Umro bivši predsednik Italije Đorđo Napolitano

Đorđo Napolitano je preminuo u istoj bolnici u Rimu, u kojoj je pre godinu dana imao operaciju stomaka.

Rođen je u Napulju. Bio je jedanaesti predsednik Italije i prvi koji je izabran dva puta.

Na čelu države bio je od 15. maja 2006. do 14. januara 2015., kada je kao 90-godišnjak podneo ostavku. Kao razlog naveo je to što je dostigao doba koje donosi ograničenja i teškoće u ispunjavanju važnih i odgovornih obaveza.

"Omiljeni komunista"

Napolitano je bio i prvi šef komunističke partije koji je dobio vizu za Sjedinjene Američke Države u proleće 1978. godine, kada je predsednik Amerike bio Džimi Karter.

Tada je imao priliku i da govori na nekoliko američkih univerziteta, dok nijednom drugom članu komunističke partije, iz koje god zemlje, nije bilo dozvoljeno ni da uđe u SAD.

Đorđo Napolitano je prvi u partiji shvatio da je vreme komunizma prošlo i da je jedini mogući i poželjan ishod socijaldemokratski.

Nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer zvao ga je: "Moj omiljeni komunista", na šta mu je Napolitano odgovarao: "Bivši komunista".

Inače, mladi Đorđo se 1944. posvađao sa ocem, liberalnim advokatom, jer nije hteo da ide njegovim stopama, već je želeo da postane komunista. U intervjuu 30-ak godina kasnije izjavio je da se Komunistička partija činila kao sila koja jedina može da obezbedi radikalnu obnovu i socijalnu rehabilitaciju nakon rata.

Dugo je bio deo reformističke struje u Komunističkoj partiji, koju je javnost prozvala "poboljšivači", iako se Napolitanu ta etiketa nije dopadala. Filozof i političar Masimo Kaćiari kaže da je bio apsolutni realpolitik, te da je privatno vrlo oštro kritikovao Sovjetski Savez, ali da to javno nije nikada činio.

"Rođeni vođa", čitav život na strani levice

Napolitano je čitav život bio na strani levice, vrlo proevropski orjentisan.

Italijanski mediji su ga opisivali kao rođenog vođu, modernog aristokratu, jednog od retkih koji je govorio engleski. Bio je i prvi komunista u Kvirinalu (sedištu predsednika republike).

Mediji prenose pismo jednog čitaoca listu Republika, u kojem navodi da je video Napolitana kako se vozi prepunim autobusom sa aktn tašnom u ruci, što ga je navelo da pomisli kako je "divna zemlja u kojoj je predsednik Republike neko ko živi u senci, povučeno".

Napolitano se suočio sa velikom državničkim izazovima, među kojima i ekonomskom krizom 2011. i bio svedok završetku Berluskonijeve epohe. Nakon što 2013. političke stranke nisu bile u stanju da se dogovore o njegovom nasledniku, prihvatio je drugi mandat - iako ga nije želeo.

Hrabar čovek koji je menjao stvari

Kao predsednik - intervenisao je, menjao stvari, nadzirao, grdio kada je to bilo potrebno. Novinari koji su pratili njegov rad opisivali su ga kao hrabrog, odlučnog i opreznog, ali strastvenog čoveka, dubokih ubeđenja, koji je mrzeo demagogiju.

Govorio je kao da čita knjigu i objašnjavao je svoje političke poteze.

Đorđo Napolitano je bio džentlmen koji je u republikanskom stilu prošao kroz 70 godina javnog života Italije. Iako je u junu napunio 98. godina, on je i dalje govorio o budućnosti - i Evrope, gde su ga svi poštovali, i Italije.

Mediji pišu i da je bio blizak sa papom Benediktom Šesnaestim, te da je on prvo Napolitanu rekao da se povlači sa dužnosti.

Iza sebe je ostavio suprugu Klio Mariju Bitoni i dva sina, Đovanija i Đulija.

Godine 2014. čitaoci lista Politika mogli su da pročitaju na srpskom jeziku potpisani predgovor njegove knjige “Glavni put, Evropa i uloga Italije u svetu“.