Читај ми!

Šarm vojnog turizma – kako ratna luka privlači građanstvo u Japanu

Obilazak brodom najvažnije japanske mornaričke baze i najveće pomorske ispostave američke vojske u inostranstvu postalo je turistička atrakcija ne samo za ljubitelje naoružanja i vojne tehnike, već i za penzionere i sve druge posetioce lučkog grada Jokosuka.

U lučkom gradu Jokosuki nalazi se štab japanske mornarice, ali i komandni centar američke Sedme flote.

To naselje od oko 370.000 stanovnika na poluostrvu Miura na ulazu u Tokijski zaliv stoga je prošarano američkim i japanskim zastavama i natpisima koji nude usluge za, smatra se, i do 30.000 pripadnika obe vojske koji opslužuju desetine ratnih brodova i podmornica, radionice za popravke i održavanje, skladišta, radarske i prislušne stanice, te komandne štabove.

Mada ne šire poznata među stranim turistima, i ponekad među domaćim stanovništvom prećutno izbegavana kao lokacija koja podseća na vreme militarizma i ratova, Jokosuka danas ima solidan broj turističkih poklonika, naročito među obožavateljima naoružanja i brodova.

Jedan od najvećih magneta za ljubitelje vojne tehnike je prisustvo teškog američkog nosača aviona, budući da domaća vojska od okončanja Drugog svetskog rata u svom sastavu nije imala tako veliko i moćno plovilo.

Najveća američka pomorska baza u inostranstvu

Sedište Sedme flote u Jokosuki je najveće američko mornaričko uporište u inostranstvu, koje se prostire na preko dva kvadratna kilometra. Kako sama američka vojska tvrdi, predstavlja jedno od strateški najvažnijih baza te zemlje u svetu. Ono je posebno i po tome što je jedina vojna postaja van SAD u kojoj se bazira američki nosač aviona.

Oficiri koji rade u Komandi flotnih aktivnosti Jokosuka, što je formalni naziv američke baze, u grad su doveli i svoje porodice, pa se po Jokosuki, osim puno restorana, kafića i barova koji nude hamburgere, kafu i drugu hranu i napitke po ukusu Amerikanaca, mogu videti i butici koji prodaju korištenu vojnu opremu i agenti za nekretnine koji se specijalizuju za iznajmljivanje stanova, uslovno rečeno, "okupatoru".

Na ovu poslednju reč većina Japanaca danas bi odreagovala s iskrenim iznenađenjem - mada su američki marinci i mornari stupili u podmorničku bazu, na dokove i u brodogradilište Japanske carske armije u Jokosuki pretposlednjeg dana avgusta 1945. godine kao okupatori, prisustvo američke vojske u Japanu se već decenijama doživljava kao doprinos bezbednosti zemlje i politička neminovnost. Ono se vidi i kao generator ekonomske dobiti, pa čak i fizički dokaz da je Japan integrisan u politički i civilizacijski Zapad.

U najgorem slučaju - ovo naročito važi za kasarnama i vojnim aerodromima preopterećenu Okinavu - američke baze se doživljavaju kao gnezda kriminala i izvorišta nesreća, odnosno, društvena smetnja i rizik, ali se, uprkos tome, njihovo postojanje po pravilu ne dovodi u pitanje u smislu nedostatka suvereniteta i nezavisnosti - na kraju krajeva, američka okupacija se zvanično završila još 1952. godine.

Zato su za današnji japanski kontekst kao termini koji opisuju američke vojnike prikladniji izrazi "saveznici" i "strani gosti".

Neobično naselje

Jokosuka je zaista neobično mesto. U njoj uspavane morske nemani poput nosača aviona i helikoptera leže mirno bukvalno na par stotina metara od auto puta ili cvetnog parka, lako dostupne za građane i radoznale dođoše, kao što su ljubitelji naoružanja, tehnike i fotografija, ali i strani agenti.

U japanskom delu luke ukotvljena su plovila svih vrsta, od nosača helikoptera i razarača, preko fregata, podmornica i minolovaca, do transportnih, desantnih, spasilačkih i istraživačkih okeanografskih brodova, čiji je zadatak da za potrebe mornarice ispituju promene u strujama i reljefu morskog dna, odnosno, vrše mapiranje.

S druge strane, Amerikanci u Jokosuki drže nosač aviona "Ronald Regan", koji se nalazi na samom kraju dužnosti u zapadnom Pacifiku, te se sada priprema za povratak u SAD, ali i brodove poput razarača opremljenih krstarećim projektilima i protivraketnim sistemom "idžis" koji čine borbenu grupu u pratnji tog kolosa nakrcanog sa blizu šest hiljada ljudi i više od 80 letelica.

Njega će na straži u Jokosuki odmeniti "Džordž Vašington", takođe nosač klase "Nimic", koji se nakon višegodišnjeg remonta i punjenja nuklearnim gorivom vraća na Daleki istok.

I dok te ogromne ploveće platforme dužine 333 metra nose imena bivših predsednika, što nije sporno, nije teško zamisliti osećanja stanovništva Jokosuke za vreme osamnaestogodišnjeg stacioniranja nosača "Midvej", čije ime ih je podsećalo na najteži poraz njihove zemlje u ratu u Tihom okeanu, koji je bukvalno preokrenuo tok celog tog sukoba u korist Amerikanaca.

Građani Jokosuke danas u prisustvu američke baze uglavnom vide ekonomsku korist jer ona pruža priliku za zapošljavanje i privlači turiste. Mada ima i onih koji strahuju da bi njihov grad mogao da postane meta za napad protivnika, prevashodna briga je činjenica da su ti nosači mašine na nuklearni pogon, odnosno, da sadrže po dva mini reaktora - nesreća vezana za izlivanje radijacije, dakle, kao neposrednija i opipljivija opasnost, čini se, stanovništvo Jokosuke uznemirava više od scenarija za mogući rat.

Turistički obilazak vojne luke u Jokosuki

Vojna luka, čija je osnovna funkcija da brani srce države, prestonicu Tokio i okolne velegrade Jokohamu, Ćibu i Kavasaki, ne samo što je nerazdvojni deo naselja Jokosuke, već je i glavni razlog zašto svako u Zemlji izlazećeg sunca zna za njegovo postojanje. Otud je prirodno da je njen četrdesetpetominutni obilazak brodom uključen ne samo u turističku ponudu grada, već i predstavlja najsjajniji dragulj u toj ponudi.

Vođa puta će pružiti ne samo interesantne informacije o tipovima brodova, njihovoj nameni i karakteristikama, već ubaciti i podatke enciklopedijske prirode i detalje koji se čine prikladnim za magazinsku rubriku "Verovali ili ne".

Tako će vam reći da se u samoposlugama i restoranima unutar američke baze u Jokosuki ne koriste novčići od jednog centa, jer je trošak njihovog transporta u Japan veći od njihove vrednosti, zbog čega se cene zaokružuju na pet ili deset centi.

Od turističkih vodiča može se saznati i da je svrha betonskih elemenata koji štrče iz vode na ulasku u luku da razmangnetišu plovila i tako ih učine bezbednijim od plutajućih mina. Štaviše, trup minolovaca ugneždenih u luci, kažu, je napravljen ne od metala već ojačane plastike, iste vrste koja se koristi u kadama u kupatilima, kako bi oni ostali imuni na magnetne mine koje treba da uklanjaju.

Kuriozitet je i da se neposredno uz japanske vojne brodove u uvali koja je dom bunkerima za podmornice i plovilima koja pružaju logističku podršku nalazi civilna fabrika proizvođača automobila "Nisan". Ispred nje, na samoj obali je parking koji može da primi čak 17.000 vozila - ona se odatle ukrcavaju u gigantske brodove kapaciteta pet do osam hiljada četvorotočkaša, koji te mašine isporučuju diljem Japana i preko okeana.

Tu je i egzotična građevina nalik dvorcu ili luksuznom hotelu za koju vodič otkriva da je zapravo prostrano postrojenje za spaljivanje smeća, koje je namerno napravljeno tako da intrigira ne bi li privuklo pažnju građana na probleme vezane za odlaganje otpada.

Šarenolik i na momente lak sadržaj ture, kao i pogled na otvoreno more, znači da u obilazak vojne luke danas rado idu ne samo ljubitelji vojne tehnologije I očevi sa sinovima, već i najstariji građani, uključujući tu i žene, odnosno, svi posetioci grada koji su uplatili turistički aranžman u njemu.

Učesnici obilaska s turističkog brodića listom silaze zadovoljni, uzbuđeno deleći utiske o neobičnom iskustvu prolaska na dohvat ruke od podmornica i nekoliko desetina drugih ratnih plovila, očarani šarmom i humorom vodiča, te s osećajem da su saznali puno toga o čemu ranije nisu ni pomišljali.

Oni tako nesvesno upijaju (delom istinitu ali suštinski propagandnu) poruku da je vojna luka čvrsto inkorporirana u život lokalne zajednice i njenu ekonomiju, te da domaća i strana, saveznička vojska nisu prosto zastrašujuće, mračne ratne mašine čiji je zadatak razaranje, već građanstvu pristupačne organizacije koje imaju i prijateljsko, prijazno lice, te čak mogu biti zabavne.

недеља, 22. децембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње