Iran uzvraća udarac, specijalci upali na tanker u Omanskom moru

Osvetnička akcija iranskih specijalaca, kako su je nazvali mediji u Teheranu, izvedena je u Omanskom moru i za svega pola časa, specijalci mornarice Irana su preuzeli kntrolu nad brodom i preusmerili ka luci Bandar e-Jar.

Na "Sent Nikolas", koji se do prošle godine zvao "Suec Rajan" i posluje u sklopu grčke kompanije "Empajer navigejšn", je u iračkoj luci Basra natovareno 145.000 tona nafte i planirano je da, kroz Suecki kanal, doplovi do Turske.

"Nakon nezakonitih radnji vezanih za Suec Rajan u aprilu prošle godine i krađe iranske nafte, tanker pod imenom Sent Nikolas je zaplenjen u znak odmazde po odluci suda i preusmeren ka iranskoj luci", javila je iranska agencija Fars.

Gusarske akcije SAD i Irana

Američka mornarica je "Suec Rajan" zaplenila u aprilu prošle godine u Južnom kineskom moru, a posle nekoliko dana neizvesnosti, brod je naglo promenio kurs i zaplovio ka Teksasu, gde je iz njega istovareno 800.000 barela zaplenjene iranske nafte.

Vlasti u Teheranu su, odmah zatim, zapretile odmazdom, što je donelo ozbiljne brige brodarskim kompanijama koje prevoze naftu kroz Ormuski tesnac. Ormuskim moreuzeom prolazi petina ukupne trgovine tim energentom u svetu.

Način na koji su iranski specijalci upali na "Sent Nikolas" neobično podseća na sled događaja od 19. novembra, kada su jemenski Huti u tesnacu Bab el Mandeb, upali na brod „Galaksi lider“ i razvili palestinsku zastavu, pre nego što su ga odvezli u luku Hodeida.

Kao i Huti, i iranski specijalci su na brod konopcim spustili iz helikoptera i odmah zatim prekrili sigurnosne kamere.

Jemenski komandosi su oteli brod jer mu je vlasnik izraelski tajkun Abraham Rami Ungar, a akcija je usledila nedugo pošto je „Galaksi lider“ prošao pored broda „Behšad“, plovećeg špijunskog centra iranske Revolucionarne garde.

Baraž u Crvenom moru

Svega dan pre iranskog upada na tanker "Sent Nikolas", jamenski Huti su ispalili više od 20 projektila i bespilotnih letelica ka britanskim i američkim ranim brodovima koji patroliraju Crvenim morem.

"Ukupno 18 bespilotnih letelica, dve protivbrodske krstareće i jedna protivbrodska balistička raketa oborene su u zajedničkoj akciji aviona F-18 sa nosača Dvajt Ajzenhauer, američkih brodova Grejvli, Mejson i Labun i britanskog Dajamonda", saopštila je američka Centralna komanda.

Gotovo istovremeno, jemenski general Jahja Sare objasnio je da ovaj napad predstavlja odmazdu za smrt desetorice jemenskih boraca, koji su 31. decembra stradali u napadu američkih helikoptera.

Politički haos i pretnja napadima na brodove u Crvenom moru navele su desetak najvećih brodarskih kompanija da privremeno obustave plovidbu ovim morem i teret i posade preusmere na 20.000 kilometara, ili 44 dana plovidbe dužu i dramatično skuplju rutu koja vodi oko Rta dobre nade.

Kompanija "Si-Ejč Robinson" (C.H. Robinson) već je oko Afrike uputila 25 brodova, dok će istim putem ploviti i belgijski vlasnici flote tankera "Juronav" (Euronav), tajvanski "Evergrin", norveški "Frontlajn", nemački "Hapag Lojd", danski "Maersk" i mediteranska kompanija "Em-Es-Si".

Broj brodova koji prolaze Sueckim kanalom već je za 40 odsto manji nego godinu dana ranije, dok se prolaz čeka bar dve sedmice, odnosno dvostruko duže nego u normalnim okolnostima.

Bitka za prevlast na morima

Bitka za prevlast na morima u bliskoistočnom regionu počela je još pre četiri godine, kada je Izrael počeo kampanju napada na iranske brodove koji su morem prevozili naftu i oružje za brojne grupe koje su se, svaka na svoj način, borile protiv vlade u Tel Avivu.

Iran je uzvraćao manje vidljivim napadima, pa je u maju 2021. godine njegova raketa pogodila brod za prevoz kontejnera „Lori“, čiji su vlasnici Izraelci. U ovom napadu, koji je potvrdila i izraelska vojska, nije bilo povređenih ni ozbiljnije materijalne štete. Količina štete i način na koji su napadi izvedeni naveli su zapadne obaveštajne službe da zaključe da Iranci i nisu želeli da ozbiljno oštete brod, već da samo pošalju poruku da mogu da uzvrate udarac bilo kada i bilo gde.

Izrael je, pak, svoju seriju napada na iranske brodove pokrenuo kako bi sprečio širenje vojnog uticaja Teherana i pokušaje te države da nekako zaobiđe blokadu na izvoz iranske nafte koju su uvele Sjedinjene Države.

Pomorski element iransko-izraelskog sukoba, smatraju analitičari, tek je deo šireg fronta koji je Teheran u poslednjih petnaestak godina osmislio kako bi naoružao listom sve milicije i oružane grupe koje za cilj imaju uništenje Izraela – od Hezbolaha u Libanu, preko brojnih grupa u Siriji i Iraku, zatim Huta u Jemenu i Hamasa i Islamskog džihada u Pojasu Gaze.