Mali detant na Dalekom istoku – Seul i Tokio ponovo u političkom i vojnom zagrljaju

U proteklih godinu dana u istočnoj Aziji u geopolitičkom smislu dominirali su tajvansko pitanje, odnosno, mogućnost ratnog sukoba na tom ostrvu sa 23 miliona stanovnika i problem kako bi zemlje regiona trebale da se odrede prema ruskoj intervenciji u Ukrajini.

Manje poznato van samog regiona, poslednjih meseci odvija se jedna vrsta detanta između Republike Koreje i Japana, dugogodišnjih vojnopolitičkih saveznika Vašingtona koji, tvrdi se, dele iste vrednosti i imaju iste ili slične bezbednosne interese u odnosu na Severnu Koreju pa i Narodnu Republiku Kinu, ali čiji odnosi su u proteklih pet godina, zapravo, bili snažno opterećeni brojnim bilateralnim problemima.

Te nesuglasice, koje se često opisuju kao "razlike u tumačenju istorije", odnosile su se na pitanje isplate odštete etničkim Korejcima koji su tokom trajanja Drugog svetskog rata bili prisilno odvedeni u Japan na težak rad u rudnicima i fabrikama za potrebe tadašnje carske vojske i ženama sa Korejskog poluostrva koje su robovale u bordelima japanske armije širom ratišta u istočnoj i jugoistočnoj Aziji.

Odnosno, vlada u Tokiju je bila uverena da je sporazumom postignutim s južnokorejskim režimom 1965. godine, kojim su normalizovani odnosi i otpočela krupna ekonomska pomoć Japana, pitanje reparacija zauvek rešeno.

S druge strane, južnokorejske vlasti, oformljene iz redova Demokratske partije, podržavale su zahtev grupe žrtava da japanska vlada, odnosno, kompanije koje su eksploatisale radnu snagu s Korejskog poluostrva, oštećenima isplate novčanu nadoknadu jer je pomenuti međudržavni dogovor bio iznuđen i nefer, budući da njime niko od građana koji su propatili nije bio obeštećen.

Trvenje između Seula i Tokija je otišlo tako daleko da su, nakon što je japanskim kompanijama koje su tokom Drugog svetskog rata bez naknade eksploatisale radnu snagu s Korejskog poluostrva zapretila plenidba imovine u Republici Koreji, dve vlade u 2019. počele da uvode ekonomske sankcije jedna protiv druge: ograničenja na izvoz, odnosno, uvoz, uklanjanje s liste privilegovanih spoljnotrgovinskih partnera i sl. Istovremeno došlo je i do prekida u razmeni obaveštajnih podataka i informacija, a u Južnoj Koreji je došlo i do bojkota japanske robe i usluga.

Poslednjih godina (bezbednosne) odnose je dodatno zakomplikovao i incident iz 2018. kada je, po tvrdnjama vlade u Tokiju, južnokorejski ratni brod ozračio radarom za nišanjenje japanski vojni avion u blizini ostrva Togdo (japanski Takešima), na koje Tokio polaže pravo a fizički kontroliše Seul.

Preokret u Seulu

Sve to promenio je dolazak na vlast konzervativnih snaga u Južnoj Koreji, partije Snaga naroda novog predsednika Jun Suk Jola, koji je na dužnost stupio u maju 2022. On je zarad jačanja vojne pozicije svoje države u odnosu na Sever, koji je znatno uznapredovao u razvoju balističkih i krstarećih raketa, odlučio da se približi ne samo Vašingtonu već i Tokiju.

Naime, Jun je, uprkos snažnim protestima, naložio birokratskom aparatu u svojoj zemlji da prestane sa pravnim gonjenjem japanskih kompanija "Micubiši hevi" i "Nipon stil", odnosno, odustane od prisilne naplate odštetnih zahteva.

Umesto toga, on je predložio osnivanje domaćeg fonda koji bi skupljao privatne donacije i tako isplatio nadoknade preostalim živim južnokorejskim građanima, pokretačima tužbe pred domaćim sudom, koji su u vreme kada je Korejsko poluostrvo bilo japanska kolonija radili u teškim uslovima u rudnicima i postrojenjima u Japanu.

Južnokorejski predsednik je u martu ove godine posetio japansku prestonicu, da bi premijer dalekoistočne carevine Fumio Kišida potom uzvratio dolaskom u Seul u maju.

Dva lidera sastala su se i tokom trajanja samita Grupe 7 u Hirošimi istog meseca, na koji je Južna Koreja bila pozvana iako nije članica tog sedmočlanog kluba. Inače, Junov put u Tokio bila je prva zvanična poseta južnokorejskog predsednika japanskoj prestonici posle čitavih 12 godina.

Valja istaći da se, kao odgovor na Junovu inicijativu o prevladavanju problema odštete južnokorejskim žrtvama radne eksploatacije, japanski premijer tokom trajanja samita G7 u Hirošimi skupa sa njim poklonio senima oko 20.000 Južnokorejaca koji su bili mobilisani u japansku armiju ili prisilno dovedeni u taj grad na rad za vreme rata i nastradali u eksploziji američke atomske bombe.

Prioritet bezbednost

Suština tih razgovora bila je obnavljanje saradnje u oblasti bezbednosti, odnosno, prekinute razmene obaveštajnih podataka o snagama i pokretima severnokorejske i kineske (pa i ruske) armije, te zajedničke vežbe i praćenje vojnih aktivnosti potencijalnih protivnika, kao što su lansiranje projektila sa teritorije Demokratske Narodne Republike Koreje.

U tu svrhu, dve države su se saglasile da povežu svoje radarske mreže kako bi eliminisale "slepe tačke" u praćenju severnokorejskih projektila.

Takođe, diskutovalo se o načinima na koji bi dve dalekoistočne zemlje mogle da uspostave lance snabdevanja strateškim proizvodima kao što su čipovi, koji ne bi uključivao oslanjanje na kineska preduzeća i naučne ustanove.

Reč je o realizaciji strategije Vašingtona za ekonomsko odvajanje njega i njegovih saveznika od Kine, s ciljem da se umanji zavisnost od njenih ekonomskih subjekata i tržišta i da joj se istovremeno onemogući ili drastično oteža nabavka savremenih tehnologija koje imaju ili mogu imati primenu u vojsci.

Vlade Južne Koreje i Japana razgovarale su i o saradnji u oblasti kupovine i razmene rezervi tečnog prirodnog gasa, ali i o za Seul problematičnom pitanju ispuštanja u more prečišćene ali još uvek u izvesnoj meri radioaktivne vode korištene proteklih godina za hlađenje reaktora u razorenoj japanskoj nuklearnoj centrali "Fukušima 1".

Obnovljeno međusobno poverenje?

Kao rezultat tih susreta, Japan je krajem marta uklonio ograničenja na izvoz materijala potrebnih za proizvodnju čipova i ekrana u Republici Koreji, dok je vlada u Seulu povukla svoj zahtev za arbitražu u STO koji se odnosio na ta ograničenja.

Južnokorejski div "Samsung elektroniks" saopštio je da će u japanskom gradu Jokohami izgraditi centar za razvoj čipova vredan preko 220 miliona dolara, dok je ranije ove nedelje japanska vlada i zvanično donela odluku da vrati Republiku Koreju na listu zemalja sa preferencijalnim tretmanom u trgovini.

Japan će dozvoliti grupi južnokorejskih eksperata da posete nuklearnu centralu u Fukušimi i uvere se u bezbednost vode koja će verovatno tokom ovog leta biti ispuštena u Tihi okean kako bi se napravilo mesto za dalje skladištenje.

Dalje, Seul i Tokio će, posle punih osam godina prekida, javljaju mediji u Istočnoj Aziji, obnoviti dogovor o valutnoj razmeni čiji je cilj ublažavanje finansijskih kriza, te otpočeti dijalog o zajedničkim investicijama u infrastrukturu i drugima formama finansijske i ekonomske saradnje.

Mada u Južnoj Koreji nevladine organizacije i opozicija žestoko kritikuju Junov detant s Japanom, optužujući ga da je na sramotan način prodao zemlju popuštanjem prema Tokiju, čini se, da bar dok su u Seulu na vlasti konzervativne snage, koje po pravilu odlikuje dubok animozitet prema komunističkom Severu i tendencija produbljivanja odnosa sa stranim ideološkim istomišljenicima, dve zemlje plove u mirnije vode kada su u pitanju bilateralni odnosi.