Svekineski narodni kongres – šta se može zaključiti o ekonomskim i političkim prioritetima Pekinga u 2024. godini

Kineski državni budžet za 2024. godinu, mada predviđa rezove i štednju u više oblasti kao što je potrošnja energije, sadrži stavku o povećanju izdvajanja za odbranu, što posebno privlači pažnju medija u istočnoj Aziji.

U predlogu budžeta koji je podnet Svekineskom kongresu narodnih deputata u utorak, Ministarstvo finansija Narodne Republike Kine je za odbranu dodelilo sumu čija je protvivrednost 232 milijarde američkih dolara, što predstavlja rast od 7,2 posto u odnosu na prethodnu godinu.

To praktično znači da kineski vojni budžet raste više od sedam posto već treću godinu zaredom, mada ekonomija u istom periodu raste stopom od oko pet procenata ili manje.

Strani mediji, poput nekih japanskih, ističu tu činjenicu, kao i rečenicu kineskog premijera Li Ćanga iz njegovog obraćanja narodnom kongresu u kojoj kaže da će njegova vlada raditi na izgradnji nove vrste međunarodnih odnosa i suprotstavljati se hegemoniji i maltretiranju, te podržavati pravičnost i pravdu na međunarodnoj sceni – to se tumači kao izraz vladine posvećenosti promeni dosadašnjeg međunarodnog poretka čiju okosnicu čine SAD. 

Opasnost od tajvanskog separatizma

Trend povećanog rasta kineskog izdvajanja za odbranu nesumnjivo je posledica zaoštravanja političke i vojne situacije oko Tajvana, koji je otpočeo 2022. posetom tadašnje predsedavajuće Američkog kongresa Nensi Pelosi Tajpeju. 

On vrlo moguće predstavlja i izraz shvatanja da postoji pretnja da bi Tajvan mogao da dalje produbi svoju de fakto nezavisnost od matice, pa čak i proglasi de jure nezavisnost. 

Naime, to ostrvo se već osam godina nalazi pod vlašću Demokratske progresivne partije (DPP), čije je rukovodstvo vrlo blisko Vašingtonu i sprovodi politiku intenzivnog naoružavanja i ekonomskog odvajanja od matice Kine. Ono Tajvan smatra nezavisnom državom i negira konsenzus iz 1992. godine, u kojem su se Peking i Tajpej saglasili da postoji samo jedna Kina (što bi praktično značilo da je ostrvo Tajvan nerazdvojni deo većeg entiteta, Kine).  

Neskriveni separatizam DPP prati i jačanje vojne saradnje SAD i njenih saveznica u regionu Azija-Pacifik, pa i šire u Indopacifičkom regionu, usmeren na obuzdavanje vojne moći i političkog uticaja Kine, odnosno, odvraćanje njenih mornaričkih i vazduhoplovnih snaga od eventualne intervencije na Tajvanu, od pokušaja da fizički zagospodare Južnim kineskim morem i izađu dublje u Tihi okean.

Pojedini analitičari tvrde i da je jedan od uzroka dinamičnog rasta izdvajanja za vojsku u Kini poslednjih godina i to što u 2027. godini predstoji proslava stogodišnjice od osnivanja levičarske oružane formacije Kineska radničko-seljačka crvena armija, prethodnika sadašnje Kineske narodnooslobodilačke armije – taj važan praznik biće povod da se predstave najnovija dostignuća kineske vojne industrije i unapređenje mogućnosti oružanih snaga. 

Ekonomski problemi i predložena rešenja

Rast izdvajanja za armiju, međutim, otežava pogoršana ekonomska situacija. 

Prošle godine Kina je ostvarila ekonomski rast od 5,2 odsto, u znatnoj meri zahvaljujući stimulativnim paketima države, i mada to jeste visoka cifra, ona je relativno skromna u odnosu na rezultate ostvarene tokom četvrt veka pre epidemije kovida. 

U izlaganju pred delegatima Svekineskog narodnog kongresa premijer Li Ćang je ranije ove nedelje najavio da njegova vlada i u 2024. godini očekuje rast od oko pet posto i da planira da ga ostvari kroz stvaranje 12 miliona novih radnih mesta i izdavanje nove tranše državnih obveznica za finansiranje krupnih strateških projekata (vredna 139 milijardi dolara). 

On je najavio dalja ulaganja u proizvodnju električnih vozila, razvijanje tehnologija za eksploataciju vodonika kao goriva, u inovacije u farmakologiji, kao i u tehnologije vezane za osvajanje svemira, kvantumske kompjutere i drugo. Reč je o najnovijim tehnologijama koje treba da daju zamajac privredi, ali i omoguće državi da produbi industrijsku i tehnološku nezavisnost od Zapada. 

Li je, međutim, i naveo da ne postoji dovoljno jak temelj za trajniji oporavak i rast ekonomije, zbog niza uzroka, kao što su smanjena potražnja za proizvodima i uslugama, višak kapaciteta u pojedinim sektorima privrede, postojanje atmosfere nepoverenja (među poslovnim ljudima i potrošačima) i drugi faktori. Među njima su sigurno kriza sektora nekretnina i građevinarstva i nagomilani loši zajmovi koji opterećuju banke i lokalne uprave. 

S tim u vezi, kineski premijer je rekao da će, u svrhu stimulisanja potrošnje, vlada izaći s programima subvencionisane zamene starih automobila i kućnih uređaja za nove. On je izjavio i da će država ponuditi stanovništvu olakšice za kupovinu stanova kako bi ublažila zastoj na tržištu nekretnina nastao bankrotom domaćih građevinskih investitora. Li je najavio i da će vlada pružiti finansijsku pomoć lokalnim upravama koje su ispraznile svoje trezore tokom pandemije i izgubile značajne izvore prihoda, kao što je iznajmljivanje zemljišta, zbog duboke krize na tržištu nekretnina.

Da bi se u 2024. ostvario projektovani rast od oko pet posto država će morati i da stvori uslove za rast stranih investicija. One su zbog političkih trzavica sa SAD i drugim zemljama Zapada, odnosno, tehnoloških sankcija koje sprovodi Vašington i očekivanja da bi uvoz iz Kine uskoro mogao (opet) da postane meta visokih carina u SAD i EU, prošle godine pale na najniži nivo u poslednjih 30 godina. Negativni uticaj imale su i drakonske mere višenedeljnog, pa i višemesečnog zaključavanja fabrika i čitavih gradova tokom najvećeg talasa zaraze kovidom 19 u Kini, koji je nastupio u 2022. godini.  

Naime, direktne strane investicije u Kinu su iznosile 33 milijarde dolara u 2023. godini, što je pad od 80 posto u odnosu na 2022. i manje od jedne desetine rekordnog iznosa u 2021. godini, kada je najmnogoljudnija zemlja sveta upila fantastične 344 milijarde američkih dolara stranih ulaganja.

Kineska vlada namerava da zaustavi taj trend opadanja tako što će olakšati pristup stranom kapitalu u oblastima kao što su telekomunikacije i zdravstvo i nastaviti s uklanjanjem ograničenja za investicije u proizvodni sektor, najavio je premijer Li.

Napor da se privuku investicije vidan je i u činjenici da je Kina u okviru zakona za suzbijanje tržišnih monopola nedavno ublažila kriterijum u vezi sa dozvoljenim visinama prihoda stranih firmi koje sa domaćim preduzećima osnivaju zajedničku kompaniju.

Inače, Kina je u periodu od 2014. do 2019. ostvarivala godišnji rast između šest i sedam i po posto, ali je on u prvoj godini epidemije novog koronavirusa pao na samo nešto više od dva procenta. U 2021, delom zahvaljujući niskoj bazi iz prethodne godine, kao i stimulativnim merama vlade, oporavku potrošnje i stranim investicijama, ekonomski rast je skočio na preko osam posto, da bi ga potonje zatvaranje gradova motivisano epidemiološkim razlozima u 2022. godini ponovo oborilo na nešto više od tri procenta.

Strane reakcije: zabrinutost i nada 

U prvim reakcijama zapadnih glasila na govor premijera Lija može se videti skepsa u vezi sa ciljem kineske vlade od pet odsto za ekonomski rast u 2024. godini. Prst se upire na loše političke odnose sa Zapadom, odnosno, opasnost od uvođenja carina i kvota na kineske električne automobile, solarne panele, pametne telefone, softver aplikacije i druge (jeftine) proizvode čiji masovni izvoz planiraju kineska preduzeća.

Pominju se i premeštanje proizvodnih kapaciteta stranih kompanija iz Kine u Vijetnam, Tajland i Indiju, te strah od investiranja u najmnogoljudniju zemlju sveta, naročito u svetlu mogućnosti da na predstojećim, novembarskim izborima u SAD pobedi bivši predsednik Donald Tramp, poznat po oštrom režimu tarifa u odnosu na kineske proizvode i usluge. 

I dok mnogi azijski mediji prosto navode činjenicu da je premijer Li u svom izlaganju ekonomske politike odstupio od dosadašnje prakse višečasovnih govora i svoj nastup ograničio na pedeset minuta, pojedini singapurski listovi kritikuju taj potez, tvrdeći da je izlaganje kineskog predsednika vlade bilo škrto kada su u pitanju detalji koji zaista interesuju strane investitore, kao što su konkretne mere i rokovi za rešavanje problema poput viška proizvodnog kapaciteta ili ublažavanje rizika u sektoru nekretnina. 

S druge strane, pojedini ekonomski eksperti u tom gradu državi pozdravljaju izlaganje premijera Lija jer ciljani rast od oko pet odsto shvataju kao izraz samopouzdanja kineske vlade. Oni takođe u njegovom govoru vide nagoveštaje da će, nakon nekoliko godina zauzdavanja privatnih firmi u oblasti internet usluga, zdravstva i obrazovanja, vlasti u Pekingu posvetiti više pažnje stvaranju uslova koji pogoduju ravnopravnijoj tržišnoj borbi privatnih preduzeća sa privilegovanim državnim.