Katastrofalan zemljotres u Italiji - više od 150 mrtvih

U razornom zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale, koji je jutros pogodio centralni deo Italije, poginulo je preko 150 ljudi, javila je italijanska agencija ANSA, pozivajući se na bolničke izvore. Povređeno je više od 1.500 osoba, a procenjuje se da je bez krova nad glavom ostalo oko 70.000 ljudi.

Zemljotres se dogodio u 3.30 časova, u regionu Abruco, u vreme kad je većina Italijana spavala. Mediji su javili da je region potresao još jedan zemljotres oko 10 časova, ali je bio slabijeg intenziteta.

Kako je javio dopisnik RTS-a iz Rima, spasilačke ekipe uspele su da iz ruševina jednog studentskog doma izvuku sedmoricu studenata, koji nisu bili povređeni.

Služba civilne zaštite je saopštila da je oko 26 gradova i naselja pretrpelo štetu od zemljotresa, a najviše je stradao srednjevekovni grad Akvila, koji ima 70.000 stanovnika.

"Oko 4.000 spasilaca nastoji da izvuče ljude iz ruševina", rekao je na današnjoj konferenciji za novinare premijer Italije Silvio Berluskoni.

Premijer je dodao da je u gradu Akvili postavljeno 2.000 šatora, od kojih u svaki može da se smesti osam do deset ljudi.

Italijanski premijer je rekao da je za preživele rezervisano još 4.000 kreveta u hotelima u blizini i apelovao na preživele da ne ostaju u oštećenim kućama.

"Niko ne može da kaže da li će narednih dana biti zemljotresa", upozorio je Silvio Berluskoni.

Lokalne vlasti strahuju da bi konačan broj poginulih mogao biti znatno veći od onog koje je saopšten, jer spasilačke ekipe još uvek nisu uspele da iz ruševina evakuišu preživele i tela stradalih. 

Predsednik donjeg doma parlamenta Đanfranko Fini izjavio je da je veći broj mesta potpuno uništen i da je 15.000 zgrada sravnjeno sa zemljom.

"Ovo je naveća tragedija koja se dogodila na početku ovog milenijuma", rekao je šef Civilne zaštite Gvido Bertolaso, koji rukovodi spasilačkim operacijama.

Srušeni i spomenici kulture 

Prema mišljenju predsednika Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Enca Boskija, do masovnog razaranja je došlo jer su zgrade uglavnom građene od kamena i veoma su stare, tako da nisu mogle da izdrže ni blaži zemljotres.

Veći broj romanskih crkava i crkva iz perioda renesanse je srušen, a oštećen je i deo univerziteta i hotel u Akvili.

Crkva Santa Marija di Kolemađo je potpuno razorena, a oštećeni su i delovi crkava Svete duše i San Bernandino da Siena.

Italijanski premijer Silvio Berluskoni odložio je planirani put u Moskvu i proglasio vanredno stanje.  Rusija, Nemačka, SAD, Francuska, Grčka, Izrael i Evropska unija, Poljska i Avganistan bile su među prvim zemljama koje su Italiji ponudile pomoć.

Predsednik SAD Barak Obama, koji se nalazi u poseti Turskoj, izjavio je saučešće porodicama poginulih u zemljotresu. Ruski predsednik Dmitri Medvedev rekao je da je bio "duboko pogođen" vestima o zemljotresu i ponudio pomoć Italiji.

Evropska komisija je saopštila da je spremna da odmah pošalje pomoć, ukoliko to Italija zatraži.

Portparol Evropske komisije rekao je da je posebno odeljenje Komisije za civilnu zaštitu spremno da obezbedi šatore i ostale neopohodne stvari za one koji su ostali bez domova.

Italijanski mediji saopšili su da je jutrošnjem zemljotresu prethodio manji potres jačine 4,6 stepeni, koji se šest sati ranije dogodio na severu zemlje, 35 kilometara jugoistočno od Bolonje na dubini od 6,4 kilometra, saopštio je američki Institut za geološka istraživanja, prenosi Si-En-En.

Naučnik tvrdi da je predvideo zemljotres 

Italijanski mediji u međuvremenu su objavili da je seizmolog Đampaolo Đulijani pre nekoliko nedelja predvideo da će se u okolini Akvile dogoditi zemljotres, ali da su vlasti sprečile širenje te informacije, kako ne bi izazvale paniku među stanovništvom.

Prvi manji potresi osetili su se u regionu sredinom januara i nastavili su da se ponavljaju u pravilnim intervalima, na osnovu čega je Đulijani predvideo da će doći do razornog zemljotresa.

Đulijani, koji je svoje predviđanje zasnovao na praćenju koncentracije radona oko seizmički aktivnih područja, upozorio je policiju na opasnost, ali je bio prinuđen da svoje istraživanje skine sa Interneta, kako ne bi izazivao paniku.

Sa druge strane šef Civilne zaštite Gvido Bertolaso rekao je agenciji ANSA da nije bilo šanse da se predvidi zemljotres.

"Bilo je podrhtavanja od januara, stručnjaci su ovde bili prošle nedelje da ispitaju taj fenomen", ali nisu imali ni tehničke ni naučne elemente na osnovu kojih bi predvideli ovakvu vrstu zemljotresa", rekao je Bartoloso.

Njegov stav je potvrdio i čelnik Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Enco Boski, koji je rekao da je bilo nemoguće predvideti kada će se ovakvi potresi dogoditi.

Injacio Gvera sa Univerziteta u Kalabriji takođe je umanjio značaj tvrdnji da je zemljotres mogao da se predvidi na osnovu emisije radona.

"Predvideti zemljotres znači reći vreme, mesto i jačinu potresa", rekao je Gvera.

Istorija zemljotresa u Italiji

U novijoj istoriji Italije, najviše žrtava odneo je zemljotres u Mesini 1908. godine, kada je poginulo skoro 100.000 ljudi.

Sedam godina kasnije, u januaru 1915, u regionu Avecana i Abruca, u zemljotresu jačine 6,8 Rihterove skale, život je izgubilo 33.000 ljudi.

Skoro tri hiljade ljudi poginulo je u zemljotresu u okolini Napulja, 1980. godine. Tada je povređeno 9.000 ljudi, a 300.000 je ostalo bez svojih domova.

Region Umbrije pogodio je 1997. zemljotres koji je odneo 13 života i uništio kulturno nasleđe od neprocenjive vrednosti.

Poslednji zemljotres koji je odneo ljudske žrtve, zabeležen je 2002. godine, u gradu San Đulijano na jugu zemlje. Poginulo je 30 ljudi, uključujući jednu učiteljicu i 27 đaka, koji su stradali kada se srušila lokalna škola.