Kako se služi vojska u Evropi 2024. godine – od softvera za izbor regruta do peći na drva

Finska

Jedna od godinama najsrećnijih zemalja na svetu – Finska, nikada nije ukidala obavezu služenja vojnog roka. Finska ima i najtransparentniji sistem – gde su sve informacije, do najsitnijih detalja dostupne javnosti i to na finskom, švedskom i engleskom jeziku. Imena oficira, fizički zahtevi i način testiranja regruta nisu tajna.

Godišnje oko 21.000 mladih Finaca odsluži vojsku u trajanju od 165, 255 ili 347 dana. Sve zavisi u kom rodu ili službi vojske borave.

Obuka za vojnike traje tri meseca. Osnovna obuka traje mesec i po dana, a specijalistička takođe mesec i po. Kao i u Vojsci Srbije, na primer.

Postoji i sajber služenje vojnog roka. Posle osnovne obuke od mesec i po dana, vojnici idu u specijalističke centre za sajber odbranu. U slučaju rata zaduženi su za sajber odbranu svoje otadžbine – Finske.

U kasarnama Odbrambenih snaga Finske vojnici spavaju u sobama sa osam do 12 kreveta, a kupatila su zajednička. Na terenu, vojnici su smešteni u šatorima za 10 do 20 osoba i greje ih peć na drva.

Zvanični podaci kažu da 3.000 mladih uloži prigovor savesti i služi civilno. Oko 23 odsto mladih, prema kriterijumima Odbrambenih snaga Finske, nije sposobno za vojsku.

Švedska

Jedna od zemalja koje su vratile vojnu obavezu je Švedska. Zanimljivo je da su do 2010. vojsku obavezno služili samo muškarci, a kada je obaveza vraćena 2017. na regrutaciju se prijavljuju i žene.

Međutim, obaveza je formalna jer godišnje od 120.000 mladića i devojaka koji stasaju za vojsku, nešto manje od 5.000 obuče uniformu. Svi su obavezni da se prijave na veb-portal, popune uputnike i onda vojska bira. U proces odabira ulaze mladi ljudi koji su u upitniku naveli da bi služili vojsku. Tako Oružane snage Švedske dobiju realno motivisane i spremne regrute.

Vojni rok traje četiri do 11 meseci i onda se vojnici prevode u rezervni sastav ili nastavljaju obuku u oružanim snagama, ako žele da budu oficiri i podoficiri.

Norveška

Sličan hibridni sistem ima i Norveška. Svi mladići i devojke koji napune 18 godina popunjavaju upitnik. I njih je oko 60.000 godišnje. Zatim, nešto manje od jedne trećine ili 17.500 mladih bude pozvano u regrutacione centre i vojska izabere 8.500 fizički najspremnijih. Od toga broja uspešno završi vojnu obuku oko 7.500. Trećinu regruta čine žene.

Posle vojnog roka koji najčešće traje 12 meseci, vojnici prelaze u rezervni sastav ili nastavljaju obuku za podoficire i oficire. Rezervisti imaju brojne privilegije prilikom zapošljavanja u javnim službama.

Danska

Takođe formalno obavezni, ali realno dobrovoljni vojni rok ima i Danska. Mladi Danci imaju sve informacije o služenju vojnog roka u Oružanim snagama Kraljevine Danske i gde, kada i kako mogu da se prijave. Vojni rok traje za većinu regruta 8 meseci, a u pojedinim jedinicama kraljevske garde 9 do 12 meseci.

Uslovi su odlični, odnosno postoji visok standard u kasarnama. Ali su zato i psihofizičke norme visoke i zahtevnije od drugih vojski. Zvanični podaci kažu da je u 2022. godini od oko 39.000 mladih, 15.419 bilo sposobno za vojsku ili samo 40 odsto. Od tog broja, 4.717 je služilo vojsku, a 523 civilnu službu. Poređenja radi, 1999. godine od 30.000 mladića, 57 odsto bilo je sposobno za vojsku.

Estonija

Jedina bivša komunistička zemlja, članica Evropske unije i NATO-a koja nikada nije ukidala vojni rok je Estonija. Najveći broj regruta služi osam meseci, a rezervni oficiri, podoficiri, pripadnici roda telekomunikacija i sajber odbrane služe 11. Prva četiri meseca izvodi se indivudalna osnova i specijalistička obuka, a ostatak je kolektivno uvežbavanje u okviru konkretne vojne jedinice. Obuka se odvija što je moguće bliže prebivalištu regruta.

Posle odsluženja vojnog roka, vojnici se raspoređuju u jedinice po teritorijalnom principu. Kako bi se u potencijalnom oružanom sukobu ljudi poznavali, imali veće međusobno poverenje i dobro poznavali teren koji brane od potencijalnog agresora.

Postoji civilna služba. Od oko 6.500 mladića koji postanu punoletni godišnje oko 3.500 služi vojsku. Civilna služba traje 12 meseci.

Letonija

Od 1. januara 2024. godine vojska je obavezna u Letoniji. Tokom cele 2023. postojalo je dobrovoljno prijavljivanje, kao privikavanje javnosti na služenje vojnog roka. Na prvi poziv za 300 mesta prijavilo se 468 ljudi. Tokom cele 2022. ukupno 1.239 mladih Letonaca dobrovoljno se prijavilo za služenje vojske. Nema javnih informacija koje su vojne potrebe za ljudima.

Za sada vojska ima oko 6.700 uniformisanih pripadnika i 17.400 rezervista u vojnim i jedinicama Nacionalne garde. Zvaničan stav države jeste da neće slati vojne pozive za obavezno služenje sve dok se dovoljan broj ljudi javlja dobrovoljno.

Litvanija

Još jedna od retkih zemalja koja je ukinula vojnu obavezu, 2010, pa vratila 2015. godine. Iako vojna obaveza postoji, kompjuterski program koji bira ko će služiti vojsku i male potrebe za regrutima rezultiraju da samo mali broj zaista služi vojsku.

Od ukupno 23.000 mladih Litvanaca koji godišnje stasaju za vojsku, samo 3.500 do 4.000 služi u oružanim snagama. Poslodavci dobijaju šestomesečnu subvenciju ukoliko njihov zaposleni bude odabran za služenje vojske. Za sve regrute vojni rok traje 9 meseci, a posle toga većina prelazi u rezervu, a manji broj se aktivira.

Belorusija

Jedan od najrigidnijih sistema ima Belorusija, koja nikada nije ukidala vojni rok. Ukupno 45.000 mladića godišnje stasa za vojsku. Vojni rok traje 18 meseci za vojnike sa srednjom školom i 12 za visokoobrazovane.

Prema zvaničnim podacima 2020. godine, 2021. godine po 6.000 mladića je upućeno na služenje vojnog roka, a 2022. i 2023. po 10.000. Iako broj regruta raste i dalje većina ne služi iz raznih razloga, uglavnom medicinskih. Kazna za neodazivanje na poziv je do pet godina zatvora.

Austrija

Građani Austrije su 2013. godine na referendumu odbili ukidanje obaveze služenja vojnog roka. Poslednjih nekoliko godina broj vojno sposobnih je oko 30.000 i u proseku 55 odsto ili 16.000 služi vojni rok od šest meseci, a 45 odsto ili 14.000 civilni rok od devet meseci.

Posle vojnog roka vojnici se prevode u rezervni sastav austrijske vojske. Manji broj se zaposli kao profesionalni vojnici. Ima slučajeva i postoji mogućnost da posle vojnog roka regrut potpiše ugovor na tri meseca rada u vojsci i dobija mesečno platu od 3.700 evra.

Švajcarska

Jedna od najjačih tradicionalnih vrednosti Švajcarske je služenje vojske. Na referendumu 2013. Švajcarci su značajnom većinom odbili ukidanje vojne obaveze. Vojni rok traje 18 nedelja osnovne obuke i dodatnih 18 za rezervne podoficire i 22 nedelje za oficire. Posle toga mladi ljudi su devet godina rezervisti, a oficiri i podoficiri ostanu rezervisti i do 65 godine života u skladu sa činom i dužnostima.

Kako bi unapredila stanje ljudskih prava, Švajcarska je od početka 2023, uz katoličke i protestantske, uvela i vojne sveštenike za muslimane i Jevreje.

Zaposleni regruti dobijaju naknadu od šest franaka dnevno. Zakonom je zabranjeno dati otkaz regrutu ili rezervisti na obuci. Ko ne služi vojsku, plaća porez od tri odsto od godišnje plate i to 11 godina zaredom. Civilna služba za prigovarače savesti traje 180 dana.

Zvanični brojevi kažu da godišnje od 42.000 mladih koji napune 18 godina, 28.000 je sposobno za vojsku, a vojni rok služi 16.000. I to je i više nego dovoljno da se popuni vojska koja sa aktivnim pripadnicima i mobilisanim rezervistima broji 140.000 ljudi.

Grčka

Najstroži sistem služenja vojnog roka ima Grčka. Oružane snage imaju svake godine oko 47.000 regruta. Vojni rok traje 12 meseci, civilna služba 15 meseci. Na egejskim ostrvima vojska se služi devet meseci. Skraćeno služe na primer mladići u porodicama sa četvoro i više dece, vrhunski naučnici i regruti čiji su roditelji stariji od 70 godina.

Vojsku ne služe žene, monasi na Atosu, samohrani roditelji, očevi troje ili više dece i zdravstveno nesposobni za vojsku.

Od ukupno 59.000 mladih koji godišnje postanu punoletni, 80 odsto služi vojsku, a 20 čine nesposobni za vojsku, oslobođeni vojne obaveze i prigovarači savesti.

Kipar

Sličan i strog sistem ima Kipar. Nema zvaničnih podataka koliko ima regruta i kakve su konkretne dužnosti koje obavljaju. Severni deo ostrva je pod turskom okupacijom već 50 godina i zato nema opuštanja. Nacionalna garda Kipra broji 12.000 vojnika, a godišnje 5.100 mladića postane punoletno.

Vojni rok traje 14 meseci i u izuzetnim slučajevima zbog zdravstvenih ili porodičnih razloga može biti kraći. Međutim, nema podataka koliko je vojno sposobnih i koliko mladih uloži prigovor savesti na koji ima pravo.

Turska

Iako nema mnogo zvaničnih podataka, u Turskoj zvanično obavezni vojni rok traje 6 meseci. Služi se u vojsci i u Žandarmeriji koja je u miru potčinjena Ministarstvu unutrašnjih poslova. Regruti posle odsluženja prelaze u rezervu ili konkurišu za posao u vojsci ili žandarmeriji.

Zvanični podaci o broju regruta nisu dostupni. Medijske procene na osnovu intervjua vojnih zvaničnika govore da u vojsci u svakom trenutku ima oko 200.000 regruta. Nema podataka koliko služi u Žandarmeriji. Vojnici ne idu na borbene dužnosti, odnosno ne učestvuju u borbama protiv kurdskih pobunjenika.

Moldavija

Iako više godina radi na ukidanju obaveze služenja vojnog roka, Moldavija zbog ograničenih finansija i dalje poziva regrute i ima vojnu obavezu.

Vojni rok traje 12 meseci i tokom 2023. godine uniformu je obuklo oko 2.750 Moldavaca. Kako godišnje 12.000 mladih postane punoletno, činjenica je da većina ne služi vojsku i da se vojska u realnosti služi dobrovoljno.

Širom Evrope postoje što zvanične, što nezvanične inicijative da se vrati obaveza služenja vojnog roka ili da se poveća broj regruta. U Srbiji je zvanično vraćanje vojne obaveze predložio Generalštab.

U Danskoj, na primer, desno orijentisane partije traže da se broj regruta utrostruči, a u Nemačkoj i Holandiji postoji debata da se zbog rastućih tenzija u svetu i nedovoljnog interesovanja za uniformu vrati obavezno služenje vojnog roka.