Zvanični Pariz objavio kraj evakuacije građana EU iz Nigera, Blinken razgovarao sa svrgnutim predsednikom

Niger je ključni zapadni saveznik u borbi protiv islamističkih pobunjenika u regionu. Strane sile su osudile preuzimanje vlasti, strahujući da bi to moglo omogućiti militantima da zauzmu zemlju.

"S obzirom na trenutna dešavanja u Nigeru, Stejt department naređuje privremeni odlazak dela osoblja američke vlade i članova njihovih porodica“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler u saopštenju, dodajući da će ambasada ostati otvorena i da će više rukovodstvo nastaviti sa radom.

Državni sekretar SAD rekao je u sredu u telefonskom razgovoru svrgnutom predsedniku Nigera Muhamedu Bazumu da je Vašington ostao posvećen povratku na vlast demokratski izabrane vlade, takođe je saopštio Stejt department.

Saopštenje iz Vašingtona usledilo je pošto je samoproglašeni lider Nigera rekao da hunta neće vratiti Bazumu vlast uprkos pritisku iz susednih zemalja.

U međuvremenu, Ministarstvo spoljnih poslova Francuske saopštilo je da je završilo evakuaciju stotina francuskih i državljana drugih evropskih zemalja iz Nigera.

Ukupno je evakuisano 1.079 ljudi, uključujući 577 francuskih državljana, navelo je to ministarstvo u objavi na Tviteru.

Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (Ekovas) uvela je sankcije Nigeru i saopštila da bi mogla da odobri upotrebu sile ako vođe državnog udara ne vrate Bazuma na vlast u roku od nedelju dana.

Taj savez poslao je delegaciju u Niger da pregovara sa vođama puča.

U televizijskom obraćanju, general Abdurahamane Tijani rekao je da hunta "u potpunosti odbacuje ove sankcije i odbija da popusti bilo kakvim pretnjama, odakle god da dolaze.

"Odbijamo bilo kakvo mešanje u unutrašnje stvari Nigera", istakao je Tijani.

Pretnje vojnom intervencijom

Ekovas se borio da obuzda demokratsko nazadovanje u zapadnoj Africi i obećao je da se državni udari više neće tolerisati nakon vojnih preuzimanja vlasti u državama članicama Mali, Burkina Faso i Gvineja, i pokušaja državnog udara u Gvineji Bisao, u poslednje dve godine.

"Vojna opcija je poslednja opcija na stolu, poslednje sredstvo, ali moramo da se pripremimo za takav slučaj“, rekao je Abdel-Fatau Musah, komesar Ekovasa za politička pitanja, mir i bezbednost. "Postoji potreba da se pokaže da ne samo da lajemo, već da možemo i da grizemo", dodao je Musah.

Francuska je u međuvremenu zatražila od nove nigerske hunte da "u potpunosti garantuje” bezbednost njene ambasade u Nijameju uoči planiranih protesta u nigerskoj prestonici.

Kako je sve počelo

Puč je pokrenuo proteste protiv Francuske, bivšeg kolonijalnog vladara Nigera i tradicionalnog saveznika, a Pariz je u utorak evakuisao svoje građane nakon nasilnih demonstracija ispred svoje ambasade.

Tokom protesta, prozori ambasade su razbijeni, a masa je uzvikivala antifrancuske slogane.

Pored Francuske, i Italija je doprinela evakuaciji Evropljana iz Nigera, dok je Britanija delimično evakuisala svoje diplomatsko osoblje.

Tijani, bivši šef Bazumove predsedničke garde, zatvorio je Bazuma u predsedničku palatu prošle nedelje i kasnije se proglasio šefom države.

Ekovas, koji se sastoji od 15 država, zauzeo je najoštriji stav do sada u vezi sa pučem, što je navelo Mali i Burkinu Faso, kojima takođe vladaju hunte, da kažu da bi se svaka vojna intervencija u Nigeru takođe smatrala objavom rata protiv njih.

Svetska banka je u sredu suspendovala isplate Nigeru, što je još jedan udarac za vođe hunte.

Niger je jedan od najvećih klijenata Svetske banke u Africi, sa 4,5 milijardi dolara zajmova koji pokrivaju prioritetne sektore, a takođe je dobio 600 miliona dolara direktne budžetske podrške od banke između 2022. i 2023.

Francuska, SAD, Nemačka i Italija imaju trupe u Nigeru u misijama protiv pobunjenika, pomažući vojsci u borbi protiv grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom.

Za sada nije bilo najava o povlačenju trupa. U Nigeru, gde američka vojska deluje iz dve baze, nalazi se oko 1.100 američkih vojnika.