nacionalnoj konvenciji mora da dobije podršku većine delegata.

Njih ima oko 4.000 i glasaju shodno rezultatima na unutarstranačkim izborima (prajmarisima) u svakoj saveznoj državi. Bajden je tu već osvojio 99 odsto glasova (3.900 delegata).

Zvanično, statut stranke predviđa da delegati slede volju glasača na primarnim izborima i podrže kandidata koji je tamo dobio najviše glasova.

Ali, u slučaju da Bajden odustane od dalje kampanje, konvecnija bi postala teren za nadmetanje novih potencijalnih kandidata i glasalo bi se sve dok neko ne dobije većinu.

Mesec i po dana pred samu konvenciju, i četiri meseca pred novembarske izbore, takav rasplet može da predstavlja logistički haos u stranci.

Nedavne reforme su u statut uvrstile i 700 stranačkih superdelegata, čiji glas vredi ako niko ne dobije potrebnu većinu.

Doduše, jedna struja demokrata smatra da bi u zamenu za Bajdenov pristanak na povlačenje, aktuelni predsednik trebalo da dobije mogućnost da predloži naslednika na mestu stranačkog kandidata za predsednika SAD. Delegati nisu dužni da podrže njegov savet.

Faktor Hilari Klinton

Proces se komplikuje ukoliko Bajden ne želi da odstupi.

Statut stranke sadrži odredbe o zameni kandidata u slučaju upražnjenog mesta, što je mera koja je osmišljena da se koristi u slučaju smrti, ostavke ili nesposobnosti.

Upravo je takav potez razmatrala Dona Brazile, tada predsedavajuća DNCa, kada je 2016. godine demokratska kandidatkinja bila Hilari Klinton.

"Razmišljala sam o tome kada je Hilari kolabirala dva meseca pre izbora, malo zbog zdravlja, ali i zbog anemične kampanje kojoj je nedostajalo borbe", pisala je Brazile u svojim memoarima kasnije.

Brazile je odustala od ideje kada je shvatila da je proces neodrživ bez pristanka Hilari Klinton i, kako je pisala, zbog činjenice da bi odluka dodatno podelila stranku.

Čista savest delegata i prostor za promene

Interna pravila demokrata dozvoljavaju delegatima i da "čiste savesti odražavaju volju onih koji su ih izabrali". Formulacija "čista savest" im omogućava da ne prate ishod primarnih izbora po svaku cenu.

Ujedno, DNC u svakom trenutku može da promeni pravila statuta.

Glas delegata koji je uslovljen rezultatima na primarnim izborima jedno je od uvedenih pravila, u trenutku kada je tadašnji kandidat Lindon Džonson 1968. odlučio da odustane od trke za reizbor. Sada bi situacija mogla da bude obrnuta, odnosno, da se delegatima omogući slobodnije glasanje.

Ipak, konzervativnija struja unutar Demokratske stranke već je najavila da će osporiti legalnost takvog odlučivanja. 

Kamala Haris, nepoželjna alternativa

Kamala Haris, kao potpredsednica, automatski menja Bajdena na mestu predsednika države ako se on sa te pozicije povuče tokom mandata.

Međutim, princip ne važi za stranačke izbore i ne postoji formalni mehanizam koji bi joj dao prednost u odnosu na ostale partijske konkurente. Demokrate bi je rado izbegle kao narednog kandidata, smatrajući da ne bi mogla da pobedi Trampa.

Formalno, Kamala Haris može da se pozove i na 25. amandman i, zajedno sa trenutnom administracijom, Bajdena proglase nesposobnim da upravlja državom. Republikanci su zahtevali da Bajdenov kabinet razmotri ovu klauzulu, ali bez uspeha.

Demokrate su isto tražile od Trampovog potpredsednika Majka Pensa zbog napada na Kapitol 6. januara 2021. godine.