Japan napustio društvo zemalja u razvoju kada je u pitanju propis o seksualnom odnosu sa maloletnicima

Nekada stari zakoni po inerciji ostaju na snazi decenijama, pa i stotinama godina, poput onog u SAD koji je vekovima zabranjivao nošenje koplja na ulici.

U dalekoistočnoj carevini Japanu do kraja ove radne nedelje na snazi je bio zakon čiji je dobar deo ostao nepromenjen još od 1907. godine, a koji je definisao seksualni čin sa osobama mlađim od 13 godina starosti kao silovanje bez obzira na to da li je žrtva pristala na taj odnos. 

Naime, gornji dom japanskog parlamenta u petak 16. juna je izglasao reviziju Zakona o seksualnim prestupima kojim je starosna granica za pristanak na seks podignuta na 16 godina, što je u skladu s pravnom praksom u svetu, naročito na Zapadu poslednjih godina, odnosno, decenija. 

Tako je Japan konačno izašao iz društva s nekoliko afričkih zemalja, poput Nigera, Nigerije i Burkine Faso, koje su formirale grupu s najnižom starosnom granicom na svetu: od 11 do 13 godina. 

Ipak, treba napomenuti da su lokalne vlade širom Japana imale sopstvenu regulativu koja je zabranjivala "lascivne radnje" s maloletnicima, što je praktično predstavljalo kočnicu za seksualno maltretiranje dece.

Prevladana nedovoljna revizija iz 2017. godine

Kuriozitet je da je Zakon o seksualnim prestupima u Japanu prvi put bitnije revidiran 2017, sto deset godina nakon donošenja, kada je priznata činjenica da žrtva seksualnog napada ne mora biti isključivo žena, kako je diktirao stari tekst iz 1907. 

Tada je i reč "silovanje" zamenjena izrazom "prisilni i pseudoprisilni seksualni čin", ali pomenuta starosna granica nije bila podignuta. Takođe, ostale su i "rupe" poput one da podnosilac tužbe (žrtva) mora da dokaže da je bila silom naterana na seksualni čin ili da joj je bilo prećeno upotrebom sile, odnosno, da je jasno odbila udvaranje.

To je u praksi dovelo do nekoliko oslobađajućih presuda u slučajevima kada se žrtva zaledila od straha i ostala bez reči, te je omogućavalo počiniocu da prođe nekažnjen, čak iako je napio žrtvu i potom je iskoristio.

Najnovijom revizijom kvalifikacija "prisilni i pseudoprisilni seksualni čin", po ugledu na američke uzore, je zamenjena izrazom "seks bez pristanka".

Istovremeno, japanski zakonodavci su se postarali da zapuše rupe koje su preostale nakon izmene zakona u 2017. tako što su uneli tekst kojim se predviđa kažnjavanje za seks bez pristanka do kojeg je došlo upotrebom alkohola i opojnih supstanci, vršenjem pritiska vezanog za društvene okolnosti, poput pretnje da će žrtvi biti onemogućeno napredovanje u karijeri ili u školovanju, napadom dok žrtva spava ili zloupotrebom stanja šoka u kojem iznenađena i uplašena žrtva nije u stanju da se verbalno usprotivi ili fizički odupre.

Japan je, dakle, najnovijom revizijom krivičnog zakonika, u delu u kojem se on odnosi na seksualne prestupe, u skladu sa svetskim trendom proširio spektar okolnosti za koje se osumnjičeni može teretiti i, kada je u pitanju starosna granica od koje se maloletnik smatra sposobnim da dâ pristanak na seksualni odnos, napustio razmišljanje svojstveno prvoj polovini dvadesetog veka, kada je životni vek bio osetno kraći i brakovi sklapani u ranoj mladosti.

On je tako ušao u zlatnu sredinu, budući da u velikom broju država sveta starosna granica ispod koje se seksualni odnos sa maloletnikom automatski smatra prestupom iznosi 15 ili 16 godina. 

Najkonzervativnije zemlje, poput nekih arapskih muslimanskih ili Vatikana, za tu granicu uzimaju 18, pa čak i 20 ili 21 godina starosti (Bahrein). Treba reći, međutim, da u mnogim arapskim zemljama pomenuta granica ne važi ako je dete venčano.