Gorča kafa za Viktora Orbana – kako je Brisel Ukrajini odškrinuo vrata "na gurku"
Najavljivan kao istorijski i maratonski, Samit lidera Evropske unije prošle sedmice završio se odlukom da se Ukrajini i Moldaviji odobri početak pregovora. Ukrajina će, kako se očekuje, pregovarati dugo i neizvesno, a do samog početka došlo se na način prvi put viđen u Briselu. Mađarski premijer Viktor Orban demonstrativno je napustio salu pre ključnih odluka.
Jedna pauza za kafu u Briselu omogućila je Kijevu zeleno svetlo za početak pregovora i označila presedan u odlučivanju unutar Evropske unije. Umesto maratonskih pregovora i moguće blokade pri rezultatu 26 članica protiv Mađarske, nemački kancelar predložio je mađarskom kolegi da za vreme glasanja napusti salu, u kojoj se potom, do konsenzusa, moglo lako.
"Premijer Viktor Orban je omogućio tu odluku, odustao je od veta koji je najavljivao nedeljama i, s jedne strane, pokazao je da je vrlo uspešan u oblikovanju evropske agende, nametanju tema, stavljanja sebe i Mađarske u centar pažnje ali je, s druge strane, pokazao da ipak nema moć da samostalno blokira odluke koje ubedljiva većina drugih zemalja smatra bitnim", kaže dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.
Odluka u Briselu potom je označena istorijskom. Nakon što ju je omogućio, mađarski premijer nazvao je tu odluku nerazumnom.
A predsednik Francuske Emanuel Makron nagovestio je da se do Orbanovog "konstruktivnog uzdržavanja" došlo zakulisnom diplomatijom, i mnogo pre početka Samita.
Do sledećeg, početkom 2024. godine, ostaje još jedan mađarski veto – na 55 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini. Zauzvrat, Budimpešta očekuje da joj Brisel odblokira novac.
"Za sada obe strane, i Brisel i Budimpešta, kažu da nemaju nameru da se cenjkaju i da nije reč o tome, da Budimpešta ne pokušava, prema rečima mađarskih predstavnika, da vetom na pomoć Ukrajini izdejstvuje deblokadu nekih 20 milijardi evra iz evropskih fondova koji su namenjeni ovoj zemlji, ali još nisu odblokirani jer Evropska komisija očekuje da Budimpešta preduzme neke tražene reformske korake, pre svega u oblasti vladavine prava", rekao je Gajić
Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije, kaže da je stav EU da Ukrajini pomažu kroz privremeno finansiranje u prvim mesecima.
"A da će kasnije, kako se nadaju, u januaru na sastanku Evropskog saveta Viktor Orban popustiti i da će se naći rešenje da se Ukrajini odobre sredstva… Čak i da do toga ne dođe, glavne države članice, koje su finansijeri Ukrajine, razmatraju da kroz bilateralne odnose finansiraju Ukrajinu", navodi Zečević.
Početak pregovora očekuje se sledeće godine. Ukrajina je za sada dobila tek signal, važan za samu Uniju.
Dok je politička drama Orbanovog protivljenja trajala, predsednik Zelenski, nadomak treće godine rata, podsetio je na Majdan kada su se Ukrajinci digli pod zastavom Evropske unije.
"Nezvanično, unutar EU govori se da će ti pregovori trajati dugo, s obzirom na situaciju u Ukrajini. Uostalom, mislim da je status kandidata i otvaranje pregovora sa Ukrajinom više jedan politički i geostrateški gest EU, nego što je to odgovaralo realnom stanju u Ukrajini, u odnosu na probleme koje ima. Ta je zemlja u ratnom stanju, opterećena korupcijom, čiji se budžet uglavnom finansira iz inostranstva", navodi Zečević.
U zaključcima Samita i detalj koji sugeriše da se Unija obavezala da se i sama menja, već od leta. Pozitivan signal i za Zapadni Balkan. Ili bar za Crnu Goru i Srbiju – do 2030. godine.
Коментари