Tajvanska predsednička trka – hoće li svađa dve najveće opozicione stranke koštati poraza

Prošle nedelje u Tajvanu je završena zvanična registracija kandidata za predsedničke izbore, koji će biti održani 13. januara iduće godine.

Najveće opozicione partije Kuomintang i Tajvanska narodna partija nisu uspele da se dogovore da na njih izađu sa zajedničkim kandidatom, što pogoduje vladajućoj Demokratsko progresivnoj partiji (DPP), koja iz godine u godine sve snažnije naglašava nezavisnost tog ostrva od matice Kine i u Pekingu važi za "separatističke snage". 

Pogubna prepirka opozicionih partija

Naime, u istraživanjima javnog mnjenja već mesecima vodi potpredsednik Laj Čingde iz DPP-a, ali je jasno da bi opozicija kada bi izašla sa jednim zajedničkim kandidatom, bez obzira na to iz koje je od dve pomenute stranke, odnela ubedljivu pobedu.

Bivši predsednik Tajvana i visoki funkcioner Kuomintanga Ma Jingdžou je predložio da se sprovede više istraživanja javnog mnjenja usmerenih isključivo na kandidate opozicije: 66-godišnjeg policajca Hou Joujija iz njegove stranke i iz 64-godišnjeg hirurga Ko Venjea iz Tajvanske narodne partije, kako bi se na objektivan, empirijski način utvrdilo koji je od njih dvojice popularniji kod glasača.

Pobednik serije od šest anketa, dakle, trebalo je da bude zajednički kandidat opozicije, ali su rezultati tih istraživanja popularnosti bili tako tesni da su se Kuomintang i Tajvanska narodna partija zavadile oko toga kako treba protumačiti njihove rezultate. 

Kuomintang je zahtevao da se kao margina za grešku uzme šest poena, što bi značilo da je njegov kandidat pobedio u pet od šest istraživanja javnog mnjenja, dok je Tajvanska narodna partija tvrdila da bi greška trebala da bude plus, minus tri poena, što bi onda značilo da su kandidati dve opozicione stranke poravnati kada je u pitanju broj pobeda.

Tako u finiš predizborne kampanje opozicija ulazi sa dva kandidata, koji će najverovatnije dobro podeliti glasove građana koji nisu zadovoljni vlašću DPP-a. To, naravno, pogoduje kandidatu pozicije, Laj Ćingdeu, koji je kao i predsednica Caj Ingven, čiji se drugi četvorogodišnji mandat bliži kraju, poznat po svom beskompromisnom stavu da Tajvan, pošto je već nezavisna država, nema potrebe ni da formalno proglašava nezavisnost od Pekinga.

Obezvređivanje dogovora iz 1992.

To je stav koji, može se smatrati, odstupa od sporazuma iz 1992. godine kada su se Peking i Tajpej složili da postoji samo jedna Kina. Mada su i jedni i drugi taj dogovor protumačili svaki na svoj način – vlada u matici da je ona jedina koja zastupa celu Kinu, a vlada u Tajpeju da je ona ta koja reprezentuje građanstvo s čitave kineske teritorije, saglasnost o tome da postoji samo jedna Kina davao je obema stranama izvestan razlog za zadovoljstvo. 

Naime, taj dogovor, iako je zapravo samo stvarao privid da obe strane kontrolišu čitavu teritoriju, bio je vrlo koristan u smislu da je obema stranama omogućavao da sačuvaju obraz. On je stoga uglavnom relativno doprinosio smirivanju političkih tenzija i omogućavao potonji pragmatični razvoj ekonomske i kulturne razmene. 

DPP i Laj ne samo što otvoreno negiraju da se Tajvan nalazi pod jurisdikcijom vlade u Pekingu, već se zalažu i za njegovo dalje naoružavanje i ekonomsko odvajanje od Kine. To podrazumeva jače političko, ekonomsko i vojno oslanjanje na SAD i njene saveznike, poput Japana, te traženje alternativnih tržišta za tajvansku robu i kapital i izmeštanje dela tajvanskih proizvodnih postrojenja iz matice Kine u jugoistočnu i južnu Aziju. 

Opozicija "mekša" u svom odnosu prema matici 

Sa druge strane, najveća opoziciona partija Kuomintang zalaže se za poštovanje politike jedne Kine i razvijanje snažnih ekonomskih i drugih veza sa maticom, mada ne i za to da Tajvan potpadne pod kontrolu komunističke vlade u Pekingu. Ona smatra da vladajuća Demokratsko progresivna partija svojom agresivnom politikom provocira maticu i sebe glasačima predstavlja kao opciju koja će učvrstiti mir i ostrvu doneti stabilnost i sigurnost. 

Tajvanska narodna partija, međutim, pokušava da ponudi alternativu u odnosu na DPP i Kuomintang koje, od kada je uveden demokratski višepartijski sistem na Tajvanu pune tri decenije dominiraju političkom scenom tog ostrva, tako što podržava diskurs o nezavisnosti i protivi se politici jedne Kine, ali se istovremeno opire i nastojanju vladajućeg režima da umanji ili prekine ekonomske i kulturne veze sa maticom. 

Reč je o mladoj i relativno maloj partiji, koju je 2019. godine osnovao pomenuti Ko Venje, koji je u to vreme bio gradonačelnik Tajpeja.

Teri Gou, milijarder koji pravi ajfone i druge pametne telefone, povukao se iz trke 

Valja reći i da se pred kraj roka za registraciju iz izborne trke povukao milijarder Teri Gou, osnivač divovske tajvanske elektronske kompanije "Fokskon". Ona u matici Kini poseduje 12 fabrika, zapošljava stotine hiljada radnika i već dugo proizvodi pametne telefone za potrebe američkog "Epla" i drugih svetskih brendova. 

Kao osoba sa dubokim poslovnim i ličnim vezama u matici, Gou je bio član, u odnosu na Peking pomirljive, partije Kuomintang, ali je iz nje istupio pre nekoliko meseci kada je postalo izvesno da ona ponovo neće izaći u susret njegovoj ambiciji da je reprezentuje na predsedničkim izborima. Istakavši svoju kandidaturu kao nezavisan političar, Gou je zapretio da odvuče značajan deo glasova na koje je računao Kuomintang. 

Ipak, bilo je jasno da kao četvrti najomiljeniji kandidat ima prilično male izglede da bude izabran. Zato je odlučio da odustane od svoje kandidature, što je i objavio 23. novembra. On je pri tom i pokušao da posreduje između Kuomintanga i Tajvanske narodne partije. Sve to je trebalo da pomogne opoziciji da se ujedini u nastojanju da sa trona svrgne izrazito proamerički i antikineski DPP, no nakon svađe rukovodstva te dve stranke, koje su uživo zabeležile i kamere, sada je jasno da će opozicija ostati rascepkana.