Dvoboj na granici Libana, širenje sukoba ili igra nerava

Bespilotna letelica neprimećeno je preletela "plavu liniju" razdvajanja na Golanskoj visoravni i eksplodirala posle udara u zgradu u kojoj su se nalazili izraelski vojnici.

U eksploziji je povređeno ukupno 18 Izraelaca, od kojih se jedan nalazi u kritičnom stanju, potvrdili su dnevniku Harec zvaničnici medicinskog centra Galil. Nedugo zatim i izraelska vojska je potvrdila ranjavanje 13 rezervista, od kojih je šest ozbiljno povređeno.

Istovremeno, Kanal 13 je objavio da se pre udara, u mestu Arab el Aramše nisu čule sirene koje upozoravaju na vazdušnu opasnost, ali su izraelski avioni nedugo zatim bombardovali nekoliko ciljeva na drugoj strani "plave linije".

Prema snimcima napada, Hezbolah je izraelski položaj gađao iranskom bespilotnom letelicom "Ababil 2" dometa više od 100 kilometara i sa bojevom glavom teškom 30 kilograma.

Hezbolah je ove dronove češće da koristi posle iranskog raketnog napada na Izrael proteklog vikenda, od kada su gađani izraelski položaji raketnih sistema "Ajron doum" u mestu Kfar Blub, na nekoliko lokacija u Dolini Beka, te kod Metule uz severnu granicu Izraela.

Hezbolah je, odmah nakon napada na lansere protivvazdušnog sistema u Kfar Blumu, objavio snimak na kojem se vidi lansiranje nekoliko projektila i serija eksplozija na mestu sa kojeg su poleteli.

Izraelska vojska nije ni potvrdila ni demantovala navode ove milicije.

Libanski izvori tvrde da Hezbolah nema nameru da izaziva ozbiljnije sukobe na granici sa Izraelom, kao da je zbog toga spušten nivo borbene gotovosti jedinica ove milicije na jugu Libana.

Parada u Teheranu, pripreme u Jerusalimu

Istovremeno sa eksplozijama dronova oko izraelskih položaja, Iranci su na ulice Teherana isterali gomile projektila i vojnika, upozoravajući direktno vlasti u Jerusalimu da su spremni za eventualni protivudar Izraela.

Operacija "Ispunjeno obećanje", tokom koje je Iran projektilima i bespilotnim letelicama zasuo Izrael, "pokazuje da smo spremni", rekao je predsednik Irana Ebrahim Raisi, okružem komandantima vojske i Revolucionarne garde.

"Eventualni napad Izraela izazvaće naš žestok odgovor", rekao je iranski predsednik, svega nekoliko časova pošto je postao izvesno da su suštinski propali pokušaji zapadnih diplomata da odvrate vladu Benjamina Netanjahua od nove eskalacije.

Iako je izvesno da će Izrael u nekom trenutku raspaliti po Iranu, još uvek nije sasvim jasno kada će se to dogoditi, što optimiste među zapadnim diplomatama navodi na zaključak da bi Jerusalim, mudrim izborom meta, mogao izbeći da se rat iz Pojasa Gaze proširi na čitav Bliski istok.

Američki zvaničini, koji su prethopdnih dana bili u kontaktu sa izraelskim liderima, očekuju da će napad Izraela na ciljeve u Iranu biti ograničen, javlja televizijska mreža Si-Bi-Es, navodeći da Vašington nema informacije o mogućim metama i vremenu napada.

Izraelce brine i mogući iranski kontraudar, jer su mediji u Tel Avivu, nekoliko dana posle salve projektila Revolucionarne garde objavljene analize, prema kojima je akcija od 13. aprila opisana kao "najveći pojedinačni udar balističkih i krstarećih projektila ikada zabeležen".

Džerusalem post je ocenio da ni ruski udari na Ukrajinu ni u jednom trenutku nisu poprimili te razmere, te da je situacija zabrinjavajuća pošto je Revolucionarna garda po prvi put upotrebila nove projektile "Emad" sa bojevom glavom od oko 750 kilograma.

Vatromet taštine

Tri milijarde dolara koštao je vatromet iznad Izraela od 13. aprila, koji je, bar nakratko, zadovoljio sujete lidera u Teheranu i Jerusalimu. Obe strane su, pompezno, proglasile pobedu – Iranci tvrde da su pogodili sve mete, dok su Izraelci, jednako ubedljivo, obznanili da su oboreni skoro svi projektili koji su leteli ka njima.

Ukupno, 11 iranskih projektila prodrlo je kroz izraelsku protivvazdušnu odbranu i pogodilo dve vazduhoplovne baze u kojima je oštećen transportni avion, sporedna pista i nekoliko skladišta. Prema izraelskim izvorima, iranski projektili su najozbiljnija oštećenja prouzrokovali na objektima tajne baze obaveštajne službe na planini Hermon na Golanskoj visoravni.

Iranski raketni napad na Izrael izazvao je najveći poremećaj u međunarodnom saobraćaju još od napada Al kaide na Njujork i Vašington 2001. godine. Dan posle obračuna dva najljuća neprijatelja na Bliskom istoku, optimisti se nadaju da je kriza prošla, te da se ni jedna od strana, u dogledno vreme, neće odlučiti za sličnu avanturu.

Diplomaska gimnastika, kojom je iranski odgovor sveden na ispaljivanje projektila na Izrael, trajala je punih deset dana pošto su izraelski avioni ispalili rakete na konzulat u Damasku u kojem je ubijeno 16 osoba, uključujući trojicu generala Revolucionarne garde.

Na 72 sata pred početak napada, Iran je sve okolne zemlje obavestio da će napasti Izrael, da bi vlasti u Teheranu, preko agencija Tasnim, Fars i Irna svetu obznanili da su bespilotne letelice poletele ka izraelskim ciljevima.

Iranci su, takođe, 48 sati pre napada, upoznali zvaničnike Saudijske Arabije i još nekoliko arapskih država o ključnim detaljima i vremenu za veliki napad na Izrael, kako bi te države mogle da zatvore vazdušni prostor. Odmah zatim, sve te zemlje informacije su prenele Vašingtonu i Izraelu.

Prve bespilotne letelice presretnute su na nebu iznad Iraka, a zatim i iznad Sirije, Jordana i na kraju Izraela. Od mase projektila, polovina je, prema američkim izvorima, zakazala još prilikom lansiranja ili se zarila u pesak usputnih pustinja.