Oko: Zemljotres u Turskoj i Siriji, brojevi i lične priče

Srušilo se više od 7.000 zgrada u Turskoj. Zemljotresom je pogođeno možda i do 23 miliona ljudi, među kojim pet miliona iz ranjivih grupa, ocena je Svetske zdravstvene organizacije.

Spasioci ne odustaju i još traže preživele, dok tlo ne miruje: Tursku je pogodio 49-ti zemljotres za manje od četiri dana. Trese se tlo i u Siriji.

Reporter RTS-a iz Adijmana kaže da to više nije grad u kome je živelo više od 250.000 ljudi. Grad je pust, ljudi su iz njega otišli. Tu su još spasioci koji pokušavaju da pronađu preživele.

Tu su i volonteri iz cele Turske koji pomažu onima koji su ostali u Adijamanu. Čak i zgrade koji nisu porušene su oštećene i stoje nakrivljeno.

Putevi su sanirani i prohodni, kako bi pomoć mogla da bude dopremljena.

Iranski spasilački tim je danas prestao sa potragom u Adijamanu. Spasilački tim iz Turske i dalje pokušava da pronađe ljudi ispod ruševina.

Timova za spasavanje nema dovoljno. Javlja da mu se čini da se polako dižu ruke od tog grada.

Čaušić: Nekoliko faktora koji utiču na to da li neko može da preživi 

Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije napominje da postoji nekoliko faktora koji utiču na to da postoji mogućnost da ima preživelih ispod ruševina. To su, kaže Čaušić, faktor stepena povreda kod ugroženog, njegovo opšte zdravstveno stanje, količina vazduha, da li ima pristup vodi i faktor klimatskih uslova u tom momentu.

"Našim spasiocima nije jednostavno iz više razloga, ali oni su opremljeni, motivisani i skoncentrisani. Hladno vreme može da pogoduje jer se smiruje metabolizam čoveka, a sa druge strane može da dođe do hipotermije. Ovo je jedna velika katastrofa svetskih razmera. Naš tim je i dalje na terenu, ne odustaje", navodi Čaušić.

Prema njegovim rečima, naš specijalistički tim za traganje i spasavanje iz ruševina je jedan od najopremljenijih koji je upućen u Tursku.

"Mi posedujemo specijalnu opremu za audio i video pretragu i našeg psa Zigija kao ravnopravnog člana tima. Tu su razni alati za bušenje, podizanje, podupiranje tereta. Naš tim je samodovoljan, što znači da sve ono što može da im posluži, a da ne moraju da traže od domaćina", ističe Čaušić.

Spasilac iz Republike Srpske o spasavanju devojčice 

Jedan od spasilaca iz Republike Srpske, Željko Janković kaže da se potrage obustavljaju tokom noći.

"Još uvek se nadamo da možemo da pronađemo nekoga od živih, posebno kada smo pronašli devojčicu zajedno sa pripadnicima AFAD-a. Mi se pridružujemo zemlji domaćinu i od njih dobijamo zadatak. Nama je juče posebno pomogao naš pas Tora, pronašla je jedan leš, a pored leša smo pronašli rupu, dozivali smo i ta devojčica se javljala. Prokopali smo rupu desno od nje, pitali smo je da li nas čuje. Kada nam je rekla da nas čuje, imala je dva jorgana kojima se pokrila. Ona je bila na drugom spratu, a mi smo kopali rupu između temelja. Sve je zemlja bila i na jednom mestu je probijan temelj da bismo došli do nje. Ostala je bez porodice, živi su joj baka, deka i ujak", priča Janković.

Ispričao je da je dovoljno jaka bila da preživi, da je mala i da je verovatno preživela zato što je sitna. 

"Prišla je prvom spasiocu, uzeo je u naručje i posle smo je prebacili na nosila", istakao je Janković.

Dodaje da su im suze u očima kada se ponadaju da je neko živ, a ne kada nađu nekoga živog.

"Morate shvatiti ove ljude, mi smo iznad leševa ceo dan. Mi tu jedemo, nekada se i nasmejemo. Ne treba uzeti za zlo ako se pojavi neki snimak nas sa osmesima, jer tu smo 12 sati dnevno iznad leševa, kopamo, tražimo, pa onda jedemo, pijemo vodu, pauziramo. Dani teku, tu smo sedam dana, ne znamo koliko ćemo biti", kazao je Janković.

Ističe da je ružno što retko ko pruža pomoć Siriji.

"Ako bi nas uputili u Siriju mi bismo bili spremni da im pomognemo. Jer je to žalosno, to nema veze sa humanošću i odnosu prema ljudima", ispričao je Janković. 

Vlatko Ristić, pripadnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije kaže da sa ovako velikim brojem uruženih objekata i žrtvama se do sada nisu susretali. 

"Ostaćemo koliko god bude potrebno. Pružićemo sve da mskimalno pomognemo. Trenutno smo u Atakiji, svakog dana dobijamo nove sektore rada i maksimalno ulažemo napora. Ostajemo i u večernjim časovima, trudimo se svom snagom", priča Ristić.

Čaušić dodaje da će naš tim ostati u Turskoj dok god ima potrebe. "Nećemo se povlačiti dok god postoji nada da pomognemo nekom od unesrećenih ljudi tamo". 

Fotoreporter AFP-a: Počeo sam da plačem kada sam video čoveka koji drži ruku ćerke 

Adem Altam fotoreporter AFP-a kaže da je bio u Kahramanmarašu, šetao slikao okolinu. Video je čoveka koji drži nečiju ruku. Kada je fotografisao video je da drži dečju ruku i to mrtvog tela.

"Kada sam napravio prvu fotografiju krenule su mi suze, jer je reč o detetu pod ruševinama. Isprva me je grizla savest. Kada sam završio fotografisanje, prišao sam bliže čoveku. Pitao sam čoveka čiju ruku drži, i rekao je da je to ruka njegove ćerke Irmak. Bila je velika gužva, njega su sklanjali sa ruševina da bi mogli da izvuku njegovu ćerku. Poželeo sam da se zemljotres nikada nije dogodio i počeo sam da plačem. Kolika god da je katastrofa, na kraju dana ja sam morao da radim svoj posao. U ovim situacijama to je veoma teško", ispričao je Altam.

Olivera Vidak, volonterka iz Srbije, kaže da je preko potrebna hrana za bebe, šatori, dušeci za šatore, ćebad, topla obuća i odeća. 

"Ponestaje im goriva za agregate. To je nešto što je najneophodnije, baterije takođe. Zamolila bih ljude da koliko ko god može da odnese u tursku Ambasadu i odnese pomoć", kaže Vidakova.

Za emisiju Oko RTS-a govore novinari, spasioci, volonteri, fotoreporteri čije su slike obišle svet i Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije.