Rekordan pad želje za vestima - otkud dilema informacije ili život

Procenat ispitanika koji su naveli da ponekad ili često aktivno izbegavaju vesti porastao je sa 29 odsto iz 2017. godine, na 39 odsto, pokazalo je istraživanje Instituta Rojters Univerziteta Oksford.

Prezasićenost informacijama

Ekstremna zainteresovanost za vesti pala je sa 63 na 46 odsto. Glavni autor istraživanja, Nik Njuman smatra da je tome značajno doprineo rat u Ukrajni, kao i teška situacija u svetu.

"Imali smo pandemiju i ratove, tako da je prilično prirodna reakcija ljudi da se okrenu od vesti, bilo kako bi zaštitili mentalno zdravlje ili prosto kao želja da se nastavi sa životom", objašnjava Njuman.

Glavni analitičar naveo je da se neki ljudi osećaju prezasićeno i zbunjeno zbog količine dostupnih vesti, dok su neki i umorni od politike.

Poverenje u vesti ostalo je na uobičajenih 40 odsto. Veće poverenje bilo je evidentirano samo u vreme pandemije kovid virusa.

Kada je reč o društvenim mrežama, za najveći procenat ispitanika najvažnije je pristupanje platformi Fejsbuk, iako je već dugo u stabilnom padu, dok su Jutjub i Vocap takođe važni izvori vesti.

Redakcije treba da izgrade direktan odnos sa svojom publikom

Rivalitet popularnih influensera i medijskih organizacija sve je veći u plasiranju vesti na društvenim platformama, a TikTok je značajno napredovao u privlačenju čitalaca.

U istraživanju više od 5.600 korisnika TikTok-a koji su rekli da koriste aplikaciju za vesti, 57 odsto je reklo da uglavnom obraćaju pažnju na individualne ličnosti, naspram 34 odsto koji su rekli da uglavnom prate novinare ili novinske brendove.

Njuman je u istraživanju istakao da redakcije treba da izgrade direktan odnos sa svojom publikom, ali da oni to rade u pogrešnom smeru jer medijske organizacije pokušavaju da se povežu preko platformi sa mladim ljudima do kojih je teže doći.