Mogu li sudovi da pobede Donalda Trampa

Donald Tramp ne može da se kandiduje za predsednika u saveznoj državi Kolorado, odlučio je tamošnji Vrhovni sud zbog učešća bivšeg predsednika u nemirima u Vašingtonu 6. januara 2020. godine.

Tada je veliki broj Trampovih pristalica protestovao, tvrdeći da su predsednički izbori pokradeni i upao u zgradu Kongresa.

Da li ova zabrana predstavlja početak niza sličnih zabrana sve dok Tramp ne izgubi šansu da pobedi na izborima ili će Vrhovni sud SAD da je poništi i time stavi tačku na takav ishod?

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevan Nedeljković rekao je da ga odluka Suda Kolorada nije iznenadila i da će Vrhovni sud Sjedinjenih Država vrlo verovatno poništiti tu presudu.

Naveo je da se protiv Trampa vodi nekoliko procesa u različitim državama kojima se teži da se nekadašnjem američkom predsedniku zabrani da se nađe na izbornim listiću, makar na preliminarnim izborima, prajmersima.

Prajmersi su, kako je objasnio, unutarstranački izbori u dve ključne partije – Republikanskoj i Demokratskoj, koji traju od januara do juna i tada članovi partija odlučuju o tome ko će biti kandidat za predsednika. 

Konačna odluka se, navodi, donosi na konvenciji u avgustu i u ovom trenutku deluju da će pobedu odneti Donald Tramp i Džozef Bajden. 

"Vrhovni sud u Koloradu suštinski ima neko očekivanje u pogledu delovanja Vrhovnog suda SAD, tj. da će on vrlo verovatno poništiti presudu koja je doneta na nivou Kolorada zato što konzervativci, ali ne samo zato, drže većinu u Vrhovnom sudu SAD“, rekao je Nedeljković.

Zato je, kako kaže, ostavljen period do 4. januara, jer zapravo od tada suštinski kreće da važi ova presuda.

"Do tada imamo neku vrstu pravnog vakuuma gde je ostavljen prostor da deluju i druge instance", rekao je Nedeljković.

Dašić o odluci Vrhovnog suda SAD 

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Marko Dašić smatra da je ovde reč o nekoliko paralelnih procesa i da se u ovom trenutku može predvideti da će Vrhovni sud oboriti ono što se desilo u Koloradu.

Pobunom protiv institucija smatra se upad pristalica Donalda Trampa u zgradu Kongresa na Kapitol hilu 6. januara 2024. godine.

To je prvi put u istoriji da se koristi Odeljak 3, 14. amandmana Ustava SAD za diskvalifikaciju predsedničkog kandidata.

"Ovde razgovaramo o jednom arhaičnom pravilu koje otvara nekoliko veoma važnih pitanja. Prvo – da li se odnosi na predsednika, drugo – da li je Tramp uopšte potpirivao pobunu ili je sve moglo da se podvede pod prvi amandman, kroz slobodu govora, i treće – da li važi predsednički imunitet. O tome tek treba da se izjasni Vrhovni sud", rekao je Dašić.

Imamo, ističe, nekoliko paralelnih procesa, nije to baš tako jedna jednosmerna ulica, pa sad iz Kolorada idemo na Vrhovni sud i čekamo šta će se desiti.

"Ako ideološki gledamo postavku trenutno u Vrhovnom sudu, 6:3 je u korist konzervativaca kada pojednostavimo. Međutim, sud sudi nepristrasno“, rekao je Dašić.

U ovom trenutku, ističe, možemo i sa nekim višim stepenom sigurnosti da predvidimo da će Vrhovni sud da obori ovo što se desilo u Koloradu.

Napomenuo je da je Trampu po ovoj prvostepenoj presudi oduzeto pravo da bude na glasačkom listiću za unutarpartijske izbore, a ne generalne, iako je optužnica pisana tako da se tražilo isključivanje Trampa na svim budućim izborima.

Maroević: Sudski procesi nisu naškodili Trampu

Urednik Internet portala RTS-a Rade Maroević rekao je da sudski procesi protiv Trampa nisu naškodili njegovoj kandidaturi. 

"Paradoks te američke demokratije jeste u tome da što se više procesa vodi protiv Trampa, njegov popularnost je sve veća, njegove poruke su sve jasnije", rekao je Maroević.

Veliko pitanje je, kako kaže, kakva je sudbina ostalih protivkandidata unutar Republikanske stranke i na kraju krajeva protivkandidata Demokratske stranke u novembru, ukoliko Vrhovni sud odluči da presudu iz Kolorada obori.

Sagovornici su se saglasili oko toga da spoljna politika neće imati uticaja na predsedničke izbore u Americi.