Masakr u Homsu, 70 mrtvih i 200 ranjenih u napadu dronovima

Dronovi koji su nosili eksploziv pogodili su mesto na kojem je održavana završna ceremonija školovanja novih sirijskih oficira, ali još nije poznato ko je tačno organizovao ovaj napad.

Prema informacijama iz Homsa, u seriji eksplozija poginulo je više od 70 i ranjeno još 200 osoba, a dnevnik El Vatan je vest o napadu dronova ilustrovao fotografijom krhotina turske letelice, koju su, ranije danas, Amerikanci oborili nedaleko od Tal Hajdara na severu zemlje.

"U napadu terorističkih dronova ubijeni su brojni vojnici i civili, uz desetine povređenih", saopštila je komanda sirijske vojske, navodeći da su počinioci "teroristi koje podržavaju dobro poznate strane sile".

Sirijski mediji javljaju da je napad usledio nedugo po završetku svečanosti, kada su visoki oficiri i zvaničnici sirijskog ministarstva odbrane već napustili Homs.

Za sada niko nije preuzeo odgovornost za ovaj napad, koji je usledio svega 24 časa pošto je vođa pobune lokalnih plemena, šeik El Ekida pozvao pristalice da pojačaju napade na sirijske i ruske snage širom zemlje.

Napad je usledio nekoliko sati nakon što je okončana zajednička vežba sirijskih i ruskih vazdušno-desantnih snaga, tokom kojih su padobranci, za nekoliko dana, izveli više od 1.500 skokova, javlja agencija Rojters.

Gotovo istovremeno, turski dronovi bombardovali su naftna postrojenja i postrojenja za distribuciju struje na severoistoku Sirije, kao i kurdske položaje u tom regionu. Prema lokalnim izvorima, u seriji napada ubijena su najmanje dva pripadnika kurdskih snaga, kao i devet civila.

Nova serija napada u Siriji usledila je nedugo pošto su izraelski avioni bombardovali mesto nedaleko od Damaska na kojem se, navodno, nalazila nova pošiljka iranskog naoružanja. U tom napadu ranjena su dva vojnika.

Izraelski Džerusalem post je naveo da je krajnje odredište ove pošiljke bio Liban, odnosno grupe koje se nalaze pod kontrolom Hezbolaha.

Rat u Siriji traje još od 2011. godine, kad su brojne opozicione grupe pokušale da svrgnu režim Bašira el Asada. Iako je u jednom trenutku delovalo da je država na ivici raspada, Asad je uz pomoć Irana i kasnije Rusije, uspeo da uguši pobunu i brojne grupe radikalnih islamista koje su pod kontrolom tržale gotovo trećinu države.

Punih 12 godina od početka rata, severne delove Sirije i dalje kontrolišu razne grupe bliske Islamskoj državi, kao i kurdski pobunjenici i proturske milicije.

Osim sirijskih snaga, baze u toj državi imaju pripadnici iranske Revolucionarne garde, Amerikanci i Rusi.

U zamršenim odnosima, generalštab iranskih oružanih snaga, koji koordiniše akcije vojske i Revolucionarne garde, najavio je "seriju kriza bez presedana u istoriji, posle koje će Izrael prestati da postoji".

Direktorat za vojnu bezbednost izraelskih oružanih snaga upozorio je političare da je zemlja bliže ratu nego miru, kao i da će tenzije, posle ramazana, nekako splasnuti.

"U ovoj fazi, Iranci nisu uspeli da krizu iz Iraka, Sirije, Libana, Pojasa Gaze i Zapadne obale prenesu na teritoriju Izraela, ali je izvesno da će nastaviti da pokušavaju", tvrde izraelski obaveštajci.

Gotovo istovremeno, generalštab iranskih oružanih snaga, koji koordiniše akcije vojske i Revolucionarne garde, najavio je "seriju kriza bez presedana u istoriji posle koje će Izrael prestati da postoji".

Kako navode zapadne obaveštajne službe, većina objekata koje su od početka godine gađali Izraelci pripadaju Hezbolahu, odnosno jedinici "4400", odgovornoj za prebacivanje vojne opreme iz arsenala iranske Revolucionarne garde.

"Švercerska jedinica", kako je Mosad nazvao Hezbolahovo odeljenje "4400", postala je od posrednika u primopredaji oružja, veoma značajan deo proiranskih snaga u Libanu, jer se osim otvaranja kanala za isporuke naoružanja pretvorio u strateški važan deo zajedničkih operacija Revolucionarne garde i Hezbolaha.