Oko: Putin – 87 odsto šansi da nadmaši Staljina

Vladimir Putin trebalo bi da bude najdugovečniji predsednik u modernoj istoriji Rusije. Novi šestogodišnji mandat, kojim bi trebalo da nadmaši Staljinov boravak na vlasti, dobio je nepristojno visokim brojevima.

Za Putina je glasalo 80 odsto građana Sankt Peterburga, 85 odsto građana Moskve, po 95 odsto građana Luganska i Donbasa i 98 odsto glasova građana Čečenije.

Profesor Siniša Atlagić, gostujući u emisiji Oko, rekao je da ga rezultati ruskih izbora nisu iznenadili jer je Putinov rejting u zemlji rastao od februara 2022. godine.

Atlagić ističe da ga nije iznenadila ni velika izlaznost birača, ali jeste mali procenat glasova koji su osvojili drugi kandidati.

"Očekivao sam da će protivkandidati imati veći broj glasova, pogotovo mlađi (Vladislav) Davankov. Partije na čijem su čelu da su sutra izbori, imale bi po deset odsto. Nije lako izaći na crtu lideru koji je već 20 godina na vlasti i koji je još na prvim izborima, 2000. godine, dobio preko 50 odsto", navodi Atlagić.

"Smrt Navaljnog nije odgovarala Putinu"

Novinar Milan Milošević ocenjuje da je reč o "ratnim izborima" u Rusiji, kao i da većina u takvim uslovima ide pod zastavu vrhovnog komandanta, koji je sada Putin.

"Rusima je bilo teško, pored podrške koju su davali Putinu i vojsci, da se priviknu na rat, koji je psihološki težak, sa bratskim narodom. U međuvremenu, navikli su se na rat i doživljavaju ga kao sukob sa NATO-om i kolektivnim Zapadom", kaže Milošević i dodaje da mu nije iz tih razloga bila iznanađujuća Putinova pobeda.

Prema njegovim rečima, i smrt opozicionara Alekseja Navaljnog nije uticala na rusko javno mnjenje, a usred kampanje nije odgovarala ni Putinu.

"Navaljni je bio isključen iz jedne liberalne formacije zbog nacionalizma, ali u međuvremenu je ušao u antikoruptivnu priču. Rusi su ukapirili da je to finansirano sa Zapada i bili su žestoki u obračunu", objašnjava Milošević.

Institucija predsednika u Rusiji

Atlagić je objasnio je da je, prema ruskom ustavu, institucija predsednika u Rusiji od velikog značaja, objedinjujuća i iznad podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.

"Predsednik imenuje ministre odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, državne bezbednosti, kao i gubernatore u oblastima. Predsednik ima objedinjujuću funkciju", navodi Atlagić.

Govoreći o ekonomskom aspektu u Rusiji, Atlagić kaže da je, na primer, Moskva 2007. godine bila dva puta skuplja za život od Beograda, ali je njegova nedavna poseta pokazala da se situacija sada promenila – 25 odsto je jeftinija, kada je reč o osnovnim namirnicama.

Milošević takođe naglašava da su sankcije Zapada Rusiji više uticale na Nemačku, koja je u recesiji, nego na Moskvu.

"Pitanje je kome su uvedene sankcije. Raskid privredne veze sa Rusijom, drži Nemačku dole", navodi Milošević.

Evropski lideri na korist Putina

Na pitanje kakva je globalna pozicija Vladimira Putina, Atlagić odgovara da ruski predsednik deluje samouvereno, kao i da je zadovoljan situacijom, što se vidi i kroz njegovu rečenicu posle pobede na izborima – ako bude potrebe, pravićemo sanitarni koridor ka Harkovskoj oblasti.

"To ukazuje da je spreman da ide dalje, kako kaže, sa specijalnom vojnom operacijom. Čini mi se i da je Zapad svestan da nema lidera, poput Čerčila i De Gola, koji će moći da mu se suprotstavi. Makron pretenduje da bude ratni vođa, ali kao da bi na svakoj svadbi želeo da bude mladoženja, a na sahrani pokojnik. I to sve ide u prilog Putinu", navodi Atlagić.

Simpatije prema Staljinu

Atlagić smatra da tema demokratije u Rusiji nije tema na kojoj su se dobijali ili gubili izbori.

"Staljin je, na primer, veoma popularan u Rusiji – 47 odsto ljudi kaže da je ličnost prema kojoj gaje duboko poštovanje, a 16 odsto ima simpatije prema njemu. Priča o Staljinu je kopča o nedemokratičnosti izbora", navodi profesor na FPN-u.

Atlagić ističe da može da zamisli da se Rusija vrati u Evropu, poput učestvovanja na sportskim takmičenjima, ali da će to ići sporo.

"Putin bi pregovarao, ali nema s kim"

Milošević navodi da u Evropi postoji ratna psihoza, te kensel ruske kulture u Evropi, kao i da se ne zna šta je ostalo od liberalizma, koji je Džozef Bajden ranije promovisao kao model da bi stao na put autoritarnim režimima. 

"Putinov prvi cilj je da pregovora o evropskom modelu bezbednosti pod uslovima koje pominje još od minhenskog govora iz 2007. godine – da NATO udalji od granica i zaustavi prodor Alijanse na istok. Putin bi pregovarao sa Evropljanima kad bi imao s kim", ističe Milošević.