Tajvan odlučan da nastavi politiku ekonomskog odvajanja od matice Kine

Mediji u Istočnoj Aziji danas prenose intervju tajvanske ministarke ekonomije Vang Mejhue dat japanskom listu Nikei Azija, u kojem ona naglašava da će vlasti tog pacifičkog ostrva i u narednim godinama nastaviti politiku smanjivanja zavisnosti od tržišta i radne snage matice Kine.

 Vlada u Tajpeju, koju čini separatistička Demokratsko progresivna partija (DPP), od 2016. godine odlučno vodi Tajvan u smeru produbljivanja de fakto nezavisnosti i jačanja vojnopolitičke saradnje sa SAD, koja između ostalog obuhvata i ekonomsku politiku davanja podsticaja tajvanskim kompanijama da investiraju u zemlje geografskog juga, kao što su Vijetnam, Tajland, Indija i druge. 

Ministarka Vang u intervjuu japanskom časopisu za ekonomska i politička pitanja u Aziji naglasila je da su tajvanske kompanije u 2022. godini po prvi put uložile više novca u zemlje jugoistočne i južne Azije nego u maticu Kinu.

Konkretno, tajvanska preduzeća su investirala 5,2 milijarde američkih dolara u države južne i jugoistočne Azije i tačno pet milijardi u poslove u matici Kini.

Na Tajvanu će 13. januara biti održani novi predsednički i parlamentarni izbori, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da kandidat DPP ima prednost u odnosu na predstavnike opozicije u borbi za kormilo države. 

Ekonomsko odvajanje od matice Kine

Vladajuća DPP, od dolaska na vlast u 2016. sprovodi projekat poznat kao "Nova politika usmerenosti ka Jugu", koji je preokrenuo strategiju prethodne vlade partije Kuomintang.

Ta partija je nastojala da ostvari čvršće ekonomske veze sa maticom, ne samo kada su u pitanju investicije već i uvoz radne snage i liberalizacija viznog režima radi privlačenja turista iz matice. 

Takva politika Kuomintanga je, međutim, sredinom prošle decenije prouzrokovala nemir među mladim stanovnicima Tajvana, koji su se uplašili da bi radnici iz matice mogli da preplave ostrvo i drastično im umanje priliku za zapošljavanje.

Ona je izazvala i zabrinutost da bi Kineska komunistička partija kroz jače ekonomske veze mogla da ostvari veći uticaj na politiku na Tajvanu.

To je doprinelo pobedi DPP, koja je u poslednjih sedam i po godina radila na tome da, radi utvrđivanja političke nezavisnosti od matice, umanji ekonomsko oslanjanje na nju, što je sizifovski posao. 

Promena koju je DPP doneo u odnosu na vreme vlasti Kuomintanga može se videti i u padu broja Tajvanaca koji rade u matici Kini –  2015. godine bilo ih je 420.000, a 2021. samo 163.000.

I dok je taj podatak iz 2021. delom rezultat epidemije kovida, i u matici Kini i dalje radi visok procenat od 51 odsto svih Tajvanaca zaposlenih van ostrva, jasno je da je trend negativan, odnosno, da se prisustvo tajvanskih radnika u matici kontinuirano smanjuje i da se oni sve više sele u Vijetnam i Tajland. 

Taj trend je naročito vidan od 2018. godine, kada su tajvanske kompanije počele da reaguju na politiku režima tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je počeo da uvodi tarife od 10 do 50 odsto na pojedine proizvode uvezene iz Kine kako bi umanjio trgovački deficit SAD sa tom zemljom. 

Uzroci odvajanja

Krupni uzroci za prebacivanje tajvanskih postrojenja iz matice Kine u jugoistočnu i južnu Aziju, dakle, osim politike vlade u Tajpeju, su carine na proizvode iz Kine i tehnološke sankcije koje su SAD i njeni vojnopolitički saveznici uveli protiv Pekinga, a koje poskupljuju i fizički sputavaju poslovanje u matici.

 Tu je, naravno, i opšta atmosfera neizvesnosti koja poslednjih nekoliko godina vlada usled pretnje vojnog sukoba Tajpeja i Pekinga.

I rast cene radne snage u matici Kini takođe je delimično smanjio interesovanje tajvanskih firmi iz proizvodnog sektora za nju.   

Ipak, još je teško zamisliti temeljno ekonomsko odvajanje Tajvana od matice, kada se uzme u obzir da su tajvanske kompanije u kontinentalnoj Kini u svojim fabrikama i kancelarijama pred pandemiju zapošljavale oko deset miliona radnika.

Tajvanska kompanija "Fokskon" koja je, veruje se, na vrhuncu svoje aktivnosti u matici zapošljavala čak milion radnika, upravo je zahvaljujući obilju jeftine radne snage u kontinentalnoj Kini tokom proteklih decenija uspela da izraste u najveću svetsku elektronsku kompaniju. 

Takođe, smatra se da je 2019. godine, pre pandemije, u matici Kini živelo oko 1,2 miliona Tajvanaca. Kumulativno ulaganje tajvanskih kompanija u maticu Kinu od kraja osamdesetih do te godine iznosilo je oko 193 milijarde američkih dolara.