Francuski Avganistan, ili klizanje Nigera ka ratu

"Nakon nesrećnog razvoja političke situacije u Nigeru koja je kulminirala svrgavanjem predsednika, Ekovas je pod mojim vođstvom osudio vojni udar i zatražio povratak demokratski izabrane vlade", rekao je predsednik Nigerije, tražeći od parlamenta dozvolu da na granicu sa Nigerom pošalje pojačanja radi "vojne intervencije" ukoliko bude potrebe.

Tinubu je od parlamenta zatražio dozvolu da pokrene vojnu intervenciju nekoliko sati pošto su se po društvenim mrežama pojavili snimci nigerijskih snaga nedaleko od granica Nigera, što su posmatrači protumačili kao najavu skorih sukoba.

Mogućnost novih sukoba u Africi postala je izvesnija posle sastanka Ekovasa, petnaestočlanog ekonomsko-političkog bloka država sa zapada ovog kontinenta, koji je od pučista u Nigeru zatražio da u roku od nedelju dana na vlast vrate predsednika Bazuma ili se suoče sa posledicama.

"Ekovas neće vođama vojnog udara reći gde i kada ćemo napasti, tu odluku doneće šefovi država", rekao je jedan od zvaničnika ove organizacije, "planovi su načinjeni".

Delegacija ove organizacije, koja se zaputila u Niger, u prethpodna 24 časa nije uspela da stigne do prestonice Nijameja, kao ni da se sastane sa vođom pučista, generalom Abdurahmanom Čianijem, ili svrgnutim predsednikom.

Druga grupa diplomata Ekovasa zakazala je sastanak sa vlastima u Alžiru i Libiji. Alžirsko ministarstvo spoljnih poslova jasno se izjasnilo protiv bilo kakve vojne intervencije u Nigeru.

Vlasti u Nijameju su u noći između srede i četvrtka otvorile granice prema Alžiru, Burkini Faso, Maliju, Čadu i Libiji. Vlasti u Tripoliju su, istovremeno, na južnu granicu poslale pojačanja, obrazlažući ovaj potez potrebom da se zauzdaju švercerske grupe.

Ključne granice sa Beninom i Nigerijom, preko kojih vode putevi ka lukama na Atlantskom okeanu, su zatvorene. Prema podacima američkog Stejt departmenta zatvorenim putevima je, pre sankcija Ekovasa, dnevno prolazilo više od 1.000 kamiona.

Članice Ekovasa su, takođe, blokirale Niger na regionalnom tržištu i zamrzle sredstva vlasti u Nijameju, što bi moglo izazvati ozbiljne posledice po treću najsiromašniju zemlju sveta.

Istovremeno, petnaestočlani blok sa zapada Afrike se u prošlosti nije proslavio u sprečavanju državnih udara, pa su vlasti u protekle tri godine po dva puta nasilno menjane u Maliju i Burkini Faso.

Bazum traži pomoć

Svrgnutui predsednik Muhamed Bazum, koji se nalazi u pritvoru "negde u Nigeru", zatražio je pomoć Amerike i međunarodne zajednice, kako bi se u zamlji obnovio ustavni poredak.

Bazum je, u pismu Vašington postu, upozorio na rastući uticaj "ruskih kriminalaca" iz grupe "Vagner" tvrdeći da bi čitav region upasti u vrtlog "brutalnog terorizma" kakav je viđen u Ukrajini.

Strah od ruskog uticaja u Nigeru izbio je je u prvi plan dan posle puča, kada su demonstranti po ulicama Nijameja nosili ruske zastave i tražili "raskid neokolinijalnih odnosa" koje ta država ima sa Francuskom.

Bivši francuski ambasador u SAD i Ujedinjenim nacijama, Žerar Arud rekao je dnevniku "Poan" da je puč u Nigeru u najvećoj meri rezultat neokolonijalnog odnosa Pariza i afričkih država, ali i nedostatka jasne strategije Evropske unije prema tom kontinentu.

Ocena francuskog diplomate usledila je posle brojnih antifrancuskih parola koje su na ulicama Nigera, ali i Malija i Burkine Faso, uzvikivale pristalice novih vlasti.

Revolt mladih zbog siromaštva i francuskog uticaja

Arud smatra da deo razloga za bunt protiv Francuske leži i u "revoltu mladih" protiv Pariza i vlasti koje smatraju "francuskim pudlicama". U kombinaciji sa naglim porastom broja stanovnika i stravičnim siromaštvom, taj bes je lako razumljiv, tvrdi francuski diplomata.

Francuski uticaj u regionu Sahel traje tri veka, pod kada su Francuzi kolonizovali veći deo država u tom regionu. Kada su afričke države 1960. godine proglasile nezavisnost, nisu u potpunost prekinule zavisnost od Pariza, koji je, pak, u poslednjih desetak godina pokrenuo nekoliko vojnih operacija protiv radikalnih islamista.

Posle izvesnog vremena, francuski vojnici koji su u prvo vreme pozdravljani kao oslobodioci, postajali su okupatori, a nekada razjedinjene snage radikalnih islamista, vremenom su se grupisale.

Zbog toga, francuske akcije protiv Al kaide i Islamske države, su uprkos velikom trudu vojnika, donele rezultate koji se, suštinski kose sa prvobitnim ciljevima - umesto uništenja tih grupa, njihov uticaj je porastao.

Francuski Avganistan

Veterani diplomatije smatraju da bi se stanje u Nigeru moglo nazvati "francuskim Avganistanom", kao i da bi vlasti u Parizu, konačne, morale afričke države da tretiraju kao suverene države.

Francuski predsednik Emanuel Makron je prošle godine najavio fazno povlačenje oko 1.500 vojnika iz Nigera, ali je njegov plan definisan prekasno, jer su prvo Mali, a zatim i nove vlasti u Nijameju praktično proterali tamošnje kontigente Legije stranaca.

Osim Francuske, vojse baze u Nigeru imale su Italija i Nemačka, pa stručnjaci smatraju da bi čitava Evropska unija morala da redefiniše politiku prema ovom regionu i odnose, namesto vojsci, ostavi na volju diplomatama i kompanijama.

Sjedinjene Američke Države u Nigeru u dve baze imaju još 1.100 vojnika, koji su se prethodnih godina hvatali u koštac sa radikalnim islamistima. Posle svrgavanja predsednika Bazuma, Pentagon je rekao da nema nameru da povlači vojnike iz ove države.

Ruske zastave na ulicama Nijameja ne predstavljaju jasno objašnjenje ruskog uticaja u regionu. Prvi se oglasio šef "Vagnera" Jevgenij Prigožin, koji je pozdravio smenu vlasti u Nigeru i naglasio da su njegove snage spremne da pomognu očuvanje reda i mira.

"Ono što se desilo u Nigeru nije ništa drugo do borba naroda protiv kolonizatora", rekao je šef "Vagnera" u jednom od retkih javnih nastupa od neuspešnog marša na Moskvu njegovih plaćenika.

Nedugo zatim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da u Nigeru mora biti obnovljen ustavni poredak.

Niger je iza Južnog Sudana i Čada, treća po siromaštvu država na svetu, prema indeksu razvoja Ujedinjenih nacija i suočen je sa ozbiljnim problemima počevši od ekonomije, pa sve do posledica globalnog zagrevanja i delovanja radikalnih islamista.

Vojni udar u Nigeru dogodio se usred ozbiljne diplomatske akcije Ujedinjenih nacija, koje su planirale da u ovu državu prerasporede 13.000 pripadnika mirovne misije iz susednog Malija.