Kolike su šanse da Tramp izbore prati iza rešetaka

”Pravu presudu doneće narod 5. novembra”, rekao je Tramp u hodniku njujorškog suda, tvrdeći da su presuda, kao i svi ostali postupci koji se protiv njega vode, samo deo zavere osmišljene kako bi mu se onemogućio povratak u Belu kuću.

Istovremeno, Tramp je najavio da će se žaliti na presudu, čije je izricanje zakazano za 11. juli.

Optužujući sudiju da je pokvarenjak, tužilaštvo da je podiglo optužnicu po nalogu administracije Džozefa Bajdena, Tramp je suđenje nazvao ”nameštenim” i ”nečasnim”.

Pet žena i sedam muškaraca, koji su činili porotu, tako su doneli odluku koja bi, u daljem sledu događaja, mogla predstavljati prekretnicu u procesu izbora predsednika Sjedinjenih Država, ili pak izazvati ozbiljan politički lom u zemlji duboko podeljenoj oko rešavanja niza ozbiljnih pitanja – od problema imigracije, ekonomskih nedaća, pa sve do načina rešavanja krize na Bliskom istoku.

”Donald Tramp je, pogrešno, oduvek mislio da se nikada neće suočiti sa posledicama kršenja zakona zarad lične koristi… Osuđen ili ne, Tramp će biti predsednički kandidat Republikanske stranke. Glasački listić je jedini način da Donalda Trampa držimo dalje od Ovalne sobe”, navela je Bajednova kampanja neposredno po izricanju presude.

Za Trampove protivnike unutar Republikanske stranke, koje su njegova sirovost i agresivnost potpuno skrajnuli, presuda verovatno predstavlja poslednju šansu da na megdan Bajdenu pošalju kakvog drugog kandidata, ili kandidatkinju.

”Presuda je kao zvuk požarnog zvona usred noći. Republikanska stranka dobila je šansu da promeni kurs i osuđenog prestupnika ne kandiduje za predsednika”, napisao je na mreži ”Iks” Trampov nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.

Trampovom savetniku odmah se pridružio i republikanski kongresmen Erik Svalvel navodeći da presuda predstavlja pobedu ideje da su svi stanovnici SAD jednaki pred zakonom.

Bolton i Svalvel su, međutim, tek deo ogromne mašinerije koju su Republikanska stranka i njeni birači u stanju da pokrenu kako bi, na biralištima, iz Bele kuće smenili administraciju demokrata.

Prethodne dve godine, otkako manjim ili većim intenzitetom traje politički duel Trampa i Bajdena, druga, veća i mnogo glasnija grupacija unutar Republikanske stranke podržala je ambiciju nekadašnjeg predsednika da se još jednom okuša na čelu najmoćnije države na svetu.

Pre nego što pokuša da ispuni te ambicije, Trampa čekaju još tri, politikom mnogo nabijenija suđenja u Vašingtonu, na Floridi i u Džordžiji u kojima je optužen za sijaset nedela, od podsticanja nereda u prestonici neposredno posle prethodnih izbora, kažnjive zloupotrebe poverljivih dokumenata i saučesništva u pokušaju da se protivzakonito promeni ishod izbora 2020. godine.

Tu se, naravno, ne završava spisak Trampovih pravnih nevolja, pošto mu je njujorški sud prošle godine naložio da kolumnistkinji I Džin Kerol isplati pet miliona dolara zbog klevete i seksualnog zlostavljanja, te još 83 miliona zbog štete koju je naneo njenoj reputaciji.

Takođe, prvi je američki predsednik protiv koga je u dva navrata, uspešno, pokrenut postupak impičmenta – prvi put zbog pokušaja ucene ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a zatim i zbog podsticanja pobune posle poraza na izborima.

Ostaje, međutim, nejasno kako će Republikanska stranka i birači reagovati na Trampove pravosudne avanture, posebno oni koji će glasati u državama koje će odlučiti ko će biti naredni predsednik SAD.

Preciznije, ostaje otvoreno pitanje da li presuda njujorškog suda zbog dela ”kupovine ćutanja”, koje Amerikanci smatraju manje-više redovnom pojavom u velikim kompanijama, može predstavljati element koji će eliminisati Trampa iz trke za drugi mandat u Vašingtonu.

To se posebno odnosi na birače u Mičigenu, Viskonsinu, Pensilvaniji, Džordžiji, Nevadi, Severnoj Karolini i Arizoni, od čijih će glasova zavisiti ko će u naredne četiri godine voditi Ameriku.

Za Bajdena, spisak država je još kraći jer, suštinski, do 5. novembra mora da ubedi većinu glasača da mu poklone poverenje samo u Pensilvaniji, Mičigenu i Nevadi, kako bi obezbedio drugi mandat u Beloj kući.

Lošu vest za demokrate, svakako, predstavlja činjenica da Bajden u sve tri države zaostaje za Trampom i da, ukoliko želi pobedu, u ostatku Amerike mora da ponovi rezultat iz 2020. godine.

Dodatnu nedaću za demokrate predstavlja činjenica da Bajdenove rezultate u Beloj kući podržava rekordno nizak broj Amerikanaca, te da je u odnosu na isti period pre četiri godine izgubio ozbiljan postotak podrške među mladim glasačima, kao i Afro i Latinoamerikancima.

Istovremeno, birači su i te kako svesni Trampovih nedostataka, pre svega zbog njegove upadljivo transparentne agresivnosti, te načina na koji probleme pretvara u političku prednost.

”Moje žrtvovanje je i vaše žrtva, ali će moje iskupljenje biti i vaše”, poručivao je pristalicama tokom prethodnog suđenja, posle kojeg je prikupio rekordnu svotu novca za finansiranje kampanje.

Pravne nedaće je pretvorio u najmoćnije oruđe kampanje, kao i tačku oko koje je okupio najuticajnije republikance, koji su, zaklinjući se da brane biblijske vrednosti, optužbe zvezde filmova za odrasle protiv Trampa nazivali sramnim.

Na Trampovu stranu prešla je i bulumenta njegovih dojučerašnjih rivala, poput senatora Marka Rubija, ili nekadašnje ambasadorke u UN Niki Hejli, kod kojih su kritike mesto ustupile bezrezervnoj podršci, mahom nakon što im je obećao visokopozicionirana mesta u budućoj administraciji.

Hejli je, dok je postojala makar i teoretska šansa da se dokopa republikanske nominacije, tvrdila da je svaka reč koju Tramp izgovor laž, da je mentalno nesposoban da vodi državu, te da je direktan krivac za loše rezultate republikanaca na izborima 2018, 2020. i 2022. godine.

”Svi znaju kakva je on pošast i kakvu će štetu nastaviti da nanosi partiji, ali su prevelike kukavice da to kažu naglas. Eto, ja se ne plašim da naglas iznesem istinu ma koliko bolna bila”, govorila je Hejli, pre nego što se, očekivano, priključila većini i obznanila da će glasati za Trampa.

Sličan nivo moralne fleksibilnosti pokazali su i neki od najmoćnijih ”vukova sa Vol strita”, poput Stivena Švarcmana koji se, zarad navodnog rastućeg antisemitizma, javno pokajao zbog grehova iz prošlosti i podržao Donalda Trampa.

Tramp, sa svoje strane, obećao je da će ”propadajući naciju” vratiti sa ivice katastrofe, kao i da će sprečiti neizbežnu noćnu moru u kojoj bi Kina bila najmoćnija država sveta.

”Konačni obračun”, kako je nazvao predstojeće predsedničke izbore, Tramp bi, iako su šanse za tako nešto zaista male, mogao da posmatra ili vodi iz zatvora.  

Iako prvi u mnogo čemu, Tramp ne bi bio prvi predsednički kandidat koji iza rešetaka posmatra kako ljudi zaokružuju njegovo ime na listiću. Tu granicu je još 1920. godine izbrisao socijalista i sindikalni lider Judžin Debs, koji je na predsedničkim izborima 2020. godine osvojio oko 900.000 glasova, iako je glasanje posmatrao iz zatvora u kojem je završio zbog pokušaja da organizuje pobunu.

Tokom kampanje, obećavao je da će, u slučaju pobede, prvo pomilovati sebe.

Tramp je pak naciji obećao da će, kada pobedi, prvi dan mandata biti diktator. U narednim će, kako je rekao, ponovo učiniti Ameriku velikom, a zatim, jedan po jedan, rešiti sve svetske probleme.