Američki senator Dejnes: Naša vojska obezbeđuje mir u svetu

Stiv Dejnes, savezni senator iz Montane, govorio je za RTS o suđenju Donaldu Trampu, ali i o ratu u Ukrajini, politici Vašingtona prema Kini i Tajvanu, kao i o razgovorima Beograda i Prištine.

Svet s pažnjom prati suđenje Donaldu Trampu, bivšem američkom predsedniku, prvi put u istoriji. Šta biste iz perspektive republikanskog senatora rekli, šta to govori o američkim institucijama i demokratiji?

Optužbe protiv predsednika Trampa su nečuvene, politički su motivisane. U stvari, i republikanci i demokrate, obe strane su osudile ono što se dešava u Njujorku.

Ponašanje okružnog tužioca Brega koji diže ove optužnice iz političkih razloga je nečuveno. To su prekršaji koje okružni tužilac pretvara u krivične optužbe i to je nečuveno, to su političke optužbe.

Da li Trampa vidite kao predsedničkog kandidata 2024?

On je već objavio kandidaturu da postane naš predsednik. Nije tajna da sam prijatelj predsednika Trampa već dugo godina, blisko sam sarađivao sa njim dok je bio predsednik, postigli smo mnoge sjajne stvari za Sjedinjene Države i za ceo svet tokom njegovog predsedničkog mandata i radujem se radu sa njim. Sada sam fokusiran na to da obezbedimo većinu republikanaca u američkom Senatu, najvažnija stvar koju mogu da dam našem novom predsedniku 2025. je republikanska većina u američkom Senatu.

Sjedinjene Države su manje-više zadržale politiku prema Kini iz vremena Trampove administracije. Sada se predsedavajući američkog Kongresa sastao sa tajvanskom predsednicom u Kaliforniji. I to je njen drugi susret za manje od godine sa američkim zvaničnikom tog ranga. Kina je opet odgovorila vojnim vežbama blizu Tajvana, koji smatra svojim. Koliko daleko su Sjedinjene Države spremne da idu u podršci Tajvanu?

Veoma je važno da Kina, SAD i svet poštuju suverenitet Tajvana, njegovu nezavisnost. Blisko smo sarađivali sa Tajvanom mnogo godina. Tokom moje lične karijere, pre političkog angažmana, živeo sam u Kini.

To je bilo devedesetih, šta se promenilo od tada?

Živeo sam u Guangdžou šest godina, radio sam za P&G, pokretali smo američke brendove da se takmiče sa kineskim. Dvoje dece mi je rođeno u Hongkongu, imam veliko iskustvo u Kini. To je tada bila ekonomija od 500 milijardi dolara, a sada je to ekonomija od 13 biliona dolara. To je ogroman ekonomski rast i mnogi su zabrinuti zbog onog što se dešava u vezi sa nepoštovanjem intelektualne svojine. Tako da je važno da ubuduće ojačamo odnose SAD i EU i naših saveznika i to će biti jedna dugoročna trka između Kine i slobodnog sveta.

A danas su predsednik Francuske i predsednica Evropske komisije u Kini, a da li biste vi podržali moguću posetu predsedavajućeg u američkom Kongresu gospodina Makartija Tajvanu?

Podržao bih, ima mnogo članova Kongresa koji su posetili Tajvan, ja sam lično posetio Tajvan kao senator Sjedinjenih Država, moramo da nastavimo aktivnost u pogledu poseta, bilo da se radi o zvaničnicima Sjedinjenih Država ili o posetama tajvanskih lidera Sjedinjenim Državama, važno je da se taj dijalog i saradnja nastave, to je važno za Sjedinjene Države.

Da li sa svim prethodnim događajima i ako znamo da i Sjedinjene Države i Kina povećavaju vojne budžete, možemo da govorimo o novom hladnom ratu?

Kada sam odrastao u Sjedinjenim Državama, prvi predsednik za koga sam glasao je bio Ronald Regan i oduvek sam bio veliki obožavalac predsednika Regana, smatram da je bio sjajan vođa na svetskoj sceni. On je verovao u mir kroz snagu. Način na koji održavamo mir u svetu je kroz snažnu Ameriku, snažnu vojsku i snažnu nacionalnu odbranu.

Sjedinjene Države su uvek imale najbolje borbene snage na svetu i to je bilo sredstvo odvraćanja, koje je obezbeđivalo mir u svetu, tako da ćemo nastaviti da ulažemo i tako odvraćamo neke od tih diktatora, diktatore kao što je Vladimir Putin.

Da li sada, dakle, govorimo rečnikom novog hladnog rata?

Mislim da ima mnogo načina da se opiše ono što se dešava. Moglo bi se nazvati hladnim ratom. Nadam se da ćemo nastaviti otvoreni dijalog sa Kinom, bio sam u nekoliko poseta Pekingu kako bismo održali dijalog između Sjedinjenih Država i Kine, važno je da se taj odnos nastavi u boljem pravcu zbog celog sveta, kako u ekonomskom, tako i u vojnom pogledu.

A sada kada je stvarni rat u Ukrajini u drugoj godini, Evropa se suočava sa sve većom energetskom krizom. Kao član komiteta američkog Senata za energetiku, možete li da kažete ima li dovoljno američkog tečnog gasa za evropske zemlje i po kojoj ceni?

Ono što smo svi naučili iz ruske invazije na Ukrajinu 24. februara je da je energetska bezbednost jednaka nacionalnoj bezbednosti. Putin je pretvorio energiju u oružje i zato je važno da se naši prijatelji i saveznici u Srbiji i u celoj Evropi posvete diverzifikaciji izvora energije, da se odvoje od ruske energije i da krenu ka energiji koja će biti proizvođena u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama. Tečni prirodni gas će igrati veliku ulogu u toj jednačini. Moramo da prestanemo da koristimo ruski gas i počnemo da koristimo izvore širom Evropske unije, bilo da se radi o interkonektorima u Bugarskoj i Grčkoj.

Kako gledate na gasnu mrežu na Balkanu? Da li Sjedinjene Države vide interes da ulažu u interkonektore?

To će biti veoma važan deo na putu ka proizvodnji više tečnog prirodnog gasa i rezultiraće stabilnijim cenama. Za potrošače širom Balkana i Evrope. Na kraju, ako nemate energetsku bezbednost, onda nemate ekonomsku bezbednost, a bez ekonomske bezbednosti teško je imati nacionalnu bezbednost.

Da li je to deo mogućeg strateškog partnerstva Srbije i Sjedinjenih Država? Koliko smo blizu tom partnerstvu?

Da, apsolutno. Veoma sam zadovoljan sastancima koje smo imali u Srbiji sa vašom premijerkom i predsednikom. Bilo je veoma produktivno, razgovarali smo o daljem jačanju odnosa između Sjedinjenih Država i Srbije. Veoma sam zadovoljan njihovom pragmatičnošću, oni govore o važnosti energije i razvoju energetske diversifikacije. Biće potrebno vreme da se to ostvari i premijerka i predsednik vide šta treba da se uradi da bi se nastavilo sa oslobađanjem od ruskog gasa. I da koristimo više američkog i evropskog gasa.

Koliko je to strateško partnerstvo uslovljeno primenom poslednjih sporazuma iz Brisela i Ohrida?

Mislim da je to samo još jedan korak u pravom smeru ka otvorenijem Balkanu i to su pozitivne stvari. Naši prijatelji u Evropskoj uniji blisko sarađuju sa Sjedinjenim Državama da bismo imali mirniju i stabilniju budućnost na Balkanu.

Koliko je jak američki uticaj na Prištinu da počne sa primenom onoga što je najvažnije za srpsku stranu – a to je ZSO?

Ono što se ovde desilo u martu, sa nastavkom dijaloga Beograda i Prištine je pozitivan korak napred i dobra je stvar da se ide ka mirnijem rešenju i otvorenijem Balkanu i to je prava stvar za našu decu i unuke. Ja sam sada deda četiri unuka i treba misliti na budućnost naše dece i unuka i šta im ostavljamo. Tako da sam zadovoljan što lideri vode otvorene razgovore i to će doneti i dobar ishod za budućnost na Balkanu.