Ijan Bremer za RTS: Veliki rizici u 2024 – ishod američkih izbora, Bliski istok i veštačka inteligencija

Bremer, koji je šef organizacije za procenu rizika "Evroazijska grupa", i jedan od najvećih američkih mislilaca, objasnio je u intervjuu za RTS ko su "crni labudovi" i "sivi nosorozi" koji su se nadvili nad svetom kao i koje nas potencijalne krize i globalni rizici očekuju u 2024. godini. 

Ovu 2024. vidite kao Voldemora među godinama, toliko strašnu da joj se ni ime pominje. Zašto kao najopasniji od tri rata koji će dominirati, Izrael protiv Hamasa, Rusija protiv Ukrajine, vidite rat Amerike protiv sebe same? U godini u kojoj Amerikanci biraju predsednika, ko je žrtva tog rata u Americi, a kakve su posledice globalno?

Reč je o sukobu republikanci protiv demokrata – Tramp protiv Bajdena – dva veoma nepopularna kandidata. Sjedinjene Države su veoma moćna država ekonomski i vojno, ali američki politički sistem je u krizi.

Ako Tramp pobedi na izborima, Bajden i njegovi saradnici očekuju da će Tramp politizovati pravosuđe, poresku upravu, savezni istražni biro i da će krenuti u obračun sa njima, da će se suočiti sa istragama i zatvorom. A ako Tramp izgubi, on će završiti u zatvoru.

Sve se to dešava u nestabilnim i opasnim globalnim okolnostima. Jedno je ako ste pilot u avionu koji je na 40.000 metara visine i date nepouzdanom pilotu da upravlja, ali sunčano je, nema vetra, verovatno će sve proći kako treba. Ali ako taj nepouzdani pilot treba da prizemlji avion dok besni uragan i ne vidite pistu, avion bi mogao da se sruši. Situacija u Sjedinjenim Državama 2024. sve više liči na taj scenario.

Kada govorimo o globalnim posledicama, ako Tramp pobedi, a on ukrajinskog predsednika Zelenskog vidi kao neprijatelja, koji odbija da pokrene istragu protiv Bajdena ili njegovog sina Hantera Bajdena, primoraće Ukrajinu da prihvati kraj rata po uslovima neprihvatljivim za Ukrajince, a ako to odbiju, uskratiće svu pomoć. To će značiti egzistencijalnu krizu za NATO, za Evropsku uniju u kojoj su Poljaci, Baltik, a koji se snažno protive Trampu i snažno podržavaju Ukrajinu. Drugi, poput Mađara, mogu da kažu hajde da prekinemo veze sa Putinom i da sarađujemo sa Trampom.

Sve to je ozbiljan problem za NATO. Na Bliskom istoku, Tramp je onaj koji je govorio – oni nikada nisu napadali mene, da sam ja bio predsednik, Hamas nikada ne bi napao, nikada ne biste videli napade Huta, jer ja sam ubio Kasema Solejmanija u Iranu. Ako postane predsednik, nastojaće da pokrene napade na Iran i to su sve izuzetno opasne okolnosti, cene nafte će rasti – mnogo opasnije okolnosti 2024. i 2025, nego u prethodnim izbornim ciklusima u Americi.

Vi takođe sumnjate čak i u miran transfer vlasti, i u slučaju Trampove pobede, ali i u slučaju da Bajden izgubi izbore, u izveštaju navodite da će se osporavati legitimitet predsednika. O kakvoj Americi govorimo, njenoj demokratiji i institucijama?

U izveštaju vidite da poverenje Amerikanaca u institucije, u sudstvo, zakonodavstvo, predsednika, medije i crkvu postojano opada već decenijama. Ako Amerikanci ne veruju u politički sistem, liderima i institucijama, teže je održati demokratski sistem.

U Koloradu i u Mejnu ste videli odluku bez presedana, da Tramp ne može da bude na glasačkom listiću za unutarstranačke izbore i to je sada na Vrhovnom sudu. Sve to je bez presedana i neko bi mogao da pomisli: u redu, sistem tako funkcioniše, ali realnost je da ako bilo koji predsednik u demokratskom sistemu pokuša da poništi izbore, pa se opet kandiduje, to je problem u bilo kojoj funkcionalnoj demokratiji, a u Sjedinjenim Državama nije i to je ogolilo krizu američke demokratije.

Na američke predsedničke izbore utiče i rat u Gazi, ali kada govorimo njegovim posledicama po regionalnu i globalnu bezbednost, u izveštaju o najvećim rizicima 2024. o Bliskom istoku kažete – barut je suv, a previše aktera drži šibicu. Koliko je blizu scenario obračuna Izraela sa Hezbolahom u Libanu? Ko će prvi zapaliti tu šibicu?

Svakog dana smo bliži tom scenariju. U izveštaju navodimo da će se taj rat proširiti, nije moguće da se zadrži na Gazi. Amerikanci i Britanci, uz podršku nekih od saveznika, koji nisu brojni, bombarduju Hute u Jemenu. To je značajna eskalacija.

Takođe, izraelski ratni kabinet vidi ovaj rat kao priliku da degradira Hezbolah, da ga odvrati od granice, to je veoma realan rizik kome svedočimo.

Tu su svi iranski proksiji, ne samo Hezbolah već i šiitske militantne grupe u Iraku i u Siriji, a takođe imate i milione muslimana u regionu i širom sveta, mnogi od njih su radikalizovani i mogu da pribegnu nasilju, zbog nasilja koje gledamo na Bliskom istoku. Zbog svega toga, veoma je verovatno da će situacija na Bliskom istoku nastaviti da eskalira.

Može li se reći ko će prvi zapaliti tu šibicu? Ko vidi kao svoj interes da načini prvi korak ka krajnjem obračunu?

Izraelci naravno imaju kapacitet za velike udare na Hezbolah na severnoj granici, svi iranski proksiji takođe mogu da pokrenu napade u kojima bi stradali američki građani na dužnosti u regionu, to bi dovelo do eskalacije konflikta.

Amerikanci bi odgovorili, možda i Iranci.

U zavisnosti od toga koliko ozbiljni budu napadi Hezbolaha na Izrael, i Izrael bi mogao da pokrene udare na Iran, tako da je mnogo aktera koji su već popalili mnogo šibica i bacaju ih na taj suvi barut. Vatra se već ozbiljno širi Bliskim istokom.

Sa druge strane, rat u Ukrajini već dugo je rat iscrpljivanja, sada ulazi u treću godinu. Šta vas uverava da će Ukrajina ove godine biti podeljena? Iako naglašavate da je to neprihvatljiv scenario i za Ukrajince i za Zapad.

Ja ne želim da Ukrajina bude podeljena. Ne mislim da je to fer, ali ne vidim da Ukrajinci imaju vojne kapacitete da povrate teritorije. Rusi su spremniji da nastave ofanzivu tokom naredne godine, možda dve. Ukrajinci to neće prihvatiti, jer Ukrajina podeljena na dva dela za njih nije prihvatljiv ishod, a to znači da će delovati iz očaja, prema Rusiji naročito, što vodi većem riziku.

Politika u vezi sa ratom koji je snažno podržan koalicijom koju predvode Sjedinjene Države, sa snažnom podrškom članica Evropske unije i NATO-a, postaje sve komplikovanija. To je rezultat podela u Americi, u Evropskoj uniji. Nespremnost da se troši više novca i da se opterećuju poreski obveznici postaje dominantna u 2024.

Ovaj razgovor počeli smo razgovorom o Americi i Bliskom istoku, Ukrajina više nije prioritet, kao što je bila prethodne dve godine. Američki državni sekretar Entoni Blinken bio je već četiri puta u Izraelu u poslednjih nekoliko meseci, nije bio u Kijevu. To je znak manje važnosti za Ameriku i za Zapad, a posledica je da će Ukrajina biti manje sposobna da se brani.

I zaista, videli smo da je ta pomoć počela da bledi već tokom prethodne godine, kako će se to odvijati do kraja 2024. i sa kakvim posledicama globalno?

Veće podele u okviru NATO-a i Evropske unije, nakon prošle godine, gde je saradnja u transatlantskom savezu dostigla vrhunac, teško će tako dalje.

Za same Ukrajince, činjenica je da opet mogu da se suoče sa direktnim pretnjama i pitanjem održivosti tamošnje vlade. Nadam se da će moći da nastave ka EU, da će moći da se oslone na snažne bezbednosne garancije Amerike i Zapada, ali to sada ide sporo i nejasno je da li će SAD i njeni saveznici moći tako nešto da ponude, pre nego što političke podele postanu prevelike.

U izveštaju naglašavate da američki saveznici u Evropi, vide stopiranje američke pomoći Ukrajini kao Avganistan 2.0, ali sa značajnijim bezbednosnim posledicama po samu Evropu. O kojim posledicama govorite, ako se ide ka nekom rešenju za kraj konflikta?

To se razlikuje od države do države. U Avganistanu, Evropljani su se borili rame uz rame sa Amerikancima 20 godina, a Amerikanci su odlučili da se jednostrano povuku ne mareći mnogo šta Evropljani o tome misle. Do pre samo nekoliko meseci, predsednik Bajden je govorio da će podržavati Ukrajinu svim sredstvima, koliko god bude bilo potrebno. Samo nekoliko meseci kasnije više nije siguran da li može da nabavi novac. To nije baš dobra poruka za evropske saveznike. To nije dobra poruka za NATO saveznike. I to je izazov.

I sve o čemu smo do sada razgovarali nateraće globalnu ekonomiju da nastavi sa kolebanjem. Kakve će političke posledice to imati, ove godine glasa dve trećine birača u svetu?

Izbori su manje više stabilni svuda osim u Americi.

Mnoge države, poput Indije i Indonezije, Meksika, svuda će to ići glatko.

Izuzetak je Pakistan, važna i velika država, sa teškom ekonomskom situacijom, suočiće se sa velikom nestabilnošću i nasiljem.

Izbor aktuelnog tajvanskog potpredsednika za predsednika dovešće do tenzija između Amerike i Kine, jer ga Peking vidi kao snagu koja podupire nezavisnost. Zbog svih ratova, Amerikanci ne traže kavgu sa Kinezima. Ni kineska ekonomija ne stoji najbolje, pa ni Kinezi ne bi u konflikt sa Amerikom, tako da je to ironija i paradoks, da tu stojimo bolje nego prošle godine.

Šta vas čini uverenim da populističke partije neće uzdrmati evropske mejnstrim partije?

Populistima ide veoma dobro u brojnim evropskim državama. Ali, kada govorimo o evropskom parlamentu, tu ćemo gledati koalicionu vladu i pošto govorimo o 27 država, to će nalikovati na koalicionu vladu koju trenutno vodi Ursula fon der Lajen. 

Slično kao i kod rasta populista u Evropi, i odnos Kine i Amerike i BRIKS-a naspram G7, o čemu smo mnogo pričali prošle godine, vi ove godine vidite kao sporedne teme. Kako smo došli do toga?

Mi sada imamo nastavak uobičajene vojne komunikacije na najvišem nivou između Kine i Amerike, koju nismo imali prethodne tri godine, to uverava da nećemo svedočiti eskalaciji. Povodi za trvenja između Kine i Amerike ostaju, ne samo Tajvan, koji sam pomenuo, nego i kontrola izvoza u domenu visoke tehnologije, pitanje Južnog kineskog mora, to će sve ostati i u 2024. Ali namere da se upravlja tim pitanjima su intenzivnije nego prethodnih godina.

Mnogo je ove godine takozvanih crnih labudova, izazova koji ne mogu da se predvide, a vi veštačku inteligenciju vidite kao sivog nosoroga, pretnju koji svi vide, ali je ignorišu. Šta bi sve moglo da pođe po zlu?

Svi su mnogo uzbuđeni zbog veštačke inteligencije i pitanja kako bi ljudski kapital mogao da bude produktivniji u svakom sektoru globalne ekonomije i kako bi to moglo da vodi ka većoj globalizaciji i većem rastu. Ali takođe znamo da bi sve to moglo da vodi ka ozbiljnim sporednim efektima, kao što je industrijalizacija vodila klimatskim promenama. U slučaju veštačke inteligencije sve se dešava prebrzo, tehnologija se mnogo brže menja, mnogo brže od sposobnosti vlada da odgovore na sve te promene. To sve znači da dezinformacije kreirane veštačkom inteligencijom, sajber napadi, čak i novo oružje, sve će to biti sve veća pretnja tokom 2024. i 2025. To su veliki rizci koje svi potcenjuju.